Tagged: Традиционална музика

Како је панк бубњар из Вашингтона спасио древно сиријскo појање од нестајања

Не бисте никада рекли да би момак као што је Џејсон Хамачер завршио у Сирији, али као што каже „панк рок је етика и став, а не изглед или стил“. Хамачер је панк рок бубњар из Вашингтона. Тих дана откривао је нове звукове. До сиријског појања дошао је од идеје...

Исидор Бајић

Исидор Бајић – Српкиња

Исидор Бајић (1878-1915) био је српски композитор, педагог и музички издавач. Помагао је даровитим ученицима у њиховим првим композиторским корацима. Као резултат Бајићевог педагошког рада настао је Пројекат за промену учења појања и певања у Великој српској православној гимназији (1912).  Исидор Бајић је основао музичку школу у Новом Саду, 17. октобра 1909. године, после Школе пјенија Александра...

Даница и Љубица Jанковић

Сестре Јанковић сачувале су благо српског фолклора

Жене које су задужиле националну културу. Сакупиле су и проучавале око 900 народних игара и песама Некоме је музика начин живота, а њима је била – живот. Са сестрама Јанковић, Даницом и Љубицом, етномузикологија је у Србији постала више од науке. Није било народне игре, мелодије и песме које њихово...

Београд, кафана Слога

Кафане су биле душе града

Давне 1522. године Турци су у једној згради на Дорћолу отворили кафану и у њој служили кафу. У својој књизи „Старе кафане Београда“ др Видоје Голубовић каже да нема претензије да тврди како се београдска угоститељска радња звала баш кафана, и наводи да су се у нас, од самих почетака...

Марш на Дрину

Марш на Дрину – Познате светске изведбе

Српска корачница, марш „На Дрину“ једна је од најпознатијих и најизвођенијих српских песама у свету – од настанка, када су је изводиле све савезничке армије, до данас, доживела је извођења многих познатих домаћих и светских музичара. Марш на Дрину компоновао је 1914. у Ваљеву Станислав Бинички (1872-1942), српски композитор, диригент...

Милорад Петровић Сељанчица

Вечне песме заборављеног аутора – Милорад Петровић Сељанчица

Чудна је судбина неких наших стари(ји)х песника: песме су им још за живота постале толико популарне да су зашле у народ и поистоветиле се са народним творевинама, а они сами, њихови аутори, остали су заборављени. Ко од нас, рецимо, не зна и не певуши радо песме: “Јесен стиже дуњо моја“,...

Смедеревска Паланка

Заборављени аутор песме „На Кордуну гроб до гроба“

Стихотворац по наруџбини, торбар по невољи, Влаја из Глибовца имао је утврђену цену: један стих – један динар ПЕСНИЧКА ДУША У БРИЏ ПАНТАЛОНАМА Народни „песмар“ преживео три рата, а свој одлазак са животне сцене овако је најавио: „Скончаћу сам, јер ће зима узети моју душу“. – Ретки пролазници, који су...

Креће се лађа француска

Оригинални стихови песме „Креће се лађа француска“ још су тужнији од познатих

Песма „Креће се лађа француска“ једна је од најпознатијих из Првог светског рата. Међутим, мало ко зна да ми сада користимо искључиво прерађену верзију песме, која се значајно разликује од оригинала, чији су стихови међу најтужнијима из тог периода. Ова „тугованка“ настала је у Солунском пољу 1917, тадашњој општини Микра...

Драгиша Недовић и Обрен Пјевовић (1919-1995)

Великани народне музике – Драгиша Недовић и Обрен Пјевовић

Највећи број људи у Србији и на просторима бивше Југославије мисли да су песме „Лепе ли су, нано, Гружанке девојке“, „Обраше се виногради“, „Јутрос ми је ружа процветала“, „Текла река Лепеница“, „Стани, стани, Ибар водо“, „Јесен прође, ја се не ожених“, „Ајд д’ идемо, Радо“, „Коме шумиш, ој Мораво“, као...

Хор Србадија

СПД “Србадија“ – чувари црквене музике и српске традиције

Српско црквено пјевачко друштво “Србадија” из Бијељине већ дуги низ година чува српску духовну музику од заборава. Кроз црквену, свјетовну и традиционалну музику хор на најљепши начин представља свој народ и Републику Српску у свијету. Овај хор наступио је на бројним домаћим и међународним фестивалима и такмичењима, а традиционалан је...

vranje

Врањанске песме за душу настале по стварним догађајима

„Отвори ми, бело Ленче“, „Димитријо, сине Митре“, „Петлови поје“, „Дуде, бело Дуде“, „Гвоздено кревече“, „Кито, ‘ћерко, кој чука на порту“, „Станика ми болна легнала“… Топле мелодије староградских врањских песама у свом напеву, стиху и свакој својој ноти носе истините догађаје и личности опеване у њима. У врањској чаршији се отуда и...

Етно група Траг

Етно група Траг – Црвен цвете

Етно група „Траг“ је вокално-инструментални састав који његује традиционалну музику Балкана. Групу чини десет чланова: четири женска вокала и шест инструменталиста. Акценат је на традиционалним гласовима и инструментима (фруле, гајде, кавал, тарабуке, тапан), али у саставу су и класични инструменти – гитара и виолина, као и модерни (електронски) – клавир...

Скадарлија

Како нестају београдске кафане

Бурна историја места и догађаја који би у свакој земљи били главне туристичке тачке и делови уџбеника код нас остају да живе на усменим предањима, док светске корпорације и новопечени бизнисмени насрћу на ретке кафане, у којима се, упркос свему, слави живот У кафани је рођен страначки живот Србије, многе...

Властимир Павловић Царевац: Прва српска виолина 

„Свилен конац”, „Тамо далеко”, „Марш на Дрину”, „Бојарка”… При помену ових песама публика и критичари одмах замисле једног виолинисту и његово „од злата гудало”. Великан српске народне музике Властимир Павловић Царевац успео је својим животом да исприча „бајку о цару и виолини”. Храбро и доследно супротставио је добро злу, љубав...

Васа Јовановић

Војвођанске приче: „Кармен“ сишла са жице тамбурице 

Васа Јовановић одушевљавао публику широм Европе, од Париза до Одесе, и свирао краљевима и царевима. За сваки наступ он и његов ансамбл „Бели орао“ облачили су ношње из Шумадије, Црне Горе, Војводине Преко тамбур-душе песмицом превуци, питај шта ти кажу из тамбуре звуци…“ – стихови су чувеног Лазе Костића упућени...

Рашанке

Народна песма „Ој, ружице румена“ (Рашанке)

Певачка група Рашанке је основана 2002. године, у оквиру Српског културног клуба Рашке области у Новом Пазару. Убрзо долази до оснивања и КУД-а ,,Рас“ ( 2003. год.), тако да Рашанке постају активне и у раду овог друштва. Упоран, марљив и предан рад од 2003. год. до данас, проткан љубављу и поштовањем...

Виртуелна Винча

Винчанска молитва 432 Hz

„…Још је Јован Цвијић говорио о динарском типу човека, типу који насељава највећи део Балкана. Модерна генетика потврдила је ову Цвијићеву тврдњу и дала прецизну карту пространства које насељава динарски тип човека. Генетиком је утврђено и да је динарски тип човека аутохтони становник Балкана још од праисторије, да су његови...