Tagged: Писмо

Ћирилица и Срби

Језик и писмо су саставни део идентитета једног народа. Када нестане језик и писмо, нестане и народ. Често се дешава да језик и писмо деле судбину народа. Тако је и код нас. Подељено друштво, подељен народ, подељено писмо, једино нам је језик исти. Морам одмах рећи да немам ништа против латинице, али ја то писмо не сматрам својим. Не улазим...

Двадесет разлога за ћирилицу

Матица српског језика: „Писање ћирилицом подсвесно ограничава употребу страних речи (туђица).“ Разлози за искључиво писање ћирилицом су многобројни. Основни су: естетски, лингвистички, пуристички, историјски, културни, верски, етички, духовни, национални, правни, политички, психолошки, педагошки, социолошки, војни, издавачки, рачунарски, економски, трговачки и туристички. 1. Естетски. Према општем уверењу, ћирилица је лепше, калиграфскије писмо. Замењивати је мање лепом латиницом знак је помањкања осећаја за...

Откуд сличност кипарског и иберског писма?

Да ли сте знали да писма древних народа са Кипра и древних Ибераца имају сличан облик и неке знакове? Иако знакови иберског писма не спадају баш у делокруг истраживања Пројекта „КРУС“ (CREWS), фасцинантни су и не могу да пропустим прилику да их објавим у нашем блогу. Упркос великој удаљености Кипра од Иберског Полуострва и чињенице да нису имали директну везу...

Ћирилица између истока и запада

У оквиру јединствене ћириличке писмености, српска се ћирилица издваја низом специфичних одлика, услед чега се историјски и структурно може говорити о два типа ћирилице. Она се у том смислу условно може поделити на „источну” (или руско-бугарску) и на „западну” (или српску). У овом тексту биће речи о тим специфичностима које су битно утицале како на структуру српске ћирилице, тако и на...

Ћирилица – тајно писмо босанских бегова

Курзивну (брзописну) ћирилицу, понајчешће као облик скривене коресподенције, босански бегови задржали су у употреби све до аустроугарске окупације. Ова вјештина се, као тајна, у муслиманским породицама преносила само најстаријем сину… Историјска је чињеница да су се фрањевци у Босни дуго служили „босанчицом“, локалном односно аутохтоном варијантом ћириличног писма, оштро се противећи увођењу латинице. О томе свједочи и проглас у којем...

Пикасова разгледница на ћирилици

Недавно се у друштву „упућених” повео разговор о Пикасу. Неко је на сајту „Пикасо администрејшен” (Picasso Administration),асоцијације која се бави чувањем дела и имена Пикаса, видео мапу света на којој су обележене земље и градови у којима је Пикасо заступљен својим делом. Питање је било зашто није убележена и Србија, јер Народни музеј у Београду има три његова рада. Изненађење...

Дубровник – У потрази за изгубљеном ћирилицом

Од 11.177 Дубровчана, српски језик је крајем 19. века говорило чак 9.713 житеља некада славне републике. У литургијским и књижевним текстовима, као и споменицима ћирилично писмо било у употреби. Општој антисрпској кампањи, после одлуке Међународног суда у Хагу, која је овладала читавом Хрватском, придружио се недавно и Хрватски сабор. Извесни господин Франо Матушић, на дневни ред је поставио питање књигу...

Шудиковски квадар – мистерија писма код Берана

КОНТИНУИТЕТ ПИСМА НА БАЛКАНУ Причу о континуитету писма на овим просторима од праисторије до данашњих дана можда је најбоље почети речима Црнорисца Храбра да Словени пре Ћирила нису имали писмо, већ „цртама и резама чтеху и гатаху“. „Цртама и резама“ је сасвим адекватан опис писма које не умемо да читамо, било да се ради о рунама, рабошу, хијероглифима или другим...

Српски језик између немара и намере (проф. др Предраг Пипер)

Професор др Предраг Пипер је редовни члан САНУ, стални члан Матице српске и редовни професор на Филолошком факултету УБ. Члан је многобројних међународних удружења и организација и вишеструки добитник међународних награда за свој рад. Осим у Новом Саду и Београду, предавао је на универзитетима у Москви, Петрограду, Вороњежу и Иванову, Задру, Сеулу, Сапору, Нишу, Љубљани и Скопљу. Међу студентима је...

Аустријско-бугарски прогон ћирилице и српског језика

Ћирилско писмо је строго забрањено, у градовима су имена улица преписана на латиницу. Бугари уништавају српске књиге и српскe рукописе, пише огорчено славни књижевник описујући окупационе прилике у Србији за време Првог светског рата. Познато је да Аустријанци у Србији врше денационализацију, што је један од најзлочиначкијих и најнеобичнијих подухвата у овом рату. Тако се православна вера сузбија на веома...