Tagged: Занати

Kuca Osacanka

Тајни језик у колевци српског градитељства

Тајни Бањачки језик чувених градитеља из Скелана настао је необичним извртањем српских израза и немачких и турских туђица. Да би своје планове, рачунице, а некада и пропусте сакрили, Осатичани су смислили посебан мајсторски језик у који је стало неколико хиљада речи. Овај језик жене некад нису смеле знати, јер да...

Stari zanati

Древни занати у Србији и називи српских села и презимена

У време поодмаклог робовања под Турцима, као и у свим тешким и одсудним временима, село је било упориште снаге српског народа. Гледајући с презиром на помало отуђене и Турцима превише понизне своје сународнике који су крајем 18. века живели по градовима, Вук Караџић је истицао да „Народ српски нема других...

Пиротски ћилим

Пиротски ћилим – српско етничко благо којем прети нестанак

Прослављени широм Европе због лепоте, пиротски ћилими, који су красили зидове и подове палата српских владара, као и домове градске елите, скрећу пажњу западних медија. Говори се, колико о њиховој несвакидашњој вредности, толико и о парадоксалној чињеници да се само десетак жена још брине да ово српско етничко благо потпуно...

Пиротски ћилим

Вековима чувани симболи пиротског ћилима још увек су загонетка

Према тајни коју су баке младим ткаљама преносиле тек у старости, пиротски ћилим пет векова одолева времену и носи симболе који, кажу предања и легенде, имају моћ да отклоне негативну енергију, сачувају породичну слогу и заштите власника. Верује се да су давнашњи ћилими сликовно писмо, да имају шаре које су...

Зубун

Зубун: дуги прслук без рукава као део традиционалне одеће

Садак, ћурдија, коретина, модрина, дорамак, долемица, саја, зубунац, зубун – речи су којима су народи Балканског полуострва вековима називали дуги прслук без рукава, који је спреда разрезан и отворен, део одеће који је већ заборављен. Носили су га сви широм полуострва сем муслимана. Зубун представља незаобилазан део традиционалне културе одевања...

Авксентије Лукић - копачке

Авксентије Лукић измислио копачке, Адидас украо

Мало је позната чињеница да је Ирижанин Авксентије Лукић, двадесетих година прошлог века, први израдио ципеле и копачке за тадашње наше фудбалере најбољих клубова у земљи – Београдског спортског клуба (БСК) и Југославије. Иако су браћа Адолф и Рудолф Даслер дизајнирали копачке према моделу Лукићевих, сва слава и новац отишли...

Огњиште

Српско средњовековно посуђе за кување

Савременим истраживачима средњовековне керамике познато је какво се керамичко посуђе правило и на који начин се израђивало, превасходно на основу налаза с бројних археолошких ископавања, с представа зидног сликарства манастирских и других цркава на којима су приказане гозбе и из малобројних писаних извора. Археолошки локалитети, првенствено утврђени градови и манастирски...

Смедерево

Старо Смедерево: калфе и мајстори заната трговачког

Девиза смедеревских трговаца била је: „Продај робу, да роба не прода тебе“. А оне старе „част свакоме, вересија никоме“, нису се готово никад придржавали. Роба је имала две цене: једну исказану цифрама, другу – под шифром Пре пола века и више у Смедереву се трговало на велико и мало. То...

Народна ношња, Косово, Метохија

Разноврсност и богатство народних ношњи Срба са Косова и Метохије (Први део)

Културно наслеђе Срба са Косова и Метохије представља делимично истражен сегмент традиционалне културе који је данас нажалост запостављен и у највећој мери непознат широј јавности. Посебно је важно изучавање традиционалне културе Срба са простора Косова и Метохије данас када се територија налази у сложеној ситуацији а културно наслеђе Срба је...

Лазар Хиландарац – часовничар

Лазар Хиландарац – први српски часомерник из Призрена

Већина људи зна да Швајцарци већ вековима израђују најквалитетније сатове на свету, али је мало коме познато да су Срби почели да се баве часовничарством – најмање 200 година пре Швајцараца. Тако је српски монах Лазар Светогорац још 1404. године направио први јавни механички часовник у Русији, док су швајцарски...

