Tagged: Дубровник

Српска дубровачка омладина и споменик Ивану Гундулићу у Дубровнику 1892.

Још 1958. године купила је Библиотека САНУ од Српске књижевне задруге једну фасциклу у којој се налазило неколико плаката с краја прошлог века. Неким случајем остала је та фасцикла затурена све до недавно, када је, опет игром случаја, пронађена и стигла на обраду. Већ је летимичан поглед показао да се ради о веома занимљивом материјалу везаном за културну и политичку...

Српски епски карактер Османа Ивана Гундулића

… Када се појавило издање Гундулићевог Османа 1844. у Загребу, није му указана посебна пажња, јер језик у њему није био познат у тадашњој кајкавској Хрватској. Решетар наглашава да ће се тек са победом Вукове и Гајеве реформе језика увидети да је овај њихов језик (Гајев „сербизам“) исти као и језик Османа. Но, све ово није сметало Фрањи Фанцеву, угледном...

Историчар Натко Нодило – Становници Дубровника су Срби

Крајем деветнаестог столећа је историчар Натко Нодило проучавао национални састав становништво западног Балкана, па је своје мишљење изнео и о Дубровчанима. Он у овом граду не налази ни Хрвате ни хрватски језик. Натко Нодило (Сплит, 1834 – Загреб, 1912) био је политичар, историчар и публициста. Власта Швогер у књизи „Идеали, страсти и политика, Живот и дјело Андрије Торквата Брлића“, Хрватски...

Војна Крајина на граници светова

Срби су вековима живели на граници светова на којој су се сусретали Запад и Исток, Европа и Азија. Иако се појам „крајина“ односи на граничне територије уопште, у дугом периоду историје за Србе је крајина била пре свега граница два туђинска царства, Аустријског и Турског, у којима су с обе стране границе живели Срби. Од краја XV века кад су...

Манастир Богородица Стонска на Пељешцу (13-14 век)

Манастир Богородица Стонска је некадашњи манастир Српске православне цркве који је постојао током 13. и почетком 14. века у близини Стона на полуострву Пељешцу. У овом манастиру је 1219. године први српски архиеписком Свети Сава основао Хумску епархију за области Хумске Земље и Травуније (данашња Херцеговина, са дубровачким приморјем). Стари Стон налазио се на брду Горици где је било изобиље...

Саша Недељковић: Срби у Цавтату до 1945.

Крајем 19. и у првој половини 20. века већина становника у Цавтату се изјашњавала као Срби католици. Због тога је Цавтат био познат као „мали Београд”. Зато су становници Цавтата били у сталном сукобу са хрватским националистима, који су тежили да Цавтат претворе у хрватски град. Др Франо Кулишић, секретар  Матице Српске у Дубровнику и потстароста дубровачког Српског Сокола „Душан Силни“...

Рад дубровачког српског пјевачког друштва од 1874. до 1947.

Дубровачко српско пјевачко друштво „Слога“ основано је 1874. у Дубровнику. Друштво је окупљало Србе католичке и православне вере. Радило је у репрезентативној дворани на другом спрату у палати Гучетић (Стари театар) у улици Од пуча. (1). Пре „Слоге” постојало је Српско пјевачко друштво. У априлу 1875. Дубровачко радничко друштво приредило је академију на којој су учествовали певачи „Слоге“. Заједно са...

Ћирилица у периодици и књижевним делима Срба католика са приморја

Уласком у двадесети век, национална свест Срба католика је била на завидном нивоу. То се најбоље уочава на примеру католичких Срба са Јадранског приморја. Тамо је делатност Срба католика, попримила јасне контуре једног политичког покрета, који је имао нескривено национално деловање. На Јадрану ћирилица полако почиње да се уздиже. “До првог светског рата био је само један изузетак, толеранција у...

Дубровник – У потрази за изгубљеном ћирилицом

Од 11.177 Дубровчана, српски језик је крајем 19. века говорило чак 9.713 житеља некада славне републике. У литургијским и књижевним текстовима, као и споменицима ћирилично писмо било у употреби. Општој антисрпској кампањи, после одлуке Међународног суда у Хагу, која је овладала читавом Хрватском, придружио се недавно и Хрватски сабор. Извесни господин Франо Матушић, на дневни ред је поставио питање књигу...

Вице Адамовић: О бедемима града Дубровника

Повећање града према сјеверној страни, бива према копну, би овршено, пошто становници романскога рода, настањени, како већ знамо, на оном дијелу града што се зове св. Марија, развалише до темеља Бодинову кулу која се подизала одмах до моста преко морског рукавца, што је дијелио, како такођер видјесмо, једну страну од друге, а рецимо и једну крв од друге. Повјесничари нам...