Tagged: Поезија

Соко

Песму Рускаја (Песма о соколу) Максима Горког превео је краљ Александар

Први превод Горког на наш језик била је његова „Песма о соколу“ коју је превео и објавио 1900. Никола Николајевић. Ту исту песму много успешније, превео је, боље рећи препевао и краљ Александар али је тај његов превод објављен тек после његове смрти 1935. године у „Календару“ Кола српских сестара....

Правда, Богиња правде

Петар Кочић: Слободи (1912.)

Свој белетристички текст, пјесму у прози „Слободи“ објавио је Петар Кочић у сарајевској Отаџбини, 11/1912. Петар Кочић: Слободи Многи су вијекови, многа покољења и пјесници славили Тебе. Многа се свјежа крв лила за Те и у име Твоје! Са Твојих као крв црвених усана вјечито струје и шуме слатке и...

Константин Симонов

Трагедија иза једне од најлепших љубавних песама: „Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи“

“Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи” је по мишљењу многих, једна од најлепших икад написаних љубавних песама. Написао ју је Константин Симонов, а због услова у којим је настала ушла је у антологију. Симонов био је велики руски писац, песник и патриота ког је судбина често одводила на ратне...

Жена писац

Еустахија Арсић – Прва славеносербска књижевница

Дуго стручна јавност у Србији није знала тачно ни где је ни када рођена прва жена књижевник која је писала на славеносербском језику. Тек педесет година након смрти Еустахије Арсић, уредник часописа „Јавор” прионуо је на посао. Пишући о жени коју су пола века пре тога називали „наук љубитељицом и...

Алфонс Муха

Јован Дучић: На Царев Аранђеловдан

Песма српског песника Јована Дучића „На царев Аранђеловдан“ посвећена је српском цару Душану Силном, а по први пут објављена је у Америчком Србобрану 30. децембра 1942. године. На царев Аранђеловдан За твоју Славу, светли Царе, Што и сад владаш у нама, Који чувамо славе старе У молитви и на струнама!...

Хаику: асиметрија палиндрома у краткој форми

Хаику је врста јапанске песме од три стиха (5-7-5) чија тема је најчешће природа (киго) и која садржи цезуру (киређи – после првог или другог стиха). Поред ритмичке функције, цезура има и семантичку улогу да одели два различита нивоа значења. Поред једноставности, хаику у себи садржи и дух зена, и пантеизам...

Јован Дучић

Јован Дучић: Вечној Србији

Упркос томе што су два основна тематска круга Дучићеве поезије љубав и природа, на косовску тематику наилазимо у неколико његових песама, пре свих у песмама „Вечној Србији“ и „Југославија–Април, 1941“, где Косово има вредност симбола. У првој песми употребљен је као симбол косовског јунаштва, односно јунака који су свесно кренули...

Свети Ђорђе Спаситељ, слика Паје Јовановића

Јован Сундечић – Поред брата брат

Јован Сундечић (Голињево, поред Ливна, 1825 – Котор, 1900) – пјесник и приповједач; по завршетку задарске богословије радио је као свештеник у Истри и по Сјеверној Далмацији, потом као професор богословије, а онда као уредник разних листова и годишњака: Гласника далматинског, Звијезде, Народног календара, Орлића, Црногорца. Јован Сундечић је данас запостављена...

Манојло Ђ. Призренац

Манојло Ђ. Призренац – Диж’мо, браћо, дјецу нашу!

Диж’мо, браћо, дјецу нашу! Дижмо, браћо, дјецу нашу, Да су Српству понос, сласт Напун’мо им знања чашу, Потомство нам да ј’ на част Уч’мо, браћо, дјецу нашу Да нам буду дика, над; Нек су вјерна Српства гласу, Нек су станац – рушиград! Дајмо, браћо, дјеци нашој Св’јетло име, славе рој...

Јован Јовановић Змај – Рузмарин

РУЗМАРИН Mлада мома неговала Зелен рузмарин, Што ’но га јој поклонио Газда – Лазин син. Свако јутро устајала Раном зорицом, Свој рузмарин залевала Бистром водицом. Зборила му: „Ал’ си красан, Рузмарине мој! На срце ми, у душу ми Пада мирис твој.“ А рузмарин усуди се, Шапће — учи је: „У...

Десанка Максимовић

Десанка Максимовић: Жао ми је човека

Десанка Максимовић, (1898-1993) Била је српска песникиња, професорка књижевности и академик Српске академије наука и уметности. Била je песник, приповедач, романсијер, писац за децу, а повремено се бавила и превођењем. ЖАО МИ ЈЕ ЧОВЕКА Ни моји преци, ни сељаци мога завичаја издајници нису били. Стизали су на време где правда...

Сунце и месец

Виктор Иго: Мушкарац и жена

Следећи стихови великог Иницијата и хуманисте Виктора Игоа, позивају на пут Савршеног брака. Виктор Иго – Мушкарац и жена Мушкарац је најузвишеније створење. Жена је најдивнији идеал. Бог је створио престо за мушкарца; За жену олтар. Престо слави; Олтар свети. Мушкарац је ум. Жена је срце. Ум ствара светлост; срце...

