Tagged: Календар

Коледо – једна реч која се смеје званичној историји и лингвистици

Да ли је порекло речи календар заиста латинско или су српске речи „коледо“ и „коледар“ старије и позајмљене из српског у латински језик? Представљамо два супротстављена тумачења порекла ове речи, од којих свако у проблем ставља званичну историју и лингвистику. Прво тумачење показује да су Срби староседеоци Балкана. А друго показује… да су Срби староседеоци Балкана.  1. Назив за највећи српски...

Предсказивање времена према природним појавама и понашању животиња

Људи су у давна времена помно пратили временске прилике и према њима планирали садњу за идућу годину, такозвани плодоред. Знали су да липа, на пример, окреће лишће пре кише, јер има плитак корен и боље „осећа“ долазак падавина, за разлику од храста са дубоким кореном. Жене су се обично бавиле врачањем и око Петровдана (12. јула), ако наиђу облаци, забијале...

Заборављени календар небеског механичара

Свеправославни конгрес прихватио је Миланковићев предлог, али измењен календар никада није примењен у нашој земљи Милутин Миланковић, светски признати геофизичар, климатолог и астроном, у свом богатом стваралачком животу предложио је, између осталог, реформу календара која је прихваћена на Свеправославном конгресу у Цариграду 1923. године. У широј јавности, међутим, дуго се није знало зашто прихваћени предлог није спроведен у дело у...

Кокино – Најстарија опсерваторија у Европи

Стара астрономска осматрачница Кокино у Македонији четврта по важности на списку НАСА. Мегалитски објекат стар око 3.800 година, саграђен близу Куманова, на „Татићевом камену“ – вероватно једини такав у Европи. Служио за осматрање кретања небеских тела и ритуале старих култова. Кокино је веома необичан археолошки локалитет из бронзаног доба у Македонији, те је по важности четврта астро-опсерваторија на свету: Абу...

Највећа ватиканска лаж: Име Византија није постојало

Термин Византија или Бизант измислио је немачки „историчар“ Хероним Волф 1557. године, причу је раширио Монтескје и ватикански агенти који су хтели да славу Рима присвоје искључиво за себе. Та њихова измишљена Византија се за 1000 и кусур година постојања звала Римско царство, Basileia Rhomaion, Rhomanía, Imperium Romanum, Romania, или Рум на арапском. Римско царство је имало двојезични назив латински...

Календар по птицама

винчански календар Матер Слава – птица. Најстарији митови говоре о постанку у чијем средишту је Богиња птица или богиња која лети, из чијег јајета ће се излећи сав живи свет, али из кога ће настати планете, звезде и друге твари. Имена ове богиње поред грцизираног имена Еуринома сачувана су у разним верзијама, код Руса и већине Словена Матер Сва или...

21. март – Веснин дан

„Богиња, која би се са неком сигурношћу могла ставити у пантеон словенских богова и богиња, јесте Весна. Весна је богиња која представља ведро годишње доба, а ово својство њезино даје и објашњава нам и само њено име. Етимологију имена богиње Весне даје нам Крек на тај начин, што име њезино доводи у везу са староиндијском речју – вас – што...

Смакнути смакови света и нови који се намичу

До данас је у историји забележено неколико хиљада безуспешних предвиђања краја света. Једни пророци најављивали су га на основу визија или тумачења различитих симбола, други помоћу комуникације са наднаравним бићима, па и самим Богом, трећи помоћу нумеролошких израчунавања, четврти путем астрололошких или астрономских предвиђања, шести преко друштвеног и моралног посрнућа итд. Најстарије такво пророчанство пронађено је на асирској плочици из...

Данас је палиндромни дан

За разлику од свих оних датума које човек установи да означавају некога или нешто, постоје датуми чије је значење установљено космичким или нумеричким законитостима, мимо човекове воље. Данашњи дан може исто да се чита и од назад – 7.10.2017, иста као што се и прошле године 6102016 могао тако читати – а још кад је наступило 23 сата, 11 минута...

Рабош: древни календар и систем рачунања

Примере писања са десна на лево и бустраседонског писања налазимо у Рабошу, јединственом сачуваном словенском календару и рачунској књизи са знаковима и цртежима („цртама и резама“) урезаним у дрвету различите дебљине и облика. Рабош плочице и штапови Још је Црноризац Храбар (Х век) наводио разлику између два начина писања код Словена: првом, којег је називао писање „чертами и резами“ и...