У српском народу још живи предање о старцу коме се пре боја на Косову указала визија онога што долази, али га велможе нису послушале. Реч је о старцу Мирићији, себру из средњевековног града Беле Стене код Ваљева. Предање каже да се њему, након Маричке битке 1371. године, у бесаним ноћима...
Током археолошких истраживања средњовековног Рудника на локалитету Дрење-Којовача откривена је намена велике грађевине, са два улаза, која је сачувана у зони подрума, са уклесаним каналима за дренажу. Просторија је служила за складиштење робе, у првом реду течности, а највероватније вина. Овакав објекат до сада није истраживан у Србији. Дубровачки трговци...
Иако је средњевековна Србија била верска тј. Православна држава, у њој је владала верска толеранција какву Европа и свет тада нису познавали. У свим историјским изворима везаним за српски средњи век (уз све мане које носи феудализам тог доба), нигде нећете пронаћи податак да је неко у Србији изгубио главу...
ПОТВРДА СРПСКИХ ПОВЛАСТИЦА ДУБРОВАЧКОЈ ВЛАСТЕЛИ Како је Твртко Котроманић све изненадио и од нејаког, голобрадог младића постао амбициозан српски владар и вешт дипломата, који ће сачинити један од најзначанијих споменика средњовековног српског права, којим се потврђују повластице граду Дубровнику и тамошњој властели? Стефан Твртко I Котроманић (ћир. Тврьткѡ, Тврьтко, лат.Tvrthco,...
Шишевски манастир је православни средњoвековни манастир у близини села Шишево, Република Македонија. Налази се високо изнад стене у кањону Матка на десној страни реке Треске. Манастир Свети Никола Шишевски је смештен на својеврсној спљоштеној тераси стене изнад десне обале вештачког језера Матка на реци Треска. Терен је неприступачан за моторна...
Стефан Србин први је познати српски композитор. Из периода од краја XII до краја XIV века није сачуван ниједан српски музички запис, тако да нисмо у могућности да реконструишемо најстарије српске мелодије. Литургијске песме забележене у рукописима без нотације „кројене“ су — преношене усменим путем. Песме Стефана Србина забележене су...
Мада историја смедеревског подручја досеже дубоко у прошлост, ореол славе ставиће му последњи значајни владар на српском средњовековном престолу, деспот Ђурађ Бранковић. Ђурађ Бранковић потиче из угледне велмошке српске породице Бранковића, чији су преци уживали висока достојанства на двору српских владара лозе Немањића, краљева Милутина и Стефана Дечанског и царева...
Главни творац црквеног култа кнеза Лазара, косовског великомученика је српски патријарх Данило III, Данило Бањски или Млађи. Имао је четрдесет година, када је изабран за патријарха, с јесени 1390. или у пролеће 1391. године. Кнезу Лазару је Данило III посветио: Похвално слово о кнезу Лазару, а највероватније, још три списа. Сви...
Време у којем Срби играју значајнију улогу на историјској позорници најчешће се рачуна од година владавине Стефана Немање. Шта се дешавало пре овог периода? Ко су били српски владари и које су титуле носили? Постоје ли о њима писани подаци? Историја средњовековне Србије за већину почиње Стефаном Немањом. О српским владарима и...
Крајем октобра 2015. у остацима средњовековног града Рудника пронађена је метална плочица на којој је угравиран шлем са бивољим роговима и натпис: „Господин Лазар кнез све српске земље“. Ову вест су пренела сва средства информисања, а печат је недуго затим био изложен у САНУ, у оквиру изложбе „Средњовековни Рудник „Музеја рудничко-таковског...
Сведочанства противника српске средњовековне војске су, иако звучи невероватно, обично похвале ратницима који су често истовремено одолевали оружаним силама моћних суседа Византије, Угарске, Бугарске, а доцније и Турске. Тако бугарски хроничар Григорије Цамблак пишући „о великом и најславнијем народу српском“ у 14. веку наводи да је он „војничким силама превазилазио...
Први познати ковани новац настао је у 7. веку пре наше ере у грчким колонијама Лидији или Фригији (данашњој Турској), а двадесет векова касније први ковани новац искован је и у Србији за време Немањића. Та традиција се, са извесним прекидима, негује све до данас. Новац је, попут заставе, био...
