Рабош: древни календар и систем рачунања

ПОДЕЛИТЕ
Рабош или роваш је средство за споразумевање које налазимо код најстаријих народа света, а примитивна племена у Кини, Африци, Аустралији, Монголији га и  данас користе. Рабоши представљају комадиће дрвета разних облика, на којима се урезују ознаке налик цртицама, математичког карактера. Бележили су се дуговања, месеци, године, празници.
Рабош, Календар

Рабош календар на комаду керамике, Пловдив, Бугарска; фото: islan.dir

Рабош је једно од средстава којима су се служили људи у међусобној комуникацији да би се нешто лакше запамтило, нарочито користио у процесу бројања, записивања бројева, мерењу времена и означавању новчаних потраживања.

Најранији рабоши, урезани на костима, пронађени су у Европи. Датирају из Орињачке културе млађег палеолита (пре око 25–35 хиљада година). Следе примери из млађег каменог доба, који су пронађени у Африци.

Током ископавања у Долним Вестоницама у Моравској, јужно од Брна  1937. године откривена је праисторијска керамичка статуета Венере,  датирана између 29.000 и 25.000. п. н. е. У близини Венере нађена је такозвана вучја кост обележена са две групе од 30 и 25 зареза, који би могли представљати збирне ознаке.

Налаз  са планине Лебомбо у јужној Африци са 29 зареза на костима павијана стар је између 44.200 и 43.000 година. Број зареза сугерише да је кост можда коришћена за обележавање дана лунарног или менструалног месеца. Рабош пронађен у Месопотамији датиран је на прелаз из 4. у 3. миленијум пре нове ере. 

У региону Ишанго у данашњој Демократској Републици Конго пронађена је тзв. Ишанго кост стара преко 20.000 година. Након открића сматрало се да представља низ простих бројева урезаних у три колоне. Амерички археолог Александар Маршак је закључио да она може представљати шестомесечни лунарни календар.

Историјске референце о рабошу налазимо код Плинија Старијег (23-79. н. е.), који описује најпогодније дрво за штапове за зарезивање. Херодот (око 485–425 п. н. е.) је известио да је Дарије Први из Персије (око 521–486. п. н. е.) користио завезану врпцу. Марко Поло (1254-1324) у свом путопису „Књига о чудима света“ помиње рачунање помоћу рабоша у царској Кини. Према претпоставкама неких немачких историчара традиција подељених рабоша у средњу Европу се проширила из подунавља.

У старом Риму и средњовековној Европи рабоше су употребљавали као потврде о плаћању пореза. У Србији су рабоши коришћени као доказ на судовима све до краја 19. века. Такође су у Србији путем рабоша бележени рођени и умрли по црквама.

Рабош плочице и штапови

У Рабошу, јединственом сачуваном словенском календару и рачунској књизи са знаковима и цртежима („цртама и резама“) урезаним у дрвету различите дебљине и облика налауимо примере писања са десна на лево и бустрафедонског писања.

Још је Црноризац Храбар (Х век) наводио разлику између два начина писања код Словена: првом, којег је називао писање „чертами и резами“ и другом којег је подводио под назив „писање туђинским писмом“, било да се ради о грчком или латинском писму.

Још пре примања хришћанства Словени су писали „чертами и резами“ и по њима гатали и гледали будућност. Календар записан „цртама и резама“ недавно је откривен на глиненим судовима из другог и четвртог века. С обзиром на то да је усклађивање календара дуг процес, мирно се може тврдити: наши словенски преци имали су календарска знања пре више од две хиљаде година.

Реч „рабош“ има више значења:
1. урез, рез (као у њемачком дас Kerbholz, kerben – ставити на рабош),
2. зарез као знак (нпр. на уву свиње),
3. рачун,
4. памет.

Други називи за рабош су рабуш, роваш, реваш, рваш, ровка риза, зариза, роска, розга, розаљка (Србија, Далмација, Босна и Херцеговина), робус (Источна Србија) четула. (Бугарска), бирка (Русија).

Розаљком се назива израђено дрвце којима се служе чобани, због тога што је розано, односно исписано. Розаљка може бити и молитвени рабош по којем старци и старице пребиру молитве. „Малене рабоше носили су људи у руци, држали у џепу, за пасом, у торбаку, у њедрима итд., а великим штапом би се штапали.“

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Birka_02_crop.jpg

Козачки рабош из источне Забајкалије који представља народни календар (19. век); фото: Википедија

Употреба рабоша

Рабоши су имали различиту намену и облик, у зависности од тога да ли су били за личну употребу (сточарски, кочијашки, виноградарски, кметовски, рабош као календар) или за споразумевање двеју или више особа (ваљарски, пекарски, бојаџијски, конобарски, трговачки).

Рабоши су највише коришћени у пекарама или у трговини на следећи начин:

најчешће се користио штап, дужине 30 до 60цм, би се расцепио уздуж, до три четвртине дужине, тако да се последња четвртина не расцепљује. Дужи део расцепљеног штапа назива се квочка, и он углавном остане код особе која даје нешто на дуг, а краћи део, који није расцепљен, назива се пиле и део је који припада оном који узима дуг. Када муштерија узме неки производ на вересију, предаје своје пиле продавцу, а продавац га прислони уз своју квочку и на њему направи зарезе, односно број производа колико муштерија узима. Квочка и пиле се спајају приликом обрачуна и морају да се подударају. Када се дуг исплати, квочка и пиле се ломе и бацају у ватру.

