Популарна музика

Бора Ђорђевић – Кратка лекција наивним Србима

 

Рибља чорба - Остало је ћутање,

Рибља чорба – Остало је ћутање, албум из 1996. године

Кратка лекција наивним Србима

Наше сунце прерано је зашло
сваког јутра најављују кишу
не схватамо шта нас је то снашло
победници историју пишу.

Свакодневно пада бројно стање
Србе данас много лакше броје,
а већ сутра биће нас још мање
победници историју кроје.

Већ се звери злобно церекају,
скупљају се чопори хијена
не морају дуго да чекају,
Србија је скоро убијена.

Порушени наши споменици,
вагабунди с конопца и коца
који себе зову победници
од зле мајке и још горег оца.

Деца ће се одрећи предака,
уче оно што званично важи,
тешко да ће између редака
препознати победничке лажи.

Било једно непослушно племе
било једном и нема га више
српско име прогутаће време
Србија је престала да дише.

Бора Ђорђевић

Украс 1

Борисав − Бора Ђорђевић (Чачак, 1. новембар 1952), српски рок музичар и песник, главни вокал и текстописац рок групе Рибља чорба од њеног оснивања 1978. године. Пре тога је био члан музичких група Сунцокрет и Рани мраз.

Извор: lektire.me

Мандала – Музика сунчевог система

Амерички композитор и текстописац Данијел Стар-Тембор (Daniel Starr-Tambor) направио 2013. године је једну веома интересантну астрономску композицију. Свакој планети сунчевог система доделио је једну ноту и убрзао орбиталне периоде планета. На тај начин две секунде представљају трајање Земаљске године, а нота се одсвира за сваку орбиту.

Сунчев систем, Фото Астрономски магазин

Ово није било каква композиција; она до краја постаје музички палиндром тј. може се одсвирати исто и унапред и уназад, наравно ако живите довољно дуго да дочекате крај дела. Са више од 6.2 × 1064 ноте, ово дело, названо Мандала, најдужи је музички палиндром који данас постоји.

При оволиком убрзању кретања Сунчевог система, Данијел Стар-Тембор процењује да би се композиција наставила без понављања преко 5.3225 × 1056 година.

Током XVI века, композитори попут Ј. С. Баха стварали су музичке палиндроме (најчешће да би се правили важни!). Данијел Стар-Тембор је у част славног композитора, за почетак своје композиције узео прецизан положај Сунчевог система у часу Баховог рођења (виђен из перспективе Сунца које гледа у сазвежђе Ваге), „па свака нота бележи његов рођендан на свакој планети.“

Послушајте Мандалу:

 

Извор – Астрономски магазин

Повезани чланци

Јозеф Хајдн је компоновао уназад
Музички палиндром или музика у оба смера

Текстове са темом палиндрома, као и прозна и поетска остварења у овој форми можете читати и на нашој страници Краткословље.

Мериен у животу човека – Леонард Коен

Једна од најлепших песама канадског певача Леонарда Коена „So Long, Marianne“ одсликава дубоку тугу и велику радост са којима је он истовремено живео. Узрок и те туге и те радости била је Мериен, његова непребољена љубав и непрестана инспирација, жена која му је истовремено улепшала и уништила живот. 
Леонард Коен

фото: Allan Showalter

Од када је у Грчкој 1960. године упознао ову шведску манекенку, Леонард Коен је био опседнут њом до своје смрти. Мериен Ихлен оставила је мужа, преселила се код Коена и, према његовим речима, постала му све у животу: љубавница, жена, мајка, сестра… а пре свега велика инспирација. 

Попут многих љубави и ова је добила карактер несрећне, зато што је после само неколико година Мериен почела да га „исцрпљује, уништава и понаша се одвратно према њему. Психички га је малтретирала и варала…“

Да ли су разлози томе у самом начину настанка овакве љубави или неком другом њеном карактеру, најбоље су знали њени актери. Коен је у песми „So Long, Marianne“ рекао своје виђење њиховог растанка, Мериен о томе није говорила. У делу интервјуа из 1992, године Коен је такође поменуо своја осећања према Мериен:

„Људи се мењају, њихова тела се мењају, али има нешто у љубави што се никад не мења… Мериен, жена из песме „So Long, Marianne“, када чујем њен глас преко телефона, осетим потпуну повезаност иако су нам животи раздвојени“. Осетим да љубав никад не умире и, када постоји осећање довољно јако да изроди песму, онда у том осећању има нешто неуништиво.“

Када је у јулу 2016. године Мериен умрла, Коен се од ње опростио речима „Љубав никад не умире“, а четири и по месеца касније умро је и велики музичар.