Ана Дукени је краља Радослава наговорила да се потписује на грчком, због ње ће краљ изгубити престо, са њом ће бежати у Дубровник, и најзад, отеће му је један Француз што грозно краљу запрети смртоносним мачем. Цар Душан је своју љубав према краљици Јелени скупо платио – један од грехова...
Мало је познато да се један од највећих италијанских хуманиста 15. века Енеја Силвије Пиколомини, потоњи римски папа, посебно занимао за Србе и њихову историју. Енеја Силвије Пиколомини (1405-1464) до сада је само делимично коришћен у српској историографији. Био је један од највећих италијанских хуманиста, дипломата највишег ранга, дугогодишњи секретар...
Име властелина Остоје Рајаковића остало је забележено само на једном натпису. И поред тога, садржај његовог надгробног натписа и ликовна представа која се налази уз натпис откривају, или бар наговештају више података о овом властелину него што би се само на основу једног историјског остатка могло очекивати. Надгробни натпис Остоје...
Србија још нема пописану драгоцену културну баштину на којој се темељила и наша државност. Трпимо катастрофалне последице одбацивања немањићког наслеђа Идентитет Срба у најтежим временима одржала је баштина средњовековне државе. Путокази у мраку били су предање, раскошне књиге, иконе, крстови и путири преношени вековима с колена на колено, у бисагама...
Драгољуб П. Антић: излагање на промоцији првог српског издања Мануовог Законика, 27. мај 2006. године, Раднички универзитет Нови Београд Вишедимензионалност анализираног питања Попут тродимензионе слике предмета, која се формира на основу више снимака под различитим угловима, тако и закључак о неком историјском процесу мора да настане на основу више погледа...
Чудесни храм у долини међу планинским врховима источне Србије. Манастир Решковица (Орешковица)је задужбина кнеза Лазара. Биће то први скитски манастир у Србији после средњег века, где ће се живети по јерусалимским правилима. Дубока зелена долина између високих белих литица хомољских врхова Великог Вукана и Лукиног камена крије китњаст храм српско-византијског...
У близини села Врмџа (12 км од Сокобање), у долини речице Паклеш, налазе се зидине старог Врмџанског града за кога мештани кажу да је “латински”. Град је из римског доба и настао је у периоду између IV и VI века, највероватније у време владавине цара Јустинијана. Град се касније помиње...
Eпохално открићe aрхеолога у селу Мажићи код Прибоја – Срби су још у 12. и 13. веку радили најсложеније операције на људској лобањи и то врло успешно. У манастиру Светог Николе Дабарског, у Прибојској Бањи, постојала је велика болница са медицинским инструментима, који се не разликују много од данашњих. Сазнања говоре...
Стефан Немања, родоначелник династије Немањића и утемељивач српске средњовековне државе, памти се по великим задужбинама − Ђурђевим ступовима, Студеници, Хиландару и др. Многи ипак не знају да је ктиторску мисију започео још као велики жупан у својој првој престоници, данашњој Куршумлији. Задужбине Света Богородица и Свети Никола грађене су под...
Не ишчуђавајмо се и не потцењујмо безумље. Истина је „само једна од опција које се боре на тржишту”. Задатак арбанашке окупационе структуре и њених западних ментора само личи на немогућу мисију: избрисати једино што постоји (српска културна и сакрална баштина) и исконструисати уназад оно што никад није постојало (албанско културно...
Мали град, двор деспота Ђурђа и Проклете Јерине, археолошки је истражен, али шта се крије испод 11 хектара Великог града, последње престоница Србије Средњег века, нико не зна. Зна се, једино, да Смедерево поседује чудотворно светилиште чија је локација мистерија која траје шест векова. Један од Апостола Христових и Јеванђелиста,...
Двор у српским средњовековним земљама је означавао пребивалиште владара или другог достојанственика али и место одакле је вршена власт. Речју двор првобитно је означавана кућа уопште да би се тек касније њего значење ограничило на раскошна боравишта владара и властеле. У смислу архетектонских решења боравиште владара била је кућа, пространија од обичних...
Веома мали број људи је чуо за Солотник, још мање га је видело… Солотник је на висини до 900 метара, налази се између Таре и Поникава, на Шанику који је географски део Поникава У Србији не постоји страшније и одбојније место од Солотника. Зашто је Солотник тако одбојан? Не само...