Шах, Митологија

Шах по словенској митологији

Србин који је направио шах по словенској митологији, где су краљ и краљица врхунска божанства: „Србија није само ајвар, шљивовица и опанак. Ми имамо нешто много лепше“ – рекао је вајар Јован Петронијевић Сви смо чули и доста знамо о грчкој, египатској и римској митологији. С друге стране, о српској односно...

Куварица

Народне рукотворине куварице-назиднице

Оне су корисне,  лепе и скромне, од белог платна. Првобитна намена им је била да заштите зид изнад шпорета од прљања при кувању а прерасле су у својеврсну филозофију патријархарног друштва. Поруке на њима некад имају васпитни карактер, некада су само шаљиве а  некад и шала њихова има браду. Најчешће...

Јелица Беловић Бернадзиковска

Јелица Беловић Бернаджиковска, први српски етнограф и предани чувар српског веза

30. јуна 2016. године, навршило се тачно седам деценија од смрти Јелице Беловић Бернаджиковске (1870-1946). Нажалост, неупоредиво је више оних који ће се упитати а ко је, заправо, била та жена него оних за које ће тај податак бити само подсећање на жену првог српског етнографа, најбољег познаваоца и чувара...

Двопређне чарапе

Двопређне чарапе “тимочких вила језеркиња“

Ручно плетене чарапе, украшене орнаментима, двопређеним шарама, део су наше историје, опште и појединачне, наше подсвести и нашег бића. Предмет њихових шара обухватио је све најлепше што постоји у природи и у нама. У књажевачком Завичајном музеју постоји пет деценија стара збирка двопређених чарапа, ручних радова сељанки, чобаница и вила...

Гуњ

Гуњ, јелек, прслук

Изложба под називом „Гуњ, јелек, прслук“, која је трајала до јуна у Етнографском музеју у Београду, приказала је процес трансформације овог одевног предмета од архаичног, традиционалног до савременог. Гуњ је заједнички назив за текстилију – мушки и женски хаљетак од вуне (сукна), црне смеђе или сингаве (сиве) боје. Иако су...

Косовски вез - некоришћен велики столњак; фото: РТС

Нематеријална културна баштина Србије – косовски вез

Колико различитости на овој нашој малој планети. Кад поредимо нације и државе, најчешће говоримо о економском богатству, величини територије, броју становника. Тада говоримо о различитости. Говори се и о културној различитости, баштини једног народа. Притом се мање говори о томе да баштина једног народа не само да је значајна за...

Преслица, Фрула, Занати, Ношња, Музика

Стари занати у Стамбол капији

Посетиоци Београдске тврђаве могли су да посете радионицу „Занат – љубав која траје” отворену у унутрашњој Стамбол капији. Ту су се окупљали мајстори готово изумрлих заната попут ковача, грнчара, опанчара, калиграфа, воскара… Сви они били су атракција и за туристе који су долазили у Београд. Већ на отварању радионице на...

17-Ecimovic

Мирослављево јеванђеље на чаробном везу

Биљана Ећимовић започела уметнички подухват који ће поклонити манастиру Хиландару. Већ је извезла девет страница, а за остатак јој је, како каже, потребно још 12 година Ако Биљану Ећимовић Баркузу послужи здравље, Хиландар ће добити на дар Мирослављево јеванђеље извезено. Упорност и воља за овај огроман подухват јој не недостају....

Сташарски ћилим

Стапарски ћилим за богати мираз

Уз пиротски, и аутохтони тепих са севера Бачке одавно на гласу. Обично ткан у пару, на специјалном разбоју. Знак имућне куће и део девојачке опреме Уз пиротски, најпознатији аутохтони српски ћилим је и онај из села Стапара, на северу Војводине. Стапарски ћилим настао је у домаћој радиности у 18. веку....