Буди ми збогом, Мериен!

Нећеш ли доћи до прозора, моја мала драга?
Желео бих да читам са твог длана
Знаш и сама да сам мислио да сам неки мало циганче
Пре него што си ме повела у твој стан

Буди ми збогом, Мериен! Време је да почнемо да
Да се смејемо, и плачемо и плачемо
И да се смејемо о свему опет

Знаш како желим да живимо заједно
Али тераш ме да заборавим на све
Да заборавим да се молим анђелима
А и анђели су заборавили да се моле за нас

Буди ми збогом, Мериен! Време је да почнемо да
Да се смејемо, и плачемо и плачемо
И да се смејемо о свему опет

Сад те сретох кад је све прошло, а били смо млади
Стајали смо у зеленом парку
Држала си се ме као да сам распеће
Док смо клечали дубоко у мраку

Буди ми збогом, Мериен! Време је да почнемо да
Да се смејемо, и плачемо и плачемо
И да се смејемо о свему опет

Сада ми треба твоја скривена љубав
Хладан сам као да сам нов хладан жилет
Отишла си кад сам ти рекао да сам озбиљан
Да ли си икад помислила колико сам био храбар?

Буди ми збогом, Мериен! Време је да почнемо да
Да се смејемо, и плачемо и плачемо
И да се смејемо о свему опет

Ох, ти си тако лепа девојка
Видех кад си отишла и променила своје име опет
И баш када сам савладао ову целу планину
Да оперем очи на киши

Буди ми збогом, Мериен! Време је да почнемо да
Да се смејемо, и плачемо и плачемо
И да се смејемо о свему опет

превод преузет са (lyricstranslate)

Извори: Леонард Коенlyricstranslate

Песма руске групе Кипелов – Косово поље

На концерту руског рок бенда “Кипелов“, у Москви 2014. године, Валериј Кипелов је први пут отпевао песму “Косово поље“. Текст је написала Маргарита Пушкина, позната руска ауторка за хеви-метал групе.

Валериј Кипелов, легенда руског хард рока, први је вокалиста групе „Арија“ и оснивач групе „Кипелов“. Валериј је православни хришћанин, што се одразило и у његовом стваралаштву. И поред тога што га привлачи хеви метал, ипак су многе његове песме доста лиричне и подсећају на баладе. У том стилу је компонована песма „Косово поље“, коју је Кипелов први пут извео 2014. године. На јесен група „Кипелов” планира да објави нови албум. На њему ће бити и песма „Косово поље”, први пут квалитетно снимљена у студију.

Текст је написала култна руска рок песникиња Маргарита Пушкина. Она каже да је одавно дошла на идеју да напише песму о Косовском боју, али никако није могла да је реализује. „Две или три године су ми се мисли врзмале по глави, бирала сам потребне речи. Импресионирала ме је слика крвавог боја 1389. године између Срба и Турака Османлија. Поред тога, желела сам да причом о далеким временима направим мост између тадашњих догађаја и бомбардовања Југославије 1999. године од стране НАТО-а, као и распарчавања те предивне земље. Светска Историја је велики манипулатор који се поиграва нашом уобразиљом. Све је међусобно повезано све проистиче једно из другог…”, рекла је Пушкина. Речи о националној српској трагедији саставила је, како каже, за само петнаест минута, а инспирацију је пронашла у делима српског фолклора.

Косово поље

Поље моје у бескрај се разлегло,
поље моје, крвљу натопљено.
Ја знам шта те сутра чека:
скрнавиће и палиће твоје храмове.
Ја знам шта те сутра чека:
скрнавиће и палиће твоје храмове.

Ја те, света земљо, нећу оставити:
као звезда падалица сијаћу над тобом,
бићу сенка ветра који шуми
над разнетим срцима твојих јунака.

Косово поље,
поље Косово,
поље – црних косова.
Косово поље,
поље – црних косова.

Овде се светло с тамом сукобило,
са силама жигосаним знаком ђавола.
Ту, где су за крст, за земљу нашу пали,
у пролеће црвени макови ће да процветају.
Пашћемо овде за крст, за нашу земљу
и расцветаће се опет црвени макови.

Нека се небо над пољем отвори,
нека нам оно суди како је право.
Ти ми, драга, ниси била суђеница,
буди зато другоме јунаку млада.

