Tagged: Хумор и сатира

Душко Радовић

Деце је све мање, а паса све више

Дошла су друга времена. деце је све мање, а паса све више. Пси су углавном расни, а деца су наша, домаћа и дивља. Од паса не треба ништа и никога стварати, они се рађају и умиру као пси. А од деце треба стварати људе, што је скоро немогуће. Никад вам...

Бранислав Нушић: „Свет“ о свету

Ако бисмо на једноставан начин покушали да опишемо Бранислава Нушића онда бисмо то могли урадити са свега две речи – наш биограф. Зашто? Постоји ли неко ко нас је тако добро дефинисао и описао као Бранислав Нушић? Не. Сви наши карактери, односи, наше понашање, морал и жеља да будемо оно...

Баците коску да Шарпланинци постану нација!

Подржите покрет Шарпланинаца, аутохтоне врсте рођене на Шар-планини! Шарпланинци имају више елементата за нацију од Македонаца, Хрвата, Црногораца, Бошњака, Херцеговаца, Шумадинаца, Војвођана и Маломокролужана. Од Срба се разликују језиком, њушком, длаком и улогом у друштву. Вековима чувају овце, лају на вукове, завијају на месец и Србима су верни како пси....

Погреб два раба – песма због које је Бранислав Нушић завршио у затвору

Због песме “Погреб два раба” објављене у “Новом београдском дневнику” 1887. године Бранислав Нушић осуђен је на две године строгог затвора. Управник пожаревачког затвора био је по злу чувени Илија Влах. Када је прочитао због чега је Нушић осуђен, решио је младог бунтовника да доведе у ред, па му је...

Јужне пчеле

Први забрањени српски сатирични часопис „Јужне пчеле“ 1852.

Први српски сатирични лист који је забрањен због афоризма „опасног по државу“ био је Књижевни додатак „Јужне пчеле” (1852. Нови Сад). Злогласни афоризам гласио је: „Ко је несретњии од новинара кои се власти замери? Новинар кои се народу замери.” Његов аутор био је „поп Ника Николић из Кнеза”. Данило и...

Врач Погађач

Краљица Наталија писала афоризме, а Милош Обреновић наручивао карикатуре

У занимљивој студији „Час описа часописа VI“ Жарко Рошуљ анализира афоризме и карикатуре, два најпопуларнија и најприсутнија жанра у српској шаљивој периодици (1830-1918). У том периоду афоризме је штампало 69 листова и 5 календара, а карикатуре 66 листова и 7 календара, а прве примере налазимо већ у првом српском шаљивом...

Бранислав Нушић

Бранислав Нушић: О друштву и људима који немају ни снаге ни храбрости

Треба имати много моралне снаге у себи па се узнети изнад нормалне линије, бити изнад осталих, изнад гомиле; као што треба врло много душевне снаге па сићи испод линије, бити испод осталих, испод гомиле: бити хуља, провалник, клеветник, разбојник и убица. Ако сте кадгод пажљивије посматрали све што бива око...

Графит

Графити велеграда

Графити представљају незаобилазни део урбаног окружења. Замислити град без графита било би исто као замислити град без аутомобила. Графити су свуда, изложени погледима, временским условима и емоцијама – а то их чини пролазним. Београдски графити Свако време имало је свој народни израз и начин на који се он исказује. У...

Душан Васиљев

Душан Васиљев – Човек пева после рата (1920)

Песма „Човек пева после рата“ проистекла је из песниковог двоструког негативног искуства: ратног и послератног. Као ратник је схватио сву апсурдност рата као таквог и свог учешћа у њему на туђој страни и за туђе интересе. Као човек који се вратио из рата, осетио је разочарање јер се ништа није...

Вељко Коцкар

Вељко Коцкар – Српски сатиричар и стрип цртач кога су комунисти стрељали 1944.

Масакр у редакцији сатиричног часописа Шарли Ебдо је одјекнуо попут бомбе и продрмао светску јавност као ретко која трагедија у новијој историји. Да ли је могуће да неко буде убијен због комичних цртежа, ма колико они за неког били увредљиви? Могуће је, наравно, и није ништа ново. Дешавало се и...

Мајмун

Гледано из угла мајмуна

Гледано из угла мајмуна, многе наоко нелогичне и глупе ствари изгледају сасвим друкчије. На пример: гледајући из угла мајмуна, сасвим је природно живети на дрвету! По тој истој мајмунској логици, нема ничег чудног ни у свему другом што мајмуни раде – а познато је шта све мајмуни раде. Ако се за...

