Прва икада изведена археолошка ископавања у подножју Петроварадинске тврђаве су показала да су на том месту у четвртом миленијуму пре нове ере живели праисторијски људи, сазнаје 021.rs. Ископавања у улицама Владимира Назора, Лисинског и Проте Михалџића су потврдила и наводе о постојању насеља у подножју утврђења и у време Римског...
Анђелија Станчић Спајић је у својим анализама указивала на везе између речи српског и хебрејског језика. Она је посебну пажњу у старим хебрејским списима посвећивала „тамним“ речима, односно речима којима се зна значење, али им се порекло не зна. Анђелија Станчић (Шид, 1865 – Београд 1955) је српска књижевница, учитељица, учесница Првог светског рата, добитница је Крста...
Прелиминарна анализа каменог саркофага пронађеног у Виминацијуму, коју су урадили антрополози, показала је да се ради о сахрани мушкарца у зрелом добу и женске особе у раним двадесетим годинама, изјавио је данас директор Археолошког института Миомир Кораћ и додао да су пронађени прилози у њему надмашили сва очекивања археолога. Кораћ...
Бронзана сфинга из античке Потаисе (Патависе) у Дакији (Данашња Турда у румунској Трансилванији) на себи има палиндромни напис који је кружно исписан на њеном постољу. С обзиром на то да су у Потаиси биле смештене легије императора Септимија Севера (Septimius Severus, 193-211), могуће да је у питању расенски војнички симбол. Турда је...
Загонетни израз сакралног садржаја Νίψον ἀνομήματα μὴ μόναν ὄψιν („сперите своје грехе, а не само своје лице.“), који једнако може да се чита и од назад, урезан је на чесми у дворишту цркве Свете Софије у Цариграду. Иако се најчешће везује за имена цариградског архиепископа Светог Григорија Назијанског и византијског...
Подизањем бране на Ђердапу, ради изградње хидроцентрале на Дунаву, потопљени су многобројни веома важни археолошки локалитети, који спадају у убедљиво најстарије у Европи. Тако да је дуги низ година било онемогућено и екстремно отежано свако археолошко истраживање и копање, и били су обавијени велом тајне и заборава. Ево њиховог списка… Евидентирана културна добра...
На ушћу Косанице у Топлицу, лево од пута Куршумлија – Приштина, налази се брдо у народу познато као Марина кула. Легенда каже да је ту некада постојао дворац у коме је живела лепа крчмарица Мара. Заправо, ради се о једном изузетном археолошком локалитету, који је нажалост до данашњих дана остао...
Аристотел (384-322. п.н.е.) је објединио највише домете хеленске епохе и први систематизовао сазнања у разним областима друштвеног живота на начин на који се то чини у модерној науци, постављајући јој темеље. Он је све науке поделио на теоријске, практичне и поетичке. Првом типу припадају метафизика („прва филозофија“), физика и математика;...
Мешовити српско-аустралијски тим археолога почеће истраживање налазишта Глац код Сремске Митровице. Траг луксузног камена и подног мозаика открио постојање раскошне виле императора. Један од од аустралијских универзитета у Сиднеју, изводи научно-истраживачке радове на археолошком налазишту Глац, четири километара удаљеном од центра Сремске Митровице. На овом комплексу, који никада није био...
Древна сумерска песникиња Енхедуана јединствена је у читавој људској историји – она је први књижевни аутор којег познајемо по имену. Иако постоје многе песме и приче које су написане пре њеног живота, Енхедуана је била прва особа која се потписала на своје дело. И то какво дело! Текст који је...
У Ћуприји ускоро наставак истраживања на месту некадашњег античког града. Прва фаза – сређивање остатака североисточне куле и њена обнова Јединствени музеј у Ћуприји у фази је реализације пројекта којим би се наставила археолошка истраживања на ужем делу локалитета по ком је и сам добио име – „Хореум Марги“, или...
Краљевачки стручњаци Завода за заштиту споменика открили су остатке римских терми у селу Плеш недалеко од Александровца за које се претпоставља да потичу из трећег века. Археолози су изашли на терен из потпуно других разлога, а откриће је и њих саме изненадило. Мештани Јабланице, засеока села Плеш су имали жељу...
