Према народном веровању, чума, морија или зараза долази као божја казна због људских сагрешења. Она живи у сопственој земљи, која је далеко, негде преко мора, а оличена је у сподоби ружне старе жене. Тридесетог дана у години помешана су стара словенска веровања из прадавнине са хришћанским учењем те је тога...
Код Словена су од давнина за почетак овог годишњег доба везани многи народни обичаји, магијске радње, разна веровања и слично, У словенској митологији помиње се Весна, богиња пролећа и младости. Осим имена богиње пролећа, реч весна у старословенском језику означавала је и пролеће као годишње доба. Она се и данас...
Док су словенски народи у целини задржали називе старе словенске седмице, као својеврсне културне тековине властитог наслеђа, чиме се у свакодневном саобраћају служе и данас, дотле су остали народи Европе посредством Римљана преузели и накалемили у своју недељу седмичне дане од халдејских звездочатаца у древном вавилонском царству. Старе цивилизације које...
Док су се Стари Словени увелико управљали према свом календару, имајући у њему уведене и празнике властитих божанстава, за то време нити је постојао хришћански календар, нити су били утврђени празници у њему, а такође ни рачунање времена од Христова рођења. Календар записан „цртама и резама“ недавно је откривен на глиненим...
Реч мит је грчког порекла и има значење предања или казивања. Српски мит је у Светосављу, Косовском завету, чувеном „косовском циклусу“ народних епских песама. Отимањем Косова и „чупањем“ косовско-метохијских манастира и божура „чупа“ се колективно памћење. Злотворима је циљ да пошаљу поруку новим генерацијама како је Србија безисторијска творевина, бестрадиционална и...
Изгледом су вазда привлачиле поглед. Смештене уз воду, на местима која привлаче пажњу, окружене ниским и високим растињем. Воденице су се увек савршено уклапале у идиличан сеоски пејзаж, стваран у људској машти. Поред тога, што су својим изгледом привлачиле пажњу, у њима је одувек постојало нешто мистериозно. Подигнуте на бујним...
Међу малобројним оснивачима појединих наука у Србији угледно место има Веселин Чајкановић, први српски историчар религије. Ако се изузме теолошка литература, пре њега је, углавном, скупљана грађа за српску религију и митологију. Тај посао је започео и у великој мери обавио Вук Стефановић Караџић, а наставили су га многи посленици, међу њима и...
Русалка је опера чешког композитора Антоњина Дворжака. Чешки либрето написао је пјесник Јарослав Квапил на основу истоимене бајке Карела Ј. Ербена и Божене Њемцове. To је једна од најуспјешнијих чешких опера, и представља основу репертоара чешких оперских кућа. Русалке су митска бића из словенске митологије, или водена бића слична вилама...
Вучја со, објављена 1975, сачињена је од седам циклуса о хромом вуку, старом прехришћанском српском племенском богу, чија успомена наставља да живи у причама, култовима, легендама и ритуалима. Ове песме су омаж тој двосмисленој фигури добра и зла, живота и смрти, изумирања и опстанка, том предачком духу његовог народа. Тед...
Сећам се да сам први пут чула за Озрен планину у детињству, када је моја породица, пратећи оца рударског инжењера и руднике, доспела у Лукавац код Тузле, због рудника Креке. Озрен се налазио северозападно од Лукавца, сећам се да су ме тамо водили на излет, у посету неким пријатељима, не...
Баук се у народу замишља као страшило у животињском облику, које својом појавом улива страх малој деци, па и одраслима: „Ето баука!“ „Дете се уводи у културу и страшењем митолошким бићима. Код свих словенских народа постоји низ персонификација које служе само за страшење деце (да не плачу, да не праве...
Богиња Мокош била је старословенска богиња Мајка. Она која се бринула о трудницама, породиљама, мајкама. Водила је рачуна о женама и њиховом здрављу, као и о њиховој деци. Пазила је да им брак буде добар и да жене ваљано обављају своје брачне дужности. Бринула је о предиљама и везиљама. Водила...
