Tagged: Цар Душан

Mилорад М. Петровић – Душаново крунисање

Испраћају се књиге, на све четири стране Царства пространога. И свако јутро, вече, Одлазе верне слуге и хитре скоротече, И носе књиге нове. То самодржац зове: Велможе и властелу, владике и монахе, Све до последњег роба, убоге и сиромахе У град престони Скопље, где ће се у слављу пуном Венчати царском круном. “Светли су ови дани, којим нас Усуд засу,...

Како су пронађени земни остаци цара Душана

На основу дела хрисовуље цара Душана на којој је наведена локација Душанове задужбине професор Радослав Грујић кренуо је 1927. године у потрагу. Хрисовуља га је довела до клисуре реке Бистрице недалеко од Призрена, где су у то време харале Албанске и Бугарске банде. На назначеном месту је почео ископавања и убрзо су почели да израњају делови цркве, конак и други...

Радослав Грујић – спасилац српске деце и баштине 1946. проглашен издајником

Неправедно оптужен и заборављен академик, професор Београдског универзитета протојереј и оснивач музеја СПЦ, човек који је пронашао земне остатке цара Душана, заслужан за спашавање више хиљада српске деце и најдрагоценијих реликвија фрушкогорских манастира током другог светског рата. Радославу Грујићу са разлогом је посвећена једна од емисија у серијалу „Заборављени умови Србије“. Приликом свечаног отварања Музеја Српске православне цркве, после завршене реконструкције...

Кад је српски динар био валута у Италији, а Данте о њему писао стихове

Први познати ковани новац настао је у 7. веку пре наше ере у грчким колонијама Лидији или Фригији (данашњој Турској), а двадесет векова касније први ковани новац искован је и у Србији за време Немањића. Та традиција се, са извесним прекидима, негује све до данас. Новац је, попут заставе, био главно обележје једне државе и доказ њеног суверенитета, а у...

Паралеле између Мануовог законика и законика цара Душана

Драгољуб П. Антић: излагање на промоцији првог српског издања Мануовог Законика, 27. мај 2006. године, Раднички универзитет Нови Београд Вишедимензионалност анализираног питања Попут тродимензионе слике предмета, која се формира на основу више снимака под различитим угловима, тако и закључак о неком историјском процесу мора да настане на основу више погледа са различитих гледишта. Утолико је јаснији закључак, уколико је у...

Двор у средњовековним српским земљама

Двор у српским средњовековним земљама је означавао пребивалиште владара или другог достојанственика али и место одакле је вршена власт. Речју двор првобитно је означавана кућа уопште да би се тек касније њего значење ограничило на раскошна боравишта владара и властеле. У смислу архетектонских решења боравиште владара била је кућа, пространија од обичних кућа властеле и зависног становништва. Величина и раскош издвајале су...

Породичне везе Немањића са царевима Бугарске

Односи са суседном Бугарском имали су кључни значај за Српску државу у средњем веку. Те везе, некад пријатељске, често супарничке, развијале су се од настанка Српске државе у IX и X столећу. Србија се дуго налазила у подређеном положају у односу на тада врло моћно Бугарско царство. Ипак, забележено је и да су 864. године Срби у својим планинама зауставили...

Дучићева пјесма посвећена цару Душану – као да је писана за наше вријеме

Пјесма српског пјесника Јована Дучића „На царев рођендан“ посвећена је српском цару Душану Силном, а по први пут објављена је у Америчком Србобрану 30. децембра 1942. године. За твоју Славу, светли Царе, Што и сад владаш у нама, Који чувамо славе старе У молитви и на струнама! Али је црно доба за нас Откад је ово кољено: Све је на...

Српска царска трпеза: Овако се јело на двору цара Душана

На овим просторима гурмана никада није мањкало. Двор цара Душана био је стециште велког броја људи из свих крајева његовог царства „на три мора”. Сви они су доносили своје обичаје спремања хране, зачине, рецепте … зато је и царска трпеза била веома богата. Пријатно! Срби су одувек волели добро да поједу и попију. Ипак, да ли сте се некада питали...

Високи Дечани – седам векова духовности

Највећи очувани средњовековни хришћански храм на Балкану – Црква Христа Пантократора (Сведржитеља) у манастиру Високи Дечани – чудесно је и јединствено место на планети, што је потврдио и Унеско 2004, када је Дечане уврстио на своју листу светске културне баштине. Прожет необјашњивом универзалном духовношћу којој не могу да се одупру ни људи који долазе из удаљених земаља, манастир већ скоро...