Косово поље,
поље Косово,
поље – црних косова.
Косово поље,
поље – црних косова.

Кипелов – Албум 2015.

У програму „Осма нота” на Радио Русији, где је у априлу 2017. године изведена премијера студијске верзије песме, Валериј Кипелов је причао о томе како је настала мелодија, а такође о тексту Маргарите Пушкине:

„Дирнула ме је тема трагедије словенског народа. То је у неку руку био експеримент. Код нас је, наиме, увек све обрнуто: најпре се појави музика, а затим наша песникиња Маргарита Анатолијевна Пушкина пише текст уз ту музику. Сада је најпре написан текст, и он се мени веома допао. Рекао сам да би било добро компоновати музику уз тај текст. Пушкина је била одушевљена том идејом, али је музику почела да компонује са другим аутором. Мени се резултат није много допао, па сам ја компоновао своју верзију”, рекао је Кипелов.

Кипеловљева верзија се свима допала. Стварајући песму рок музичар је био инспирисан народним стваралаштвом, између осталог и козачким песмама.

Онима који су на концертима већ чули „Косово поље” Кипелов саветује да обрате пажњу на нове нијансе. На пример, у снимању песме је учествовао хор, захваљујући чему је композиција, по речима руског рокера, постала „монументалнија”.

Песма је посвећена догађајима из 1389. године, али је сада актуелнија него икада, уверен је Валериј. Он је изразио наду да ће нова песма моћи да уједини Русе у овим сложеним временима.

„Косово поље” је монолог ратника који умире на бојном пољу. Он предвиђа будућа страдања српског народа на Косову, где је и сам он погинуо за своју веру и где ће једнога дана „процветати кроз црвене макове”. У последњој строфи ратник се обраћа својој вољеној: „Нисмо се венчали, вољена. Буди невеста другоме ратнику”. Кипелов каже да је у почетку текст садржао још један фрагмент, у коме монолог поменуте девојке подсећа на плач Јарославне у „Слову о походу Игореву”, али се на крају од њега морало одустати.

 

 

 

Извор: Руска Реч, Српска.ру

Нобел добио Дилана, а Аристотел се запрепастио

Можда сте чули вест да је Нобел добио Дилана. Или је обрнуто… Свеједно. Уствари, вест је да је свеједно.

nobel-prize

Colin MacCormack and Alex Lou Presen

И сам Алфред Нобел је био запрепаштен и шокиран начином на који је свет употребљавао његов изум – динамит и због тога је основао фонд за додељивање награде – како би био запрепаштен начином на који свет додељује његову награду.

„Правда се може наћи једино у машти“ – пророчанске су речи овог шведског научника који је о свом завештању рекао: „Планирам да након смрти за собом оставим мноштво идеја о миру, али сам скептичан да ће то имати некакве резултате.“

Многе од нас који смо одрасли уз Дилана и много га волимо, ова вест је запрепастила, због тога што смо одрастајући уз Дилана повремено имали прилику и нешто да прочитамо.

Можда не може свако да уочи разлику између Ђорђа Балашевића и Васка Попе или између Боре Ђорђевића и Данила Киша, али сам сигуран да Бора и Ђорђе ту разлику знају и никад не би пристали да се сврставају у исту категорију са овим песницима.

Дакле, ко је следећи? Леонард Коен?, Фил Колинс? Стинг? И који ће од светских књижевника следеће године да прихвати награду за књижевност, за коју се сада више не зна да ли је баба или је жаба?

Ни образложење за доделу ове награде није ништа мање шокантно: Секретарка Шведске академије Сара Данијус рекла је да је Дилан добио Нобелову награду за књижевност јер је „створио нове поетске изразе у великој традицији америчке поезије“.

Можда би то са америчком поезијом и прошло без веће реакције да Сара није подбола антику и тако опасно разљутила Аристотела: „Ако погледате далеко у прошлост… открићете Хомера и Сафо. И они су писали поетске текстове који су били намењени изовођењу, и исто је и када се ради о Бобу Дилану. И данас читамо Хомера и Сафо, и уживамо у њиховим делима. Можемо и треба да читамо и њега.“

„Духовитост је дрскост која је стекла образовање“ – Одмах је реаговао чувени антички филозоф и љутито додао: „Најгора форма неједнакости је када покушате неједнаке ствари учинити једнаким.“ Упитан да прокоментарише речи представнице жирија, Аристотел је са жаљењем изјавио „Ниједна изузетна душа није изузета од одређене мешавине лудила.“

Али да се вратимо Дилану и његовом схватању поезије, са становишта рокенрол песника који ствара „нове поетске изразе у великој традицији америчке поезије“.