Душко Радовић, графит

Како је ућуткан Душко Радовић: Реченица која је дошла главе највећој легенди Београда

“Јеси ли чуо шта је онај лудак јутрос рекао!”, грмео је генерал Никола Љубичић на некадашњег градоначеника Београда Бранка Пешића после јутарње салве болних афоризама које је Душко одашиљао са врха “Београђанке” Редакцијски телефони на врху “Београђанке” усијали су се тог јутра, датум скоро нико и не памти, али, кажу,...

Петар Божовић - Ноћ у кући моје мајке

A после нам неко крив, је ли!? (Петар Божовић: Ноћ у кући моје мајке)

Одличан опис народа у сцени филма „Ноћ у кући моје мајке“ говори Петар Божовић    Овај народ у својој историји ниједан посао није могао да заврши, због јајара и проданих душа! Нисмо ни једном победили, а да пре тога нисмо дебело издали! – сами себе наравно! На сваку победу имамо...

Афоризми - Један за све

Књига српског афоризма „Један за све“

На промоцији књиге афоризама „један за све“, одржаној у „Кући Ђуре Јакшића, окупио се један број аутора заступљених у књизи и заљубљеника у сатиру. Књигу која садржи петсто најбољих афоризама од петсто најбољих српских афористичара представио је њен аутор Горан Радосављевић и сатиричари Миливоје Јозић, Срба Павловић Селадон и Витомир Теофиловић....

Данило Бата Стојковић

Данило Бата Стојковић – Балканска Правила

Монолог Данила Бате Стојковића у филму „Балканска правила“ у којем је дата оштра критика менталитета овдашњег човека. Овај свет је подељен оштро на два дела – На будале и на оне који трпе. Пуно је будала овде, и лаковерних људи које је лако купити, и још лакше завести. Ти „домаћини“...

Захарије Орфелин

Захарије Орфелин – Плач Сербији (1761!!!)

Захарије Стефановић Орфелин (Вуковар, 1726 — Нови Сад, 1785) је био истакнути српски песник, историчар, бакрорезац, барокни просветитељ, гравер, калиграф и писац уџбеника. Као песник, Орфелин је најзначајнија појава у српској поезији 18. века. Написао је десетак дужих песама, од којих је најзначајнија „Плач Сербији“ (Плач Србије, 1761) у две...

НАТО бомбардовање

Не знам, никада нисмо ратовали против Руса

Прича се да је после дивљачке агресије НАТО пакта на Југославију 1999. године београдски Војни музеј посетио један амерички генерал. Пришавши кустосу музеја, младом српском официру, упитао га је: „Па, је л’ било тешко ратовати са највећом и најмоћнијом силом на свету?“ Официр му је одговорио: „Не знам, никада нисмо...

Десанка Максимовић

Десанка Максимовић – У ропству (необјављена песма)

Десанка Максимовић, (1898-1993) Била је српска песникиња, професорка књижевности и академик Српске академије наука и уметности. Била je песник, приповедач, романсијер, писац за децу, а повремено се бавила и превођењем. Њена поезија је и љубавна и родољубива, и полетна, и младалачка, и озбиљна и осећајна. Неке од њених најпопуларнијих песама...

Владислав Петковић Дис

Владислав Петковић Дис: Наши дани (1910)

Владислав Петковић Дис (Заблаће, 1880 – Јонско море, 1917) радио је као учитељ и царински службеник. а потом био извештач са фронта у Балканским ратовима. За време Првог светског рата, преживео је повлачење преко Албаније, одакле је пребачен на Крф, а затим транспортован у Француску где пише своју последњу збирку...

Радоје Домановић

Како разликовати волове од посланика – сатира 19. века

У мноштву наших сатиричних и хумористичких листова, од „Шаљивца“ (1850. године), који је забележен као историјски почетак, и као такав остао значајан, до Домановићеве „Страдије“ (1904), они најбољи, а међу њима, пре свих, они које је уређивао Јован Јовановић Змај: „Комарац“ (1861), „Змај“ (1864), „Жижа“ (1871), „Стармали“ (1878); затим „Ера“...

Раде Јовановић

Сатиричар Раде Јовановић (1939-2016)

Један од најбољих и најпродуктивнијих српских сатиричара Раде Јовановић објавио је седам књига епиграма, сатиричних афоризама и афоризама о спорту и женама и мушкарцима. О инспирацији, афоризмима и свом књижевном раду овако је говорио: – „Најпрецизније је рећи да афоризми настају, попут блицева, изненада, баш као што и нестају брзином светлости,...