Tagged: Средњовековна књижевност

Вавилонска кула и схватање језика у старој српској књижевности

Схватање језика код православних словенских народа испољава се у најдубљој прошлости и нераздвојно је повезано са постанком најстаријег словенског књижевног језика. Само значење речи ѥзыкь (старословенски ѩзыкъ открива исконску сложеност схватања. Иако још од времена најстаријих старословенских споменика постоји реч narodь, пojaм ѥзыкь има углавном, два значења: „језик“ и „народ....

Најчитанији романи средњовековне Србије

Уместо да се наша ондашња елита бавила записивањем народне књижевности, наших епова и лирике, бајке и прича, приповетки и загонетки и других умотворина, читала су се само дела која су дошла са стране. Против овог другог немамо ништа против, али ово прво је равно злочину Док су у западној Европи...

Вредан српски рукопис откупљен и похрањен у ризницу манастира Хиландара

Српску књигу с краја 14. века, с карактеристикама које нема ниједан до сада познати рукопис, манастир Хиландар откупио је од једног грчког колекционара Да се налази у фонду Народне библиотеке, била би међу двадесет најзначајнијих рукописних књига које ова институција поседује. Овако Владан Тријић, заменик управника Народне библиотеке, језгровито објашњава значај...

Старе књиге, Рукописи

Рат шпијуна за српску баштину

Агенти европских сила су још пре готово два века водили битку за рукописе непроцењиве вредности из наших средњовековних манастира. Баштине се нико и ни под којим условима не одриче, показује и актуелни захтев тужилаштва из Болоње које тражи да се Италији врате слике из Народног музеја, иако их је Југославија...

Јефимија

“Приношенија“ монахиње Јефимије, прве српске песникиње

Монахиња Јефимија, прва српска песникиња, душа Богом надахнута, рођена је око 1350. године под именом Јелена, као кћи угледног ћесара Војихне, у држави цара Душана. Пошто је због службе њен отац боравио на двору, Јелена је запамтила цара и сјај његове владавине. Удајом за деспота Јована Угљешу Мрњавчевића, млада Јелена постаје...

Рукописи, Књиге

Списи из 12. века у Архиву Војводине

У Архиву Војводине први пут јавности приказани најстарији документи из периода од 12. до 17. века – шест пергаментних листова и пет рукописних кодекса на папиру, пронађени прошлог марта међу 9.000 метара архивске грађе коју чува ова установа. Међу њима се издваја пергаментни дволист, фрагмент рукописа Бревијар из 12. века,...

Књига, Библија, Рукопис

Каталог српских рукописа у чешким збиркама

У Народном музеју у Прагу чува се збирка Павела Јозефа Шафарика у којој се налазе вредне српске књиге. После више од 40 година сведочанства српске баштине поново су доступна нашим истраживачима у виду „Каталога српских рукописа у чешким збиркама“. Под окриљем српских средњовековних владара и током каснијих периода наше историје...

Никољско јеванђеље, библиотека "Честер Бити", Даблин

Хиландарске књиге у свету

У иностранству се налази од 4.000 до 5.000 српских средњовековних рукописа, од XII до XVII века, у Оксфорду, Лондону, Берлину, Прагу, Кракову, Санкт Петербургу, Москви, Кијеву, Одеси, Пловдиву, Солуну, Цетињу, Риму, Паризу… Анатолиј Аркадјевич Турилов, један од највећих светских археографа, има најбољи увид у ћириличко рукописно наслеђе. Питамо га, колико...

Почетие свиета

Почетие свиета – старосрпски текст о стварању света

Почетие свиета је текст којим се ,,нео-богомили,, неправедно служе у сврху доказивања некакве “богомилске“ средњовјековне историје Босне и Херцеговине. Текст је народно препричана и написана прича из Књиге Постања Старог завјета, о стварању свијета. Поистовјећивање цркве босанске и богумила је велика грешка, што чине многи заговорници нове босанске “Х“историје и...

Рујанско четворојеванђеље;

Рујанско четворојеванђеље чека повратак у завичај

Комплетним записом Рујанског четворојеванђеља, наше најстарије штампане књиге, располажу колекције у Чешкој и Русији, али ниједна у Србији. Чак ни манастир Рујан код Ужица, светиња у којој је та књига настала пре пет векова, нема ниједан њен примерак. Досадашњи покушаји да се један од два потпуно сачувана оригинала, које је 1537....

Димитријеви записи старији од Мирослављевог јеванђеља

Уколико се потврди истраживање нашег филолога из Института за српски језик САНУ и доцента на Катедри за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду др Виктора Савића, Мирослављево јеванђеље више неће бити најстарији споменик српске писмености. Он тврди, на основу свог вишегодишњег истраживања, да је наш најстарији књижевник Димитрије Синаит...