О поезији Дилан каже:
Аристотел

Аристотел

„О како је кул кад вас називају песником! Али то ми није нимало помогло, није ме нимало усрећило. Хеј, волeо бих и сам да се називам песником, али, нажалост, не могу због свих осталих бедника који деле исту титулу. Ко је на крају био прави песник? Allen Ginsberg? Он је песник. Бити песник не значи нужно да морате исписивати ретке речи на папиру. Знате ли на шта мислим: један од камионџија који полако хода степеништем у мотелу је песник. Говори као песник. Прави песници, старци, смрт, пропадање, људи попут Роберта Фроста који певају о гранама и дрвећу, али то није оно шта нам треба. Allen Ginsberg је једини прави писац којег уважавам. За остале нема пуно поштовања или разумевања. Такво сврставање само би ме довело у исту категорију с људима с којима не желим да будем. Рећи некоме да сам песник, било би чисто заваравање. Гледајте, свиђа ми се пуно људи, али свакако их не сматрам песницима.“

Е, па Дилане, сврстали те међу људе за које немаш пуно поштовања или разумевања, сврстали те међу људе са којима не желиш да будеш, а ти се ниси бунио. Шта ће на то да каже камионџија који полако хода степеништем у мотелу?

А шта је рекао Аристотел? – „Тачно је да је „Немогуће да се све доказује“ али би требало да „Музика има моћ да обликује карактер.“ – „Драг ми је Дилан, али ми је истина дража!“. – закључио је филозоф и вратио се у антички поредак ствари и појава.

Ову доделу можда је најбоље одсликао оштар став шкотског писца Ирвина Велша, аутора „Трејнспотинга“, „Ја сам Диланов фан, али је све ово непромишљена носталгична додела избачена из покварене простате сенилних, фрфљајућих хипија

Сасвим заслужено, Дилан је добитник бројних награда и признања, међу којима су Оскар, Златни Глобус, неколико Греми награда за најбољи музички албум, почасни „Пулицер“, место у Рокенрол холу славних, амерички Орден слободе, француска Легија части… Нобелову награду за књижевност није заслужио, у најмању руку због неколико стотина врхунских књижевника који стварају широм света.

Било како било, текст ћу завршити симболичним речима Боба Дилана о истини и лажи у данашњем свету:

„Сва истина на овом свету је само додата једној великој лажи.“

Далибор Дрекић

  • У прилогу се неке од реакција признатих светских књижевника:
2 1
3 4
5 6

Шведски метал бенд “Сабатон“ опевао херојску одбрану мајора Гавриловића

Популарна пауер метал група из Шведске „Сабатон“, објавила је нови албум „The Last Stand“, на којем је друга по реду песма посвећена херојским браниоцима Београда и мајору Драгутину Гавриловићу у Првом светском рату.

Сабатон

Шведска група Сабатон (енгл. Sabaton – метална чизма, део витешког оклопа) основана 1999. године, позната је по ратној тематици у песмама. Главна тема њихових стихова су историјски ратови. Највећи број песама бави се описима битака из Другог светског рата, укључујући и Зимски рат у Финској и Холокауст.

Друга на листи песама најновијег албума „Last Dying Breath“ посвећена је браниоцима Београда у Првом светском рату.

У последње две строфе песме налази се парафразирани говор мајора Драгутина Гавриловића, који је 1915. године дао браниоцима Београда:

„Ваши животи су избрисани. Напред у славу за краља и отаџбину. Одбраните част Београда. Напред у славу да се коначно суочите са судбином.“, гласе последње две строфе.

„Last Dying Breath“

War begun, the kaiser has come
Day or night, the shells keep falling
Overrun, but never outdone
Street to street, denying defeat

Soldiers of the serbian army
keep your heads held high
Overrun, you fall one by one
For Belgrade and the Fatherland

Soldiers, heroes, die for your land
Your lives are gone, erased by your command

Until your last dying breath

Overrun, you’re under the gun
Day or night, the shells kept falling
Sound the drum, the great war has come
Show no fear, the ending is near

A final charge, to face the fire
falling one by one
Major calls, the white city falls
Belgrade’s streets are stained by blood

In haste, our lives are erased
Forward to glory for king and country

Defend the honour of Belgrade
Forward to glory, to face your fate at last

 

Деспот – Тамо (где самују вукови)

Деспот је у ствари један дечачки сан који је Аца Селтик уз помоћ пријатеља напокон преточио у јаву. Каже, требало је 20 и кусур година, активно или мање активно се радило десетак, а цела прича са тренутно најактивнијим домаћим метал издавачем Miner Recordings, трајала је око 5 минута.
Албум групе Деспот

Албум групе Деспот

Пријатељи су махом чланови Алогије, гитаристи Мирослав и Срђан Бранковић (одсвирао и бас гитару), клавијатуриста Владимир Ђедовић, док је бубњарске деонице одрадио Милош Мацура (еx-Demoniac). Поред класичне бенд поставе, музика је прошарана и украшена флаутом, виолом, кларинетом, женским и мушким пратећим вокалима, тако да се врло јасно чује призвук српског етно, да не кажем византијског звука, што свакако одваја овај састав од осталих домаћих.

Текстови су већином на енглеском језику, неколико на нашем – “Тамо (где самују вукови)” и “Краљевић и Просјак”, али је тематика готово идентична, православни су и дају нам лекције из историје, коју свакако не требало заборавити. Иако је музика (разуме се) гитарска, прави Ајрон мејдн хејви, на неким песмама лопта је спуштена, а Аца Селтик се показао и као одличан метал певач. (Према: Дарко Живковић)

Деспот – Тамо (Где Самују Вукови)

Тамо где зима је сурова
Тамо где јесен је суморна
Тамо где чудни су ветрови
Тамо су орлови летели

Тамо где царства су падала
Тамо где нада се рађала
Тамо где стари су заспали
слободно небо сањали

Као молитва шири се глас
чекамо спас, славимо Царство Небеско
Као Божји дар носимо крст
славимо мир, чекамо Царство Небеско

Тамо где самују вукови
Тамо где бистри су извори
Тамо где ватра је исконска
Тамо где правда је Божија

Тамо где дрвеће шапуће
векова прошлих легенде
вапај о камен се одбија
Небеска врата отвара

Као молитва шири се глас
чекамо спас, славимо Царство Небеско
Као Божји дар носимо крст
славимо мир, чекамо Царство Небеско

Тамо где гасе се огњишта
Тамо где празна је колевка
Тамо где суви су кондири
Тамо где цветају божури

Деспот су:
Аца Селтик – вокал
Срђан Бранковић – гитара, бас гитара
Мирослав Бранковић – гитара
Бубњеве свирао Милош Мацура
Владимир Ђедовић – клавијатуре
Бојана Милосављевић – бек вокали
Анђела Стефановић – флаута
Гост у споту – Борис Марков
снимљено у студију Парадоџ, 2013.

Алиса – Небо Словена

У Русији је и даље популарна рок група „Алиса”, основана још у СССР-у средином осамдесетих година. Највећу популарност група је имала почетком деведесетих година. Њихова песма Небо Славян компонована је одавно, али је тема песме изван времена. „У нашим венама ври небо Словена” – пева вођа „Алисе” Константин Кинчев.
Алиса - Небо Славян

Алиса – Небо Славян; фото: discogs.com

Према речима Константина Кирчева, песма Небо Славян говори о томе „да смо сви ми исте вере, тј. да смо јединствени у вери, јединствени у љубави према отаџбини, у томе што се поносимо својом земљом и њеном историјом… Јединствени смо у жељи да не скрнавимо оно што је стварано вековима, а оне који скрнаве да у томе спречавамо”.

Небо Словена (Небо Славян)

Киша метеора и бука громова,
невријеме је оседлало коње,
но земљом се разлијеже 
спокој манастира.
Поврх сивих облака су
плаве соколске висине.
Ту, под окриљем неба,
ми смо рођени.
 
Мраз лиже отиске јелена,
Гонећи плијен поваздан,
оштру хладноћу зауздава
ватра по селима.
Мећава, ћерка бијелозубе зиме,
наноси сметове.
Ми смо одгајани овдје,
у оковима снијега.
 
Ми смо осјетили гњев хорди,
Ми смо угњетавани
јармом невјерника,
али у нашим венама
ври небо Словена!
И од обала Чудског језера
до ледене Колиме
земља је која припада нама!
То је све што смо!
 
Они су ковали сјекире иза брда
да сијеку наше главе,
али из оклопа ланаца
проговара руска ријеч!
Од степа до звијезда
Уздиже се бијела војска!
Ми ћемо умријети овдје,
на родној земљи.

 

Превод: Сања Бајић