Краљ Никола Петровић Његош

Краљ Никола: Слава српском народу! Слава господару Црне Горе, владици Раду!

Jа се тврдо уздам да ће просвијећена Европа, која је до сада вазда уважавала жртве, које је књажевина Црна Гора приносила на олтар слободе и напретка, гледати у обновљеној краљевини на овој страни Српства јемство и залогу за одржавање мира у овим крајевима
Краљ Никола и краљица Милена

Краљ Никола и краљица Милена

У Црној Гори на снази је фалсификовање историје и историјских чињеница, бесомучна режимска кампања потпомогнута разним медијима, и НВО сектором, која има за циљ потирање духовне, историјске и једине истините вертикале у Црној Гори, а то је српство. Нити има Црне Горе без српства, нити српства без Црне Горе.

У том духу, са том мисли, владали су и Петровићи, иако их данас многи историчари, политичари, намјерно погрешно тумаче и кривотворе, или сматрају да су били у „заблуди“, јер су за себе и своју државу говорили да је оно што јесте, српска, и да смо Срби.

Преносимо вам значајна обраћања краља Николе I Петровића, које смо за потребе овог подсјећања преузели са профила Луке Радоњића

Проглас краља Николе поводом проглашења Црне Горе за краљевину

„Народно представништво, као израз твојих мисли и осјећања, занесено жељом да крунише дан педесетогодишњице мога владања дјелом које ће наградити мој добри народ за његове вјековне борбе, за његову храброст, пожртвовање и натчовјечанске напоре, а с погледом на славну прошлост наше отаџбине, која је дала Српству прву моћну и признату краљевину, донијело је једнодушно у данашњој својој сједници приједлог да се обнови наше старо краљевство и да се на данашњи дан Црна Гора прогласи краљевином, а ја да примим достојанство краља.

Пошто сам прихватио тај приједлог народног представништва и својим га потписом узаконио, проглашујем у име господа Бога нашу отаџбину краљевином, а себе, по милости божјој, насљедним краљем Црне Горе.” (Цетиње, 28. августа 1910)

Свечани говор краља Николе поводом проглашења Црне Горе за краљевину

„Драги моји Црногорци!

Прелиставајући листове наше ближе и даље прошлости, нашли сте пуно лијепих ријечи да за напредак Црне Горе за ово педесет година благодарите мени. Колико од тога мени припада, измјериће потомство, а ја ћу сада да кажем и вама и потомству да сам ја могао успијевати, колико сам успијевао, само са оваквим народом, а на темељу који су у овој земљи ударили мудри и славни господари, моји претходници.

И напредак у земљи и углед споља могао је бити постигнут само врлинама мојега народа. Он је дао руке које су сабљом сјекле: он је снага која је планине крчила: он је срце које је куцало сво за Српство: он је, најзад, рађао синове, који нијесу потамнили јуначку славу својих предака. Прецима нашим слава и вјечни покој! – Само с таквим народом могао сам успијевати, а уз братску припомоћ православне Русије.

Ја се тврдо уздам да ће просвијећена Европа, која је до сада вазда уважавала жртве, које је књажевина Црна Гора приносила на олтар слободе и напретка, гледати у обновљеној краљевини на овој страни Српства јемство и залогу за одржавање мира у овим крајевима.”

(Цетиње, 28. августа 1910)

Говор краља Николе уз стоту годишњицу Његошевог рођења

„Као краљ црногорски, као насљедник и синовац великога данашњег слављеника, захвалан сам овоме збору и цијелом српскоме народу на чувствима благодарности, љубави и дивљења, којима се одушевљава спрам његова спомена.

Као лав из грмена, из давно умрле, из давно претуљене вулканске котлине његушке, излетио је мој стриц Раде да српски свијет поткријепи у његовим идеалима и дужности за извршење великог народног задатка.

У душу му је вјеру уливао за успјех, сабљу му је оштрио, а пјесмом га је загријавао. Наш му се добри српски народ дивно одазвао. Косово, рану његовог великог срца, излијечио му је, јер у дане стогодишњице од његова рођења тај му је народ Косово осветио. 

Један духом велики народ није се могао љепше одужити духу највећега генија. Слава српском народу! Слава господару Црне Горе, владици Раду!”

(Цетиње, 1913)

Проглас краља Николе Петровића Његоша Црногорцима поводом анексије БиХ

Црногорци!
Ваше тужне двије сестре, Босну и Херцеговину, које прије тридесет година за тренутак озарише зраци слободе, данас сасвим истргнуше из српскога загрљаја. Аустро-Угарска монархија замијени посједнуће тих двију покрајина коначним присаједињењем. Без њихове воље и пристанка одвукоше их туђем јату. Између вас и њих, између Црне Горе и Босне и Херцеговине учињене су сада међународне и политичке подвојности.
Краљ Никола I Петровић Његош

Краљ Никола I Петровић Његош

Црногорци!

Најдрагоцјенију крв ви сте лили за слободу тих земаља. У Херцеговини остало је на хиљаде гробова, у којима су се већ у прах распале кости ваше витешке браће Црногораца. По њима ће сад туђа нога да гази, а туђа ће рука да стеже руке браће Херцеговаца које су се са надом к вама пружале.

Пред таквим злим удесом српскога племена стегните ваша јуначка срца, уз која горко плаче и моје за срцем Српства – Босном и Херцеговином. Обиљежје црно-жуте боје низ српско земљиште неће бити граница која ће вас у духу и мисли одвајати од ваше браће. Напротив, та ће обиљежја бити видни знак неправде; она ће учинити још чвршћом везе и залогу трајнога уздања у побједу Правде.

Црногорци!

Не очајавајте! Као стијене наше будите чврсти у нади. Пролазно је данашње неодређено стање слободних дијелова српскога народа. Иза тешких дана доћи ће бољи. Српско ће сунце љепше сјати да свакога брата Србина боље загрије и освијетли.

Црногорци!

Берлински конгрес одузео вам је земљиште стеченога вашом крвљу. На оно мало, што вам је оставио, наметнуо је тешке терете. Чланом 29. берлинског уговора, који се односи на морске обале наше отаџбине, оптерећена је употреба наших суверених права у дивноме Приморју Црне Горе. Данас, пошто су одредбе берлинског конгреса на више страна повријеђене, нарочито утјеловљењем Босне и Херцеговине Аустро-Угарској, само по себи отпада и она његова одредба која није била наметнута у погледу нашега Приморја. Нас та одредба чл. 29. берлинског уговора више не веже.

Црногорци!

Увјерен сам да проговарам из душе и срца свакога Црногорца, објављујући великим силама, потписницама берлинског уговора, ако повриједе истога одобре, да ће се Црна Гора од данас сматрати ослобођеном свих терета и ограничења која јој је био наметнуо тај међународни уговор. Моја је тврда нада да ће просвијећена Европа овај мој корак одобрити! Вас, пак, храбри моји Црногорци, позивам да и од сада, као и у свима приликама, будете готови да ме потпомогнете и у највећим мукама које сам приправан до краја живота заједно с вама дијелити за добро српскога народа.

Цетиње, 24. IХ/7. Х 1908.