Tagged: Занати

Пиротски ћилим – српско етничко благо којем прети нестанак

Прослављени широм Европе због лепоте, пиротски ћилими, који су красили зидове и подове палата српских владара, као и домове градске елите, скрећу пажњу западних медија. Говори се, колико о њиховој несвакидашњој вредности, толико и о парадоксалној чињеници да се само десетак жена још брине да ово српско етничко благо потпуно не ишчезне. У некад живом делу каравснског пута између Истока...

Вековима чувани симболи пиротског ћилима још увек су загонетка

Према тајни коју су баке младим ткаљама преносиле тек у старости, пиротски ћилим пет векова одолева времену и носи симболе који, кажу предања и легенде, имају моћ да отклоне негативну енергију, сачувају породичну слогу и заштите власника. Верује се да су давнашњи ћилими сликовно писмо, да имају шаре које су заправо симболи о настанку човечанства. То што је међу 5.000...

Зубун: дуги прслук без рукава као део традиционалне одеће

Садак, ћурдија, коретина, модрина, дорамак, долемица, саја, зубунац, зубун – речи су којима су народи Балканског полуострва вековима називали дуги прслук без рукава, који је спреда разрезан и отворен, део одеће који је већ заборављен. Носили су га сви широм полуострва сем муслимана.  Зубун представља незаобилазан део традиционалне културе одевања српског народа из периода 19. и прве половине 20. века,...

Авксентије Лукић измислио копачке, Адидас украо

Мало је позната чињеница да је Ирижанин Авксентије Лукић, двадесетих година прошлог века, први израдио ципеле и копачке за тадашње наше фудбалере најбољих клубова у земљи – Београдског спортског клуба (БСК) и Југославије. Иако су браћа Адолф и Рудолф Даслер дизајнирали копачке према моделу Лукићевих, сва слава и новац отишли су немачким индустријалцима. Рођен у сиромашној породици 1909. године. После...

Старо Смедерево: калфе и мајстори заната трговачког

ПАУН КОЈИ СЕ НАВИЈАО ЧЕТВРТКОМ Девиза смедеревских трговаца била је: „Продај робу, да роба не прода тебе“. А оне старе „част свакоме, вересија никоме“, нису се готово никад придржавали. Роба је имала две цене: једну исказану цифрама, другу – под шифром Пре пола века и више у Смедереву се трговало на велико и мало. То је нарочито долазило до изражаја...

Лазар Хиландарац – први српски часомерник из Призрена

Већина људи зна да Швајцарци већ вековима израђују најквалитетније сатове на свету, али је мало коме познато да су Срби почели да се баве часовничарством – најмање 200 година пре Швајцараца. Тако је српски монах Лазар Светогорац још 1404. године направио први јавни механички часовник у Русији, док су швајцарски часовничари основали свој еснаф тек 1601. Штавише, хронолошки гледано, од...

Шах по словенској митологији

Србин који је направио шах по словенској митологији: „Србија није само ајвар, шљивовица и опанак“ Сви смо чули и доста знамо о грчкој, египатској и римској митологији. С друге стране, о српској односно словенској не знамо готово ништа. Како изгледају Дајбог, Сварог, Велес или Девана могу видети сви они који буду у руци држали шаховске фигуре вајара Јована Петронијевића. Ко...

Народне рукотворине куварице-назиднице

Оне су корисне,  лепе и скромне, од белог платна. Првобитна намена им је била да заштите зид изнад шпорета од прљања при кувању а прерасле су у својеврсну филозофију патријархарног друштва. Поруке на њима некад имају васпитни карактер, некада су само шаљиве а  некад и шала њихова има браду. Најчешће уз то имају и морални карактер а понекад и дозу...

Јелица Беловић Бернаджиковска, први српски етнограф и предани чувар српског веза

30. јуна ове године, навршило се тачно седам деценија од смрти Јелице Беловић Бернаджиковске (1870-1946). Нажалост, неупоредиво је више оних који ће се упитати а ко је, заправо, била та жена него оних за које ће тај податак бити само подсећање на жену првог српског етнографа, најбољег познаваоца и чувара српског ткања и веза с краја 19. и у првој...

Двопређне чарапе “тимочких вила језеркиња“

Ручно плетене чарапе, украшене орнаментима, двопређеним шарама, део су наше историје, опште и појединачне, наше подсвести и нашег бића. Предмет њихових шара обухватио је све најлепше што постоји у природи и у нама. У књажевачком Завичајном музеју постоји пет деценија стара збирка двопређених чарапа, ручних радова сељанки, чобаница и вила тимочких. Нема сеоске куће у којој се у некој дрвеној...