Систем рабоша

На рабошу су се знаци резали с десна на лево, односно почињало се са врха рабоша, па се ишло ка руци која га држи. Систем је био сачињен од седам знакова за бројеве од 1 до 1000 и додатака: тачке, праве и косе линије и крста, који су могли бити неизрезани и изрезани.

Тачка је означавала број један (.=1),
Право подрезана а неизрезана црта означавала је број 5 (I=5).
Право подрезана и изрезана црта означавала је број 10 (I=10)
Косо подрезана и неизрезана црта означавала је број 50 (/=50)
Косо подрезана и изрезана црта означавала је број 100 (/=100)
Подрезан а неизрезан крст означавао је број 500
Подрезан а изрезан крст означавао је број 1000

Древни календар

Рабош је био први писани календар који је служио за бележење важних појава и догађаја у годишњем соларно-лунарном календарском циклусу (равнодневице, дугодневице, краткодневице, различити празници). Због своје велике практичности рабош је био широко распрострањен и у народу се користио до скорашњих времена. Намештао се од првог уштапа (пуног месеца) после краткодневице.

Рабош који је имао улогу календара, односно служио за рачунање времена састојао се од једне дуже дебље гредице са четири брида правилно подељена на три дела – они су представљали месеце у години. По ивицама и страницама урезиване су ознаке за дане; оне једноставне означавале су обичне дане, а посебне ознаке означавале су битне празнике. Знаком + би се бележили недеља и празник, а правом цртом (|) дан без празника. Пример календара је календар Милована Гавација из 1930. године који се данас чува у Етнографском музеју у Загребу

Дрвени календари били су део опреме балканских чобана, који су дуже време у години боравили са стоком на планинским пашњацима. Календари су се читали бустрафедонски, први ред с десна на лево, други с лева на десно, трећи с десна на лево итд. Ово писмо је доказ културног и историјског развоја Словена, независно од византијско-римског утицаја.

Рачунање на Рабош

Једна од улога рабоша била је да помаже памћењу бројева, приликом новчаних или неких других договора. Исписиван је на дрвету и коришћен за споразумевање, а у смислу дрвене дашчице забележен је и деминутивни назив ровашица (tessercula, tessera)

Осим што су били народни начин за рачунање времена, рабоши су кориштени и као средство за утврђивања дугова („рачунање на рабош“), односно, били су дневна рачунска књига у којој су се бележила сва примања и издавања у току дана.

Две дрвене плочице, једна за повериоца, а друга за дужника, зарезивале су се тако да представљају допуну једна другој. Када би дуг био измирен, плочице су уништаване. Календари су се читали бустрафедонски, први ред с десна на лево, други с лева на десно, трећи с десна на лево итд. Ово писмо је доказ културног и историјског развоја Словена, независно од византијско-римског утицаја.

Иако је ову примарну улогу рабоша заменио трговачки блок и данас се често чују осветничке узречице „Метнућу те на рабош!“ и „Записаћу те на рабош!“ у значењу „Добро сам те прибележио!“ или „Добро ћу ти упамтити!“

Приредио: Далибор Дрекић

Извори и литература:

Миле Недељковић – „Древност српског календара“, Српско наслеђе, 09. 1998.
Дуња Матић Станишић – „Српски календар“, Београд
Срећко Лоргер – Рабош (Роваш), „Слободна Далмација“ 19. 05. 2003.
Веселина Колева – Bulgarian Wooden calendars
Драгутин Фуруновић, Историја и естетика књиге 1. Београд. 1999.
Милко Штимац, „Финансијска писменост у Србији“ „Банкарство“, 2014.
Бранко Брђанин Бајовић, Рабош; Бања Лука: Службени гласник Републике Српске, 2003
Бора Отић, „Рабош”, Дневник, 2012.
Драгутин Фуруновић, Историја и естетика књиге 1. Београд, 1999.
Крстивоје Шпијуновић, Сања Маричић, Значај и улога рабоша у почецима математичке писмености, Учитељски факултет, Ужице, 2007.
Анани Стојнев, Бугарска митологија. Енциклопедијски речник, 1994,
Ana Grama. Înscrisuri tradiționale: râboaje, răvașe („Ecrits” traditionnels: tailles, billets). În: Studii și comunicări de etnologie. Institutul de cercetări Socio-Umane, Sibiu, al Academiei Române, 1997.
Википедија

Сродни чланци:

Древност словенског календара
Кокино – Најстарија опсерваторија у Европи
Српски календар у српским календарским песмама
Српски и словенски називи за дане у седмици
Називи месеци код Срба и других словенских народа
Вечни календар Захарија Орфелина

Текстове са темом палиндрома, као и прозна и поетска остварења у овој форми можете читати и на нашој страници Краткословље.


Поделите

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.