Трагање за остацима најстаријег Требиња настављена су новим археолошким ископавањима на локалитету испод торња у Старом граду, гдје су прије три године откривене зидине грађeвине датиране у преднемањићки, рани средњи вијек. Дио зида ове грађевине откривен је још при првим ископавањима на овом локалитету 1998. године, када су обнављани објекти...
На Кипру је током радова на канализацији пронађен редак римски мозаик из четвртог века који приказује трку кочија на хиподрому. Део мозаика дужине деветнаест и ширине седам метара ископан је у јужном граду Ларнаки, а званичници верују да је највећи део и даље под земљом. Представница кипарског Одељења за антиквитете...
На дну реке Купе код Каменског пронађена је олупина античког речног брода, највероватније из првог века нове ере. Утврђено је да је брод начињен од храстовог дрвета, ширине два метра, али његова дужина још увек није потврђена. Брод је пре скоро тридесет година на пет метара дубине пронашао и стручњацима...
Током пројекта чишћења дна Црног мора, ради геофизичких истраживања, поморски археолози су пронашли олупине 40 античких бродова које су невероватно добро очуване. Археолози су дуго веровали да „мртва зона“ одржава „жртве бродолома“ у савршеном стању, а ова експедиција је показала да су били у праву. Откривено је више од 40...
Марио Алинеи, професор емеритус Универзитета у Утрехту (1926, Турин), у својој дугогодишњој каријери објавио је преко 50 значајних радова на тему еволутивне лингвистике. Као дугогодишњи сарадник Српске академије наука био је и лични пријатељ академика Павла Ивића. Његова теорија одавно је прихваћена на универзитетима у Холандији, Италији и Шпанији. Како...
Газдама не одговара да Срби имају самосвест да су своји на својему, одувек, да имају историјско право старо хиљадама година, да имају отаџбину, земљу отаца, а не домовину где случајно живе као Хрвати или Американци, или као нека британска, немачка или француска нација, образована, како кажу, у XVIII–XIX столећу. Др...
Радови професора Радивоја Пешића познати су и прихваћени у целом свету, једино су занемарени у земљи чијој су слави неизмерно допринели – Србији. Већина људи у Србији нити је чула за проф. Пешића, нити зна да је он доказао културни континуитет једног те истог народа који ове просторе насељава већ...
Термин Византија или Бизант измислио је немачки „историчар“ Хероним Волф 1557. године, причу је раширио Монтескје и ватикански агенти који су хтели да славу Рима присвоје искључиво за себе. Та њихова измишљена Византија се за 1000 и кусур година постојања звала Римско царство, Basileia Rhomaion, Rhomanía, Imperium Romanum, Romania, или...
Србин који је направио шах по словенској митологији, где су краљ и краљица врхунска божанства: „Србија није само ајвар, шљивовица и опанак. Ми имамо нешто много лепше“ – рекао је вајар Јован Петронијевић Сви смо чули и доста знамо о грчкој, египатској и римској митологији. С друге стране, о српској односно...
Србија још није кандидовала своја најчувенија археолошка налазишта – Винчу и Лепенски вир – за листу најважнијих добара човечанства. Навршиле су се четири деценије од усвајања Конвенције за заштиту светске културне и природне баштине Унеска, а Србија још није кандидовала своја најчувенија археолошка налазишта – Винчу и Лепенски вир –...
У периоду од 24. јуна до 25. августа 2008. године, на локалитету Коњовац у Великој Крсни (Општина Младеновац), Музеј града Београда са одељењем у Младеновцу обавио је заштитна археолошка ископавања праисторијског тумула. Ископавања су вршена под руководством Велибора Катића, археолога и кустоса у музеју Младеновца. Гробница је откривена још 1985. године...
Руски археолог Андреј Белински открио је сасвим случајно изузетно лепе и драгоцене скитске златне артефакте старе 2400 година у подножју Кавказа објавио је часопис „Археологија“, двомесечник америчког Института за археологију, у најновијем броју за јули/август. Белински је био задужен да као археолог испита подручје Кавказа са могућим археолошким налазиштима у...
Познати амерички и енглески археолози стижу данас у Крагујевац како би започели скенирање тла испод чије се површине налази културно благо које историју овог града сели далеко у прошлост, у доба старчевачке и винчанске културе из шестог миленијума пре нