Tagged: Цркве и манастири

Ђорђе Јанковић: Предање о Косовском боју и археолошке чињенице

Косовска битка није била обична, већ судбоносна; народни дух је доспео у искушења слична оним из римског доба. Да су Срби победили, добили би земаљско царство, а Цариград не би пао у турске руке. Да су Срби изгубили, нестало би државе кнеза Лазара за неколико година, као што је мало касније нестала Бугарска, а Беч је могао постати турски. Прихватањем...

Остоја Рајаковић – угледни српски властелин охридске области

Име властелина Остоје Рајаковића остало је забележено само на једном натпису. И поред тога, садржај његовог надгробног натписа и ликовна представа која се налази уз натпис откривају, или бар наговештају више података о овом властелину него што би се само на основу једног историјског остатка могло очекивати. Надгробни натпис Остоје Рајаковића налази се уз надгробну фреску у аркосолију нартекса цркве...

Станислав Краков: Како су спашене мошти кнеза Лазара од усташа

Али сем ових живих гостију и повратника и мртви су дошли да у престоници окупиране Србије потраже мира и склоништа, јер ни њиховим моштима није било више опстанка на територији сатанске творевине Павелићеве, која је желела да уништи не само живо Српство, већ и његову прошлост и све његове светиње. Српска влада је била обавештена о пустошењима које су усташе...

У Бугојну откривена православна црква стара најмање 700 година

Православна црква стара најмање 700 година пронађена у Бугојну велико је откриће, али исто тако велики је потез што је њену обнову у потпуности платио Хусеин – Хусо Смајић (64) из Бугојна, који о овом здању редовно брине. Хусо, како га зову пријатељи, је платио све што је досад изграђено и истраживано из свог џепа. Како каже, нико од надлежних из...

Пола века од обновљења Пећке Патријаршије – Светионик у најтежим временима

Судар са Турцима, исламским освајачима Балканског полуострва, претворио се у дужи друштвени процес испуњен крвавим ратовањем у српској историји. Српски народ и његове државне организације средњега века нису биле освојене у један мах као што је то било случај са другим суседним народима. Изразита приврженост слободи, понос самосталног живота, затим навикнутост на сопствене друштвене оквире, претвориле су Србе у много...

Црква Светог Марка у Ужицу према историји и предању

аутор: Ненад – Неша Рајковић Приликом нашег претходног боравка у Ужицу за око нам је запала стара црква са лепо уређеним двориштем. Како смо били ограничени временом, јер смо већ направили прецизан план шта ћемо обићи у Ужицу, одлучили смо да следећи пут обавезно обиђемо ову цркву. Приликом наше последње посете Ужицу ова црква је била наша прва дестинација.  У...

Српски манастири на једном месту – музеј на отвореном

Миленко Илић у дворишту куће направио јединствени музеј. Макете најзначајнијих споменика наше средњовековне архитектуре. За три године око 25.000 посетилаца Када удари зима, Миленко Илић се повуче у своје одаје. Засуче рукаве и баци се на посао. На пролеће он ће поново широм отворити капије Парка минијатура, највреднијих и најлепших српских грађевина, изложених у дворишту његове породичне куће. Тада се,...

Срби оперисали још у 12. веку!

Eпохално открићe aрхеолога у селу Мажићи код Прибоја – Срби су још у 12. и 13. веку радили најсложеније операције на људској лобањи и то врло успешно. У манастиру Светог Николе Дабарског, у Прибојској Бањи, постојала је велика болница са медицинским инструментима, који се не разликују много од данашњих. Сазнања говоре да су Срби много пре Немаца, савременије и успешније лечили...

Прве задужбине Стефана Немање

Стефан Немања, родоначелник династије Немањића и утемељивач српске средњовековне државе, памти се по великим задужбинама − Ђурђевим ступовима, Студеници, Хиландару и др. Многи ипак не знају да је ктиторску мисију започео још као велики жупан у својој првој престоници, данашњој Куршумлији. Задужбине Света Богородица и Свети Никола грађене су под утицајем најсјајнијег византијског градитељства 12. века. Још тада се дало...

Испосница и манастир Светог Петра Коришког код Призрена

Испосница Светог Петра Коришког и рушевине цркве Свете Богородице, познати још и као манастир Кабаш, налазе се седам-осам километара уз Коришку реку под планином Русеницом, на двадесетак километара од Призрена. Мало има историјских података о Петру Коришком који се у 13. веку подвизавао, „проводећи пустињачки живот“ у околини Призрена. Постојање пећинске цркве Светог Петра Коришког помиње се још за време...