Tagged: Средњовјековна Босна

Јосип Јурај Штросмајер

Штросмајеров јуриш на Босну и сламање босанских фрањеваца

Јосип Јурај Штросмајер је био магнат Цркве, богат свештеник, са амбицијама Мецене, господин „сплендидан“, са пуно наслеђеног инстикта за вођство и завојевање. Како онда у убогој Хрватској није постојало ништа историјско ни краљевско из средњег века, он је знао да ни туриста који је артист, ни онај који је археолог,...

Дубровник

Споменици српског права: Повеља краља Твртка из 1378. године

ПОТВРДА СРПСКИХ ПОВЛАСТИЦА ДУБРОВАЧКОЈ ВЛАСТЕЛИ Како је Твртко Котроманић све изненадио и од нејаког, голобрадог младића постао амбициозан српски владар и вешт дипломата, који ће сачинити један од најзначанијих споменика средњовековног српског права, којим се потврђују повластице граду Дубровнику и тамошњој властели? Стефан Твртко I Котроманић (ћир. Тврьткѡ, Тврьтко, лат.Tvrthco,...

Далмација

Ватиканска документа о Србима у Далмацији – пре турских освајања

Српски епископ Никодим Милаш је, на основу средњовековних докумената и радова италијанских и хрватских историчара, забележио да је у XIV столећу српски краљ Босне Твртко преселио у Далмацију, која је била ретко насељена, десетине хиљада Срба: Далматинска кроника бељежи да је 1371. године Твртко преселио у Далмацију много српског народа,...

Босанчица

Ћирилица – тајно писмо босанских бегова

Курзивну (брзописну) ћирилицу, понајчешће као облик скривене коресподенције, босански бегови задржали су у употреби све до аустроугарске окупације. Ова вјештина се, као тајна, у муслиманским породицама преносила само најстаријем сину… Историјска је чињеница да су се фрањевци у Босни дуго служили „босанчицом“, локалном односно аутохтоном варијантом ћириличног писма, оштро се...

Добој

Добојска тврђава Градина

Добојска тврђава или Градина је средњовјековни град из 13. вијека који се налази у самом граду Добоју, у Босни и Херцеговини. Саграђена је на купастом стјеновитом брду изнад долине ријеке Босне, насупрот ушћу ријеке Спрече. Први пут Добој се спомиње у писму Дубровчана од 28. 6. 1415. године. Писмо је...

Сребреник

Стари град Сребреник

Сребреник је тврђава у Босни и Херцеговини која се налази изнад истоименог насеља, сјеверно од Тузле, на простору некадашње жупе Усора која је током средњег вијека била поприште сталних сукоба Босне и Угарске, а од 15. вијека и Османског царства. Смјештена је на усамљеној каменој стијени и једини начин уласка...

Требиње

Средњовјековни Мичевац – град имућних и луксуза

Стари град Мичевац се налазио у Жупи Требиње, на десној страни ријеке Требишњице. Не зна се када је подигнут, али како предање каже подигао га је Војвода Мичета, па је по оснивачу добио име. Према Лукарију, дубровачком хроничару, Мичевац се први пут спомиње као утврђење 1042. године. Најзначајнију улогу је...

Бугојно

У Бугојну откривена православна црква стара најмање 700 година

Православна црква стара најмање 700 година пронађена у Бугојну велико је откриће, али исто тако велики је потез што је њену обнову у потпуности платио Хусеин – Хусо Смајић (64) из Бугојна, који о овом здању редовно брине. Хусо, како га зову пријатељи, је платио све што је досад изграђено и...

Црквина, Гласинац

Тајанствени кругови на Романији

Гласине кажу да је некада на Гласинцу постојао велики град који је нестао. Наука је у прошлим деценијама многе чињенице о Гласинцу и Романији разоткрила, међутим, човјек све што више зна, све је више свјестан скромности његовог знања. Ко су били ти људи који су хиљадама година прије живјели на...

Борач

Борач – престоница великаша Павловића

Средњовјековни господари простора од Врхбосне (данашње Сарајево) на западу до Добруна на истоку били су великаши Павловићи. Њихово најмоћније утврђење, „Славни град“ уједно и престоница из које су издавали повеље био је град Борач изнад ријеке Праче код Месића. Стална резиденција Павловића је овјековјечена и на њиховом печату. Долина ријеке...

Кулин бан

Шта заправо значи прича „од Кулина бана“?

Сигурно сте макар једном чули некога како каже да неко прича „од Кулина бана…“ и да притом мисли на нешто што се догодило јако давно и да је говор стога опширан и непотребно дуг. Ипак, да ли знате да се иза овог имена крије историјска личност? Прво, цела изрека заправо...

Зворник, Стећак

Средњовековни натпис из Зворника са поменом имена града

Зворник је стари град на левој (босанској) обали Дрине, у средњем делу њеног тока. У историографији је познат по богатој прошлости током позног средњег века, када је имао улогу трговинског средишта у подринском рударском басену. Град је две деценије био у рукама деспота Ђурђа Бранковића. У време османске власти Зворник...

Херег Нови

Тврђаве Херцег Новог

Право име Херцег Новог је било Свети Стефан, када је и основан 1382. године у саставу србске Краљевине Босне за време владавине краља Твртка I Котроманића Херцег Нови – Праисторија краја Археолошки налази из пећине Врањај и са полуострва Луштица, свједоче о зачецима цивилизације на овим просторима још у неолиту...

Рогатица, Жепа

Камене столице и тајанствена кугла у подручју Жепе

Подручје Жепе у општини Рогатица обилује бројним културно-историјским знаменитостима. Уз Андрићев мост на Жепи и Реџеп-пашину кулу са ореолом националних споменика, ту су бројни стећци и средњовјековни град Вратар који је, како биљеже историчари, био средиште жупе у коме је столовала босанска средњовјековна властела Дрињачићи и Ковачевићи. Остаци средњовековног града...

Скадар

Двор у средњовековним српским земљама

Двор у српским средњовековним земљама је означавао пребивалиште владара или другог достојанственика али и место одакле је вршена власт. Речју двор првобитно је означавана кућа уопште да би се тек касније њего значење ограничило на раскошна боравишта владара и властеле. У смислу архетектонских решења боравиште владара била је кућа, пространија од обичних...

Сарајево

Стара црква – храм Св. Арханђела, драгуљ српске културне баштине у Сарајеву

Стара православна црква на Башчаршији је најстарији сакрални објекат у Сарајеву и околини и као таква представља најбогатији и најважнији културно-историјски споменик од прворазредног значаја за општу културну баштину. У прилог томе говори и податак да је Комисија за очување националних споменика БиХ градитељску цјелину цркве прогласила националним спомеником БиХ. ...

Повеља Бељак и Радич Санковић Дубровнику

Становници средњовековне Босне славили су крсну славу – Повеља Бељака и Радича Санковића Дубровнику

Становници средњовјековне босанске државе имали су крсну славу, као и Срби у Рашкој и другим областима гдје су живјели Срби на Балкану. Тако нпр. обласни феудалци Санковићи, браћа Бељак и Радич, као што се види из ове повеље издате 15. априла 1391. године Дубровчанима, спомињу као своју славу св. Ђурђа...

Лиштани, Босна

Језик и писмо у средњовјековној Босни

Прве ћирилске библијске књиге коришћене на простору средњовјековне Босне (без Хумске земље и јадранског приморја), прихваћене су у Босни крајем XI вијека, у већ формираној српској редакцији. Тада је и успостављена Босанска бискупија која је у црквеном погледу била под јурисдикцијом Барске архиепископије, а у политичком, у оквиру српске државе...