Фантастично откриће археолога Музеја Рас на једном од брда Пештерске висоравни. Темељи четири грађевине квадратног облика описане савршеним кружним зидовима јасно се виде на снимцима из сателита Пожар изазван ударом муње на безименом брду Пештерске висоравни, усред пустоши где ни овце не пасу, спалио је недавно гај жбуња клеке и...
Када се у нашем народу говори о повратку коренима обично се мисли на период када су Црква и аристократија играли кључну улогу у друштву; национална носталгија резервисана је за период под Немањићима, када смо имали своје драгоцено царство, иако франачке карте из деветог века показују да смо само пар векова...
Србин који је направио шах по словенској митологији, где су краљ и краљица врхунска божанства: „Србија није само ајвар, шљивовица и опанак. Ми имамо нешто много лепше“ – рекао је вајар Јован Петронијевић Сви смо чули и доста знамо о грчкој, египатској и римској митологији. С друге стране, о српској односно...
Храбар, снажан, усамљен, неповерљив, предатор, тих, опасан, муњевит, опрезан, породичан, друштвен, одан, освајач, нападач, доследан, слободан, дивљи, и леп…то је вук. Веселин Чајкановић, највећи српски етнолог, записао је да је сваки народ везан за понеку животињу, и у извесном смислу изједначен са њом. „За Србина се, на пример, каже да...
Култ дрвећа и биљака једини је од старих култова са којим се црква, нарочито наша православна, брзо и безусловно измирила, тако да он данас у њој има нарочито своје место и своју символику. Као што се у старим религијама ниједна култна радња, ни молитва, ни жртва, нису могле ни замислити...
Сигурно сте до сада много пута чули, а вероватно и сами изговорили једну од карактеристичних изрека са нашег простора: “Идем, па макар секире падале са неба!“, али да ли сте се некада запитали где лежи корен ове невероватне појаве, како то да баш секире падају и откуда оне на небу?...
Осиромашена слика о старим словенским боговима може лако да се обогати изгубљеним детаљима, ако се послужимо обичајима и појмовима из свог језика. Заборављена веровања старих Словена могу се пронаћи у данашњим обичајима нашег народа, па и у садржајима савремених религија. Уз помоћ описа богова у старим хроникама и кипова,...
После три деценије истраживачког рада и припреме, у издању Службеног гласника и Института друштвених наука, објављен је „Речник божанстава и митских личности света“, који су припредили Александар Бошковић, Милан Вукомановић и Зоран Јовановић. Дело, које се у неку руку следи научни траг чувеног, у домаћим оквирима пионирског, „Речника грчке и...
„До када ћете ви из Србије продавати књиге о грчкој митологији, зар је могуће да немате књиге о својој“ – питање једног Италијана на сајму књига у Болоњи упућено нашем малом издавачу пре неколико година подстакло је Весну Алексић да напише збирку прича „Каљави коњ“ инспирисану словенском митологијом. Та књига...
У сваком селу постоји једно посебно дрво које представља светилиште. То је дрво-запис. Оно је понело тај назив, јер је у њему био урезан крст и било је освештано. Дрво-запис се најчешће налазило у центру села и било је главно место за окупљања. Његова улога је посебно била наглашена у...
Индоевропски народи, међу којима су и Словени, придавали су велики значај овом крстоликом облику. Свастика, у словенском свету позната као коловрат, представља свети симбол од великог значаја. Најстарија свастика или коловрат пронађена је у Украјини, у месту Мезине. Пронађени артефакт од слоноваче преживео је невероватних 12.000 година, и вероватно је...
„Богиња, која би се са неком сигурношћу могла ставити у пантеон словенских богова и богиња, јесте Весна. Весна је богиња која представља ведро годишње доба, а ово својство њезино даје и објашњава нам и само њено име. Етимологију имена богиње Весне даје нам Крек на тај начин, што име њезино...
Масленица, седмица на крају зиме пуна весеља, породичних обичаја сваке врсте и укусних палачинки које симболизују сунце, преплетена са хришћанским календаром, остаје омиљени празник и у савременој Русији. Реч „Масленица“ у руском језику означава древни словенски празник који води порекло из паганске културе, а сачувао се и после примања хришћанства....
