Tagged: Косовски бој

Косовски бој

500 година стара таписерија о Косовском боју у француском замку Шенонсо

У француском замку Шенонсо, на првом спрату, испред собе Катарине Медичи налази се фламанска таписерија џиновских пропорција на којој је приказан Косовски бој. Према речима тамошњег кустоса, француска краљевска кућа наручила је ову баснословно скупу таписерију са српским мотивом због тога што се на Косову одиграла најважнија битка у средњем веку у...

Газиместан

Натпис погинулим ратницима с каменог стуба на Косову (деспот Стефан 6897.)

У пролеће или лето 1404. године подигнут је на Косову у близини цркве Самодрежа, велики камени стуб на коме су биле уклесане речи у спомен битке на Косову. Споменик је највероватније поставио деспот Стефан Лазаревић своме оцу и погинулим српским ратницима у Косовском боју. О постојању овога стуба сачувано је сведочанство...

Иван Косанчић

Звали су га Змај од Радана: Најбољи мачевалац Лазареве војске, Косанчић Иван

Косанчић Иван, најбољи мачевалац војске цара Лазара и његов побратим и најбољи стрелац Топлица Милан нераскидиво су повезани у народној песми. Косанички војвода Иван је историјска личност, и био је син Огњена Косанчића, витеза из пратње Душана Силног. Пореклом је из Горње Топлице, крај слива речице Косанице, код Куршумлије. Титулу...

Српско-турски рат (1736-1739)

Командовање у средњовековној српској војсци

Ако је тачна Блихерова тврдња да је Наполеоново присуство на бојном пољу вредело исто толико колико и корпус од 40.000 војника, онда је тачна и теза да су српски војници, у походу на Дренопољ (Једрене) 1371. године (да коначно поразе Мурата и у корену сасеку Османову стратегију), унапред били осуђени...

Косовка девојка

Кога вида Косовка дјевојка: Павла Орловића из Бајица код Цетиња

Павле Орловић је јунак Косовског циклуса епских народних пјесама. Од историјских извора, помиње се у Герасимовом љетопису из 1389. године, и то као заповједник једног дијела војске. Према народној пjесми „Косовка дjевојка“, он је преминуо након Косовског боја 1389. године, од рана задобијених у њему. Урош Предић га је представио...

Косовски бој

Сцене Косовског боја на умиваонику из 16. в. шибенског златара и гравера Хорација Фортезе

У раскошно украшеним посудама и умиваоницима шибенског златара и гравера Хорација Фортезе (oкo 1530. – 1596.) доминирају антички мотиви, односно иконографија о славним личностима из античке прошлости (царевима, историчарима и херојима). Његове посуде од месинга чувају се у музејима у Фиренци, Венецији, Великој Британији, као и у Музеју града Шибеника....

Кнез Лазар - породица

Повесно слово о кнезу Лазару

Главни творац црквеног култа кнеза Лазара, косовског великомученика је српски патријарх Данило III, Данило Бањски или Млађи. Имао је четрдесет година, када је изабран за патријарха, с јесени 1390. или у пролеће 1391. године. Кнезу Лазару је Данило III посветио: Похвално слово о кнезу Лазару, а највероватније, још три списа. Сви...

Стеван Тодоровић

Најстарији српски записи о Kосовском боју

ЗАПИС НА ДИОПТРИ Запис на Диоптри је један од најстаријих записа о Косовском боју. У Народној библиотеци чувала се књига у којој су били заједно Шестоднев Јована Златоустог и Диоптра. Диоптра је била рукопис бугарске рецензије коју је крајем XVI века преписао јеромонах Варнава. У њој су се налазили записи...

Битка на Косову

Ђорђе Јанковић: Предање о Косовском боју и археолошке чињенице

Косовска битка није била обична, већ судбоносна; народни дух је доспео у искушења слична оним из римског доба. Да су Срби победили, добили би земаљско царство, а Цариград не би пао у турске руке. Да су Срби изгубили, нестало би државе кнеза Лазара за неколико година, као што је мало...

Поклон Дубровчана Влатку Вуковићу – топ у Косовској бици

Само годину дана послије величанствене побједе у бици код Билеће, војвода Влатко Вуковић Косача је послат од стране тадашњег српског краља Твртка I Котроманића, да предводи његове чете у Косовском боју – 1389. године. Влатко је са собом понио и један топ који је добио од свог сусједа, дубровачког кнеза,...

Кнез Лазар

Видовдан до Лазара и од Лазара

Видовдан (15. јун по јулијанском календару, 28. јун по грегоријанском) је непокретни верски празник кога празнују Српска и Бугарска православна црква и један је од највећих српских празника. Код Срба је познат под називом Видовдан, а код Бугара као Видовден или Видов ден. Значај Видовдана за српски народ проистиче из...