Tagged: Павел Шафарик

Срби у Бачкој у седмом веку

Приликом доласка на простор Бачке Мађари су овде затекли Србе, попримили од њих културу, многе речи, установе (жупаније), а у почетку и веру – први угарски краљ Стеван испрва је исповедао православну веру.. Три палатина Угарске били су српске народности (Радо (1056.), Уроша (1120.) и Белуша (1156. г.)), а на...

Војна Крајина, 18. век

Војна, привредна и судска самоуправа Срба у Мађарској и Аустрији

Срби су, од 15. до 19. столећа имали своју самоуправу, потчињену једино аустријском цару. Простирала се на територијама Републике Српске Крајине (успостављене од 1991. до 1995), а простирала се и на друга подручја -Бар чак до Арада у Румунији. Статистички подаци о Србима у Аустрији у XIX столећу 1. Павле Јосиф...

Ксантос

Срби су поставили камен темељац данашње цивилизације

Немац Јирген Шпанут, истражујући немачку историју, открива српска гробља на тлу Шпаније, Португалије и Бретање од 3.000 година пре Христа. Он такође у пећини код места Мас-д’ Азил у Француској открива белутке, који представљају прве почетке стварања писма, почев од леденог па до раноисторијског периода. А у месту Глозел открио...

Шафарик, Српски језик, Карта, Мапа

Српскохрватски језик никад није постојао

Ако су Хрвати били периферно српско племе, а све дијалекатске чињенице на то упућују, разумљиво је да и „хрватски језик“ нема утемељења: њега су се Хрвати одрекли сами у оно време кад им се учинило да ће им словеначка кајкавштина донети много богатији „род“ од онога који им је доносила...

Књига, Библија, Рукопис

Каталог српских рукописа у чешким збиркама

У Народном музеју у Прагу чува се збирка Павела Јозефа Шафарика у којој се налазе вредне српске књиге. После више од 40 година сведочанства српске баштине поново су доступна нашим истраживачима у виду „Каталога српских рукописа у чешким збиркама“. Под окриљем српских средњовековних владара и током каснијих периода наше историје...

Никољско јеванђеље, библиотека "Честер Бити", Даблин

Хиландарске књиге у свету

У иностранству се налази од 4.000 до 5.000 српских средњовековних рукописа, од XII до XVII века, у Оксфорду, Лондону, Берлину, Прагу, Кракову, Санкт Петербургу, Москви, Кијеву, Одеси, Пловдиву, Солуну, Цетињу, Риму, Паризу… Анатолиј Аркадјевич Турилов, један од највећих светских археографа, има најбољи увид у ћириличко рукописно наслеђе. Питамо га, колико...