Tagged: Песме

Соко

Песму Рускаја (Песма о соколу) Максима Горког превео је краљ Александар

Први превод Горког на наш језик била је његова „Песма о соколу“ коју је превео и објавио 1900. Никола Николајевић. Ту исту песму много успешније, превео је, боље рећи препевао и краљ Александар али је тај његов превод објављен тек после његове смрти 1935. године у „Календару“ Кола српских сестара....

Правда, Богиња правде

Петар Кочић: Слободи (1912.)

Свој белетристички текст, пјесму у прози „Слободи“ објавио је Петар Кочић у сарајевској Отаџбини, 11/1912. Петар Кочић: Слободи Многи су вијекови, многа покољења и пјесници славили Тебе. Многа се свјежа крв лила за Те и у име Твоје! Са Твојих као крв црвених усана вјечито струје и шуме слатке и...

Константин Симонов

Трагедија иза једне од најлепших љубавних песама: „Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи“

“Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи” је по мишљењу многих, једна од најлепших икад написаних љубавних песама. Написао ју је Константин Симонов, а због услова у којим је настала ушла је у антологију. Симонов био је велики руски писац, песник и патриота ког је судбина често одводила на ратне...

Жена писац

Еустахија Арсић – Прва славеносербска књижевница

Дуго стручна јавност у Србији није знала тачно ни где је ни када рођена прва жена књижевник која је писала на славеносербском језику. Тек педесет година након смрти Еустахије Арсић, уредник часописа „Јавор” прионуо је на посао. Пишући о жени коју су пола века пре тога називали „наук љубитељицом и...

Хаику: асиметрија палиндрома у краткој форми

Хаику је врста јапанске песме од три стиха (5-7-5) чија тема је најчешће природа (киго) и која садржи цезуру (киређи – после првог или другог стиха). Поред ритмичке функције, цезура има и семантичку улогу да одели два различита нивоа значења. Поред једноставности, хаику у себи садржи и дух зена, и пантеизам...

Бамбус, Медитација

Снага белутка и Непочин-поље

Васко Попа је свој Белутак спевао још почетком педесетих година прошлог века. Из те песме је, касније, настао и циклус песама, у књижевнокритичкој и књижевноисторијској литератури оцењен као даља разрада откривањем и низањем различитих „тачака гледишта“ на иницијални мотив. Попа класични мотив камена, чест још од античких времена како у...

Десанка Максимовић

Десанка Максимовић: Жао ми је човека

Десанка Максимовић, (1898-1993) Била је српска песникиња, професорка књижевности и академик Српске академије наука и уметности. Била je песник, приповедач, романсијер, писац за децу, а повремено се бавила и превођењем. ЖАО МИ ЈЕ ЧОВЕКА Ни моји преци, ни сељаци мога завичаја издајници нису били. Стизали су на време где правда...

Марш на Дрину

Марш на Дрину – Познате светске изведбе

Српска корачница, марш „На Дрину“ једна је од најпознатијих и најизвођенијих српских песама у свету – од настанка, када су је изводиле све савезничке армије, до данас, доживела је извођења многих познатих домаћих и светских музичара. Марш на Дрину компоновао је 1914. у Ваљеву Станислав Бинички (1872-1942), српски композитор, диригент...

Здравица народу српском (Љубивоје Ршумовић)

Сигурно најпознатија здравица у српском народу, она која се радо рецитује и понавља у свим приликама, која натера око да засузи, браду да заигра, срце да се испуни поносом кад погледамо своју породицу и децу – Ршумова здравица српском народу. Љубивоје Ршумовић – Здравица народу српском Народе нека ти здравица ова...

Петар Кочић Молитва

Петар Кочић: Молитва

Молитва је штампана први пут у бањалучкој Отаџбини, I/1907, бр. 3, ушла је и у Кочићеву књигу „Јауци са Змијања“ (Загреб 1910). Молитва (Петар Кочић) Несрећан си, Народе мој, биједна си, Отаџбино моја! Знам ја и осјећам невоље твоје и црни чемер што ти је стегао душу твоју. Знам ја...

Васко Попа - Поклоњење хромоме вуку

Васко Попа – Поклоњење хромоме вуку – и потомци вука

Вучја со, објављена 1975, сачињена је од седам циклуса о хромом вуку, старом прехришћанском српском племенском богу, чија успомена наставља да живи у причама, култовима, легендама и ритуалима. Ове песме су омаж тој двосмисленој фигури добра и зла, живота и смрти, изумирања и опстанка, том предачком духу његовог народа.  Тед...

Смедеревска Паланка

Заборављени аутор песме „На Кордуну гроб до гроба“

Стихотворац по наруџбини, торбар по невољи, Влаја из Глибовца имао је утврђену цену: један стих – један динар ПЕСНИЧКА ДУША У БРИЏ ПАНТАЛОНАМА Народни „песмар“ преживео три рата, а свој одлазак са животне сцене овако је најавио: „Скончаћу сам, јер ће зима узети моју душу“. – Ретки пролазници, који су...

Петар Пајић

Петар Пајић: Имитирамо туђе, заборављамо своје

Добитник награде „Десанка Максимовић“, за свеукупни допринос српском песништву: Ускоро ћемо плаћати да нам бебе проговоре прво на енглеском Свако време, свако доба, па и ово наше је пуно сензација, промена, новина. Скоро свакодневно се превазилази оно што је јуче било чудо незамисливо, а данас је нешто сасвим обично. Ово...

Осман Ђикић

Завет Османа Ђикића

Непресушни извори песничког Мостара вековима су красили и богатили српски књижевни и народни језик. Весници лепе речи, припадници различитих религија, гајили су посебну љубав према родољубивој поезији и прози. Један од њих био је и лучоносац српске поезије краја деветнаестог века, неправедно заборављени гениј, Осман Ђикић. У временима када је...

Десанка Максимовић

Десанка Максимовић – У ропству (необјављена песма)

Десанка Максимовић, (1898-1993) Била је српска песникиња, професорка књижевности и академик Српске академије наука и уметности. Била je песник, приповедач, романсијер, писац за децу, а повремено се бавила и превођењем. Њена поезија је и љубавна и родољубива, и полетна, и младалачка, и озбиљна и осећајна. Неке од њених најпопуларнијих песама...

Преци

Добрица Ерић – Сви моји преци

СВИ МОЈИ ПРЕЦИ Сви моји Преци, које често сањам Били су Срби, и ја им се клањам. Полуписмени тежаци, горштаци И горосече, али православци. Хвала им што нам кроз љуте године Сачуваше ова брда и долине По којима се још разлеже јека Од Њине песме, псовке и лелека И рађају...

Радослав Братић

Жива и непролазна приповједачка искра Радослава Братића

Није лако  ни говорити у Херцеговини, гдје се свако рађа са неком врстом изворне мудрости и говорничког дара, а камоли писати о Херцеговини и њеним људима. Херцеговац је увијек мудар и опрезан, по природи неповјерљив у велике истине и крупне ријечи. Зато о Херцеговини може казивати само онај чији су...

Десанка Максимовић: Балканац

Десанка Максимовић: Балканац

Не стидим се што сам, како ви велите, варварин са Балкана, тла прљавштине и буре. Чујте сад, и код нас има неке вама непознате културе. Ви прво испитујете и сумњате, далеки сте и од рођених синова, за трпезу своју не посадите сваког туђина; ви можете да пијете а да сваком...

Црногорци

Ово су прави стихови црногорске химне: помиње се српски род, нема мајске већ јуначке зоре

„Ој свијетла мајска зоро“ први пут је изведена на једној београдској позорници 1863. године, али није почињала тим речима, нити се игде у песми помињала „мајска зора“. Помињала се „јунаштва свијетла зора“ и помињао се српски род На једној београдској позорници 1863. године – дакле, средином 19. столећа – први...

Матија Бећковић

Матија Бећковић – Када бих владао Србијом

Главни слоган моје владавине, исписан на свим заставама би гласио: Ми смо нико и ништа. То би била српска стајна тачка и полазна позиција. Тако бисмо бар будућим нараштајима отворили очи и обезбедили светлију будућност. Да знају ко су и шта су и да се не изненађују кад се нађу...

Игра, Плес, Коло

Српска народна књижевност – лирске љубавне песме

Љубавне песме су – како је рекао Вук Караџић – „раздијељене на песме јуначке које људи пјевају уз гусле, и на женске, које пјевају не само жене и ђевојке него и мушкарци, посебно момчад, и то највише по двоје у један глас. Женске пјесме пјева и једно или двоје само...

Небо, Плафон

Како је то видео Мика Антић…

Питају се људи, каква су чуда ти палиндроми? Јесу ли то неки божански трагови у језику, како се мисли на мистичном истоку? Јесу ли нека ђавоља мешетарења – како кажу на деструктивном западу? Јесу ли то неке магије и враџбине, или су само просте играрије, језичке егзибиције и маштарије?

Матија Бећковић

Богојављење, поема Матије Бећковића

Богојављење“ је поема Матије Бећковића која је први пут објављена 1985. године. Преведена је 1999. године на енглески језик и објављена у Торонту. Богојављење Бог је оно што људи нијесу, он је људска мана или врлина, слика нашег мјеста испод неба. оно што ми о себи не знамо, она права...

Лептир на руци

Стеван Раичковић – Повратак

Стеван Раичковић (Нересница код Кучева, 5. јул 1928 – Београд, 6. мај 2007) је био српски песник и академик. Објавио је више од двадесет збирки песама, седам књига за децу, неколико књига есеја. Прву збирку „Детињство“ објавио је 1950. године, да би већ следећом „Песма тишине“, две године касније, био примећен. Преводио је руске песнике, Ану Ахматову, Марину Цветајеву, Јосифа...

Гаврило Принцип

Стихови Гаврила Принципа

Пред аустроугарски суд у Сарајеву изведено је — поводом Принциповог атентата на аустријског престолонаследника двадесет и пет махом младих људи који су били оптужени за убиство Франца Фердинанда. Суђење је почело 12. октобра 1914. а осуда изречена после шеснаест дана. Када је завршена главна расправа, председавајући је позвао оптужене да...