Срби у Румунији

Крашовани: Банатски Срби католици

И у Банату има Срба католика. То су Срби Крашовани који станују у Крашо-Северинској (Крассó-Сзöрéнy) жупанији, а у трокуту између Вршца, Лугоша и Оршаве, у томе мору румунском, има их 20.000 душа. Необично су лепог соја, јаки људи, баве се земљорадњом и добри су баштовани. Говоре чисто српски, међу тим се називају Крашовани (по свој прилици по реци Карашу, која у брду Мушњаку извире а код Кајтасова и Паланке у Дунав утиче).

Али кад их упитате, како говоре, одговориће вам као и бачки Шокци, да говоре српски. Они су очували – и ако окружени самим странцима, – српски језик, српске обичаје и све особине, које карактеришу српско племе, а уз то су по вери римокатолици. И што је најкарактеристичније, њима је баш то помогло, да очувају све до данас своје српско обележје.

Њихова православна браћа, насељена на дунавској обали од српске Клисуре со Рршаве (Оршаве) претопише се у Румуне, између осталог и за то, што су били једноверни са надмоћним Румунима. Још само презимена тих породица и српска имена места, брда, река, положаја (Домоглед, Трескавица, Бистрица, Черна, Извор, Излаз, Дренково, Молдава и т. д.) казују путнику, да су то били Срби.

Међу тим Крашоване је баш разлика у вери спасла од претапања у Румуне и они су и сада Срби по свему. Зло је само, што немају својих школа, али сад је и у том пошло на боље, јер се сад у њих појавио покрет за оснивање народних школа.

Понуду из Бугарске да се „као Бугари“ иселе у своју „стару отаџбину“, одбили су Крашовани најодлучније, јер – веле – они нису Бугари, већ Срби. Вредно би било дубље испитати овај забачени, скоро непознати крај Српства. То је покренуо ове године београдски „Дневни Лист“.

Што се пак њихова порекла тиче има две версије: или су се населили из Херцеговине (као и Буњевци) или из црногорског округа у Србији. Ако стоји ово, да су се населили у ове крајеве 1730. год. или правилније 1737. год., дакле у доба последње сеобе Срба из Србије у Угарску под пећким патријархом Арсенијем IV. Јовановићем Шакабентом, онда су они пореклом из Србије.

У то време историја не бележи веће сеобе из Херцеговине, а Буњевци су се – као што знамо – доселили у 80. годинама XVII. века. Католичку веру примише Крашовани у другој половини XVIII. века (1765. г.) за владавине Марије Терезије, а после сеобе Срба у Русију (1751.-1753. г.), дакле у доба највећег унијаћења, које их је извесно и лишило православне вере.

Извор: Иван Иванић, „О Буњевцима“, Суботица, 1894.

Повезани чланак:
Карашевци (Крашовани) – заборављени банатски Срби

Јован Ивановић (Iosif Ivanovici) – румунски краљ валцера српског порекла

Јован Ивановић или Iosif Ivanovici (1845-1902) био је румунски композитор српског порекла, често називан и румунским краљем валцера. Ивановић је био и један од најбољих диригената свог времена, компоновао је и дела за клавирску пратњу, а валцер „Таласи Дунава“ донео му је планетарну славу. Иза себе је оставио музички репертоар са 350 композиција, међу којима сu и неке широко познате и често извођене широм света.

Јован Ивановић рођен је 1845. године у Темишвару, тадашњој Аустроугарској, где је завршио основну и средњу школу. Као сироче био је угњетаван од стране Хазбуршке власти. Његово интересовање за музику почиње у раном детињству када је научио да свира флауту. Касније у периоду док је био у војсци (у коју је отишао са 14 година) научио је да свира кларинет.

Његов таленат за музику га је довео до тога да постане један од најбољих музичара у војном оркестру. Наставио је да учи са Емилом Лером, једним од најзначајнијих музичара друге половине 19. века. Ивановић касније постаје вођа оркестра и обилази целу Румунију. 1900. године постављен је за инспектора војне музике и на том положају је остао све до смрти.

Без похађања музичке школе, Јован Ивановић је успео да обогати национални музички репертоар са 350 композиција. У својим делима користи песме које су пре свега везане за Трансилванију из које је сам водио порекло и на коју је био неизмерно поносан.

Био је препознатљив по својим валцерима од којих му је најпознатији „Таласи Дунава“ донео планетарну славу. Са својих 36 година Јован Ивановић доживљава да се за његов рад заинтресује чак 60 страних земаља.  

Немачки медији су га прогласили румунским краљем валцера. Његови валцери су се чули широм Европе, Америке и Азије. Још један велики успех овај композитор доживљава у својој 45. години живота. Те 1889. године победио је на такмичењу које се одржавало у част руског цара Александра. Тада је у конкуренцији од чак 116 композитора изабран за најбољег.

Један од најбољих европских диригената у своје време и композитор раскошног талента, Јован Ивановић нам је оставио и радове за клавирску пратњу међу којима је најпознатија Лепе плаве очи. Свој богат живот Јован Ивановић је завршио 28. септембра 1902. године у Букурешту.  

Валцер: Таласи Дунава

 

За Расен: Марија Ђорђевић

Блог Убележи!

Сродни чланци:

Српско-руски марш Чајковског: дело које је подигло Русију на ноге
Највећи светски композитори компоновали су на српске теме
Бела Барток и српска традиционална музика
Јован Ивановић (Iosif Ivanovici) – румунски краљ валцера српског порекла
Дворжакова “Русалка“ – опера са мотивима из словенскe митологије
Кир Стефан Србин – први познати српски композитор (15. век)
Марш на Дрину – Познате светске изведбе
Чувени француски оперски пјевач 1916. изводи “Боже правде“ на српском језику
Исидор Бајић – Српкиња
Мијатовке Станислава Биничког
Охридска легенда Стевана Христића
Руска песма о Србији: Родна Србијо, сестро Русије Велике