Tagged: Занати

Stari zanati

Древни занати у Србији и називи српских села и презимена

У време поодмаклог робовања под Турцима, као и у свим тешким и одсудним временима, село је било упориште снаге српског народа. Гледајући с презиром на помало отуђене и Турцима превише понизне своје сународнике који су крајем 18. века живели по градовима, Вук Караџић је истицао да „Народ српски нема других...

Пиротски ћилим – српско етничко благо којем прети нестанак

Прослављени широм Европе због лепоте, пиротски ћилими, који су красили зидове и подове палата српских владара, као и домове градске елите, скрећу пажњу западних медија. Говори се, колико о њиховој несвакидашњој вредности, толико и о парадоксалној чињеници да се само десетак жена још брине да ово српско етничко благо потпуно...

Вековима чувани симболи пиротског ћилима још увек су загонетка

Према тајни коју су баке младим ткаљама преносиле тек у старости, пиротски ћилим пет векова одолева времену и носи симболе који, кажу предања и легенде, имају моћ да отклоне негативну енергију, сачувају породичну слогу и заштите власника. Верује се да су давнашњи ћилими сликовно писмо, да имају шаре које су...

Зубун: дуги прслук без рукава као део традиционалне одеће

Садак, ћурдија, коретина, модрина, дорамак, долемица, саја, зубунац, зубун – речи су којима су народи Балканског полуострва вековима називали дуги прслук без рукава, који је спреда разрезан и отворен, део одеће који је већ заборављен. Носили су га сви широм полуострва сем муслимана.  Зубун представља незаобилазан део традиционалне културе одевања...

Авксентије Лукић измислио копачке, Адидас украо

Мало је позната чињеница да је Ирижанин Авксентије Лукић, двадесетих година прошлог века, први израдио ципеле и копачке за тадашње наше фудбалере најбољих клубова у земљи – Београдског спортског клуба (БСК) и Југославије. Иако су браћа Адолф и Рудолф Даслер дизајнирали копачке према моделу Лукићевих, сва слава и новац отишли...

Старо Смедерево: калфе и мајстори заната трговачког

ПАУН КОЈИ СЕ НАВИЈАО ЧЕТВРТКОМ Девиза смедеревских трговаца била је: „Продај робу, да роба не прода тебе“. А оне старе „част свакоме, вересија никоме“, нису се готово никад придржавали. Роба је имала две цене: једну исказану цифрама, другу – под шифром Пре пола века и више у Смедереву се трговало...

Лазар Хиландарац – први српски часомерник из Призрена

Већина људи зна да Швајцарци већ вековима израђују најквалитетније сатове на свету, али је мало коме познато да су Срби почели да се баве часовничарством – најмање 200 година пре Швајцараца. Тако је српски монах Лазар Светогорац још 1404. године направио први јавни механички часовник у Русији, док су швајцарски...

Шах по словенској митологији

Србин који је направио шах по словенској митологији: „Србија није само ајвар, шљивовица и опанак“ Сви смо чули и доста знамо о грчкој, египатској и римској митологији. С друге стране, о српској односно словенској не знамо готово ништа. Како изгледају Дајбог, Сварог, Велес или Девана могу видети сви они који...

Народне рукотворине куварице-назиднице

Оне су корисне,  лепе и скромне, од белог платна. Првобитна намена им је била да заштите зид изнад шпорета од прљања при кувању а прерасле су у својеврсну филозофију патријархарног друштва. Поруке на њима некад имају васпитни карактер, некада су само шаљиве а  некад и шала њихова има браду. Најчешће...

Јелица Беловић Бернаджиковска, први српски етнограф и предани чувар српског веза

30. јуна ове године, навршило се тачно седам деценија од смрти Јелице Беловић Бернаджиковске (1870-1946). Нажалост, неупоредиво је више оних који ће се упитати а ко је, заправо, била та жена него оних за које ће тај податак бити само подсећање на жену првог српског етнографа, најбољег познаваоца и чувара...