Aлекса Шантић – Ти си

Алекса Шантић (Мостар, 27. мај 1868 — Мостар, 2. фебруар 1924) је био српски песник и академик, родом из Мостара где је провео већину живота и песничког стваралаштва. Ти си чедо са рајскога виса, А то ме је чедо бјело У бескрајно Царство сјајно Миља, среће, љубави, мириса Однијело! Ти си цв’јетак ког светиње красе, А у чаши цв’јета...

С Пацифика на скадарско блато – Чедомир Павић

Извештавајући о чувеној бици између српске и аустроугарске војске на Мачковом камену, на планини Јагодња поред Дрине, „Политика” је у броју од 21. августа 1914. (по старом календару) на првој страни објавила вест: „ЧЕДА ПАВИЋ – Још једна жртва”. Ко је био, данас углавном заборављен, Чедомир Павић чију је погибију тадашња...

Никола Тесла

Никола Тесла као преводилац Змајевих песама

Никола Тесла и Јован Јовановић Змај сусрели су се приликом једине Теслине посете Београду, 2. јула 1892. године, када је возом, преко Новог Сада, дошао у Србију, а у Београду је том приликом организован свечани дочек. Речима добродошлице и са великим одушевљењем Теслу је дочекао српски краљ, а један од...

Петар Кочић Молитва

Петар Кочић: Молитва

Молитва је штампана први пут у бањалучкој Отаџбини, I/1907, бр. 3, ушла је и у Кочићеву књигу „Јауци са Змијања“ (Загреб 1910). Молитва (Петар Кочић) Несрећан си, Народе мој, биједна си, Отаџбино моја! Знам ја и осјећам невоље твоје и црни чемер што ти је стегао душу твоју. Знам ја...

Васко Попа - Поклоњење хромоме вуку

Васко Попа – Поклоњење хромоме вуку – и потомци вука

Вучја со, објављена 1975, сачињена је од седам циклуса о хромом вуку, старом прехришћанском српском племенском богу, чија успомена наставља да живи у причама, култовима, легендама и ритуалима. Ове песме су омаж тој двосмисленој фигури добра и зла, живота и смрти, изумирања и опстанка, том предачком духу његовог народа.  Тед...

Петар Петровић Његош

Србин Србима на части захваљује – мало позната Његошева пјесма

Његош је прије одласка у Русију, гдје ће бити рукоположен за архијереја, боравио неколико дана у Котору. У Доброти је био гост код једне католичке породице Ивановић и том приликом је написао пјесму “Србин Србима на части захваљује“. Пјесма „Србин Србима на части захваљује“ написана је 1833. године и требала...

Антологија - не дирај моје огњиште

Антологија “Не дирај моје огњиште“

„Најважнија је порука да не смемо дозволити никоме да дира наше огњиште, да руши наше цркве и манастире, да нам се константно намеће печат колективне кривице“. У ово савремено доба, када се полако бришу све моралне и традиционалне вредности, када се перфидно ради на брисању идентитета сваког Србина, када нам...

Преци

Добрица Ерић – Сви моји преци

СВИ МОЈИ ПРЕЦИ Сви моји Преци, које често сањам Били су Срби, и ја им се клањам. Полуписмени тежаци, горштаци И горосече, али православци. Хвала им што нам кроз љуте године Сачуваше ова брда и долине По којима се још разлеже јека Од Њине песме, псовке и лелека И рађају...

Радослав Братић

Жива и непролазна приповједачка искра Радослава Братића

Није лако  ни говорити у Херцеговини, гдје се свако рађа са неком врстом изворне мудрости и говорничког дара, а камоли писати о Херцеговини и њеним људима. Херцеговац је увијек мудар и опрезан, по природи неповјерљив у велике истине и крупне ријечи. Зато о Херцеговини може казивати само онај чији су...

Оскар Давичо

Палиндромни израз „Очи вади Давичо“

Како су колеге књижевници палиндромом окарактерисали тешку нарав Оскара Давича Палиндромни израз „Очи вади Давичо“ који је шездесетих и седамдесетих година кружио у српским књижевним круговима представља алузију на тешку нарав српског песника надреализма Оскара Давича (1909–1989). Израз је настао као резултат његовог сукоба са млађим генерацијама књижевних неистомишљеника, пре свих...

Матија Бећковић

Богојављење, поема Матије Бећковића

Богојављење“ је поема Матије Бећковића која је први пут објављена 1985. године. Преведена је 1999. године на енглески језик и објављена у Торонту. Богојављење Бог је оно што људи нијесу, он је људска мана или врлина, слика нашег мјеста испод неба. оно што ми о себи не знамо, она права...

Српска књижевност

Интимно о књижевности – филм о десет најзначајнијих српских књижевника XX века

Краткометражни филм „Интимно о књижевности“ говори о десет најзначајнијих српских књижевника XX века кроз интимну визуру десет савремених писаца. Интимно о књижевности: Десет најзначајнијих савремених писаца, говори о десет највећих великана српске књижевности 20. века. Иако су међу њима универзитетски професори, критичари, есејисти, свако од њих даје ноту интимности, особену,...

Милош Црњански

Стражилово Милоша Црњанског – једна од најлепших српских поема

Поема “Стражилово” Милоша Црњанског сматра се једном од најлепших песама на српском језику. Инспирисана је делима и животом, тј. смрћу Бранка Радичевића, који је са тек 28 година умро у Бечу, присећајући се с носталгијом Карловаца и Стражилова. Сета која се осећа у Радичевићевим последњим песмама, а поготово у песми “Кад млидијах...