Tagged: Требиње

Петров манастир код Требиња и бенедиктински фалсификатори

Чувени стари Петров Манастир у Чичеву код Требиња описан је пре десетак година, у главном, добро и подробно од Стевана Делића (1). Хисториске вести о њему прикупио је К. Јиречек. (2) а ми ћемо овде додати само неке напомене као резултате наших ископавања, која смо тамо вршили у јесен 1911. године....

Требиње

Црква Св. Илије у Месарима код Требиња

Црква Светог Илије се налази на врху Илијиног брда (Илијина главица) у селу Месари, сјеверно од магистралног пута Требиње – Мостар. Смјештена је на ободу Поповог поља, 20 километара западно од Требиња. Црква Светог Илије је триконхос, који је више пута преправљан. Посљедњи пут, према натпису на архитравној греди, било...

Требиње

Манастир Дужи у Херцеговини свједок руско-српских братских односа

Манастир Дужи, који се налази у Шуми требињској, на десет километaра од Требиња, на путу ка Дубровнику, један је од млађих манастира у требињском крају, који се у писаним документима помиње тек крајем XVII века. Манастир Дужи био је центар духовности, школства, образовања и центар окупљања херцеговачких устаника у борби...

Стара Херцеговина

Херцеговина као приморска Србија

Поред Црне Горе и за Херцеговину се веже народни израз да је она „српска Спарта“, а у народној поезији и причама назива се и „света земља“ или „света земља Херцегова“.  Ако са народне поезије и предања пређемо у сферу историјске науке, онда за Херцеговину важи оцјена да је још од...

Требиње са Билећке улице

Шта Мавро Орбин пише о Требињу и ко је Андрија Качић Миошић

Поред тога што нам у својим пјесмама даје податке o Требињу као престоном граду и о требињској династији, Андрија Качић Миошић пише и о величини држава којима су владали. Ови подаци су значајни јер нам их даје на основу народног предања и на основу записа попа Дукљанина и Мавра Орбина...

Брзопис

Ћирилични брзопис у средњовековној Босни

Брзописни тип ћирилице који се формирао у дворској или државној канцеларији за владавине краља Милутина постао је у току XIV века општим канцеларијским писмом за акта писана на нашем језику у дубровачкој, а доцније и у босанској државној канцеларији, за владавине Твртка I. Много раније, дакако, брзопис је био одомаћен...