Tagged: Рукотворине

Пиротски ћилим

Пиротски ћилим – српско етничко благо којем прети нестанак

Прослављени широм Европе због лепоте, пиротски ћилими, који су красили зидове и подове палата српских владара, као и домове градске елите, скрећу пажњу западних медија. Говори се, колико о њиховој несвакидашњој вредности, толико и о парадоксалној чињеници да се само десетак жена још брине да ово српско етничко благо потпуно...

Пиротски ћилим

Вековима чувани симболи пиротског ћилима још увек су загонетка

Према тајни коју су баке младим ткаљама преносиле тек у старости, пиротски ћилим пет векова одолева времену и носи симболе који, кажу предања и легенде, имају моћ да отклоне негативну енергију, сачувају породичну слогу и заштите власника. Верује се да су давнашњи ћилими сликовно писмо, да имају шаре које су...

Народна ношња, Косово, Метохија

Разноврсност и богатство народних ношњи са Косова и Метохије (Други део)

Посебно је важно изучавање традиционалне културе Срба са простора Косова и Метохије данас када се територија налази у сложеној ситуацији а културно наслеђе Срба је изложено својатању, или је у најгорем случају заборављено и уништено. У првом делу о народним ношњама Срба са Косова и Метохије, било је речи о Ибарској...

Вез на српском селу, двору и у манастиру

Када сте последњи пут у некој кући видели сто на коме је везени столњак? Данас је то права реткост јер “њега треба уштиркати,опеглати а и не уклапа се уз савремени намештај“. А када сте видели неку жену да везе? А некада су девојчице одмалена училе да везу. Вез се сматрао а и...

Оглавље

Оглавља Косовског Поморавља и Сиринићке жупе

У српској народној традицији посебно место заузимају женска оглавља. Поред естетске улоге, покривања косе и декорације главе, оглавља су у прошлости имала и важну заштитну (магијску) улогу у обредним церемонијама и битним догађајима у животу. По врсти и начину украшавања жена већ на први поглед могло се разликовати у којем...

Народна ношња, Косово, Метохија

Разноврсност и богатство народних ношњи Срба са Косова и Метохије (Први део)

Културно наслеђе Срба са Косова и Метохије представља делимично истражен сегмент традиционалне културе који је данас нажалост запостављен и у највећој мери непознат широј јавности. Посебно је важно изучавање традиционалне културе Срба са простора Косова и Метохије данас када се територија налази у сложеној ситуацији а културно наслеђе Срба је...

девојачко коланче

Тајне старих Срба – девојачко коланче

Круцијално обележје националног и етничког идентитета за сваког човека, бар у прошлости, била је његова одећа, односно ношња. Међутим, ношња није служила само за обележје националне или етничке припадности, већ је она, по строгој форми кројних облика одеће, слагању делова одеће, строгоформалној геометријској орнаментици, изузетно стилизованим везовима цветних мотива и...

Куварица

Народне рукотворине куварице-назиднице

Оне су корисне,  лепе и скромне, од белог платна. Првобитна намена им је била да заштите зид изнад шпорета од прљања при кувању а прерасле су у својеврсну филозофију патријархарног друштва. Поруке на њима некад имају васпитни карактер, некада су само шаљиве а  некад и шала њихова има браду. Најчешће...

Јелица Беловић Бернадзиковска

Јелица Беловић Бернаджиковска, први српски етнограф и предани чувар српског веза

30. јуна 2016. године, навршило се тачно седам деценија од смрти Јелице Беловић Бернаджиковске (1870-1946). Нажалост, неупоредиво је више оних који ће се упитати а ко је, заправо, била та жена него оних за које ће тај податак бити само подсећање на жену првог српског етнографа, најбољег познаваоца и чувара...

Двопређне чарапе

Двопређне чарапе “тимочких вила језеркиња“

Ручно плетене чарапе, украшене орнаментима, двопређеним шарама, део су наше историје, опште и појединачне, наше подсвести и нашег бића. Предмет њихових шара обухватио је све најлепше што постоји у природи и у нама. У књажевачком Завичајном музеју постоји пет деценија стара збирка двопређених чарапа, ручних радова сељанки, чобаница и вила...

Гуњ

Гуњ, јелек, прслук

Изложба под називом „Гуњ, јелек, прслук“, која је трајала до јуна у Етнографском музеју у Београду, приказала је процес трансформације овог одевног предмета од архаичног, традиционалног до савременог. Гуњ је заједнички назив за текстилију – мушки и женски хаљетак од вуне (сукна), црне смеђе или сингаве (сиве) боје. Иако су...

Косовски вез - некоришћен велики столњак; фото: РТС

Нематеријална културна баштина Србије – косовски вез

Колико различитости на овој нашој малој планети. Кад поредимо нације и државе, најчешће говоримо о економском богатству, величини територије, броју становника. Тада говоримо о различитости. Говори се и о културној различитости, баштини једног народа. Притом се мање говори о томе да баштина једног народа не само да је значајна за...

Опанчар

Стари занати у Стамбол капији

Посетиоци Београдске тврђаве могли су да посете радионицу „Занат – љубав која траје” отворену у унутрашњој Стамбол капији. Ту су се окупљали мајстори готово изумрлих заната попут ковача, грнчара, опанчара, калиграфа, воскара… Сви они били су атракција и за туристе који су долазили у Београд. Већ на отварању радионице на...

17-Ecimovic

Мирослављево јеванђеље на чаробном везу

Биљана Ећимовић започела уметнички подухват који ће поклонити манастиру Хиландару. Већ је извезла девет страница, а за остатак јој је, како каже, потребно још 12 година Ако Биљану Ећимовић Баркузу послужи здравље, Хиландар ће добити на дар Мирослављево јеванђеље извезено. Упорност и воља за овај огроман подухват јој не недостају....

матрјошке

Живот с матрјошкама: Традиција породице Дмитријев 

Град Сергијев Посад (70 км северно од Москве) није познат само по старинским манастирима, него и по дугој традицији осликавања матрјошки. У овом граду постоји и Музеј играчака, а у продајним павиљонима близу Тојице-Сергијеве лавре свако може изабрати матрјошку по свом укусу. На тим тезгама има много ових лепих руских...

Сташарски ћилим

Стапарски ћилим за богати мираз

Уз пиротски, и аутохтони тепих са севера Бачке одавно на гласу. Обично ткан у пару, на специјалном разбоју. Знак имућне куће и део девојачке опреме Уз пиротски, најпознатији аутохтони српски ћилим је и онај из села Стапара, на северу Војводине. Стапарски ћилим настао је у домаћој радиности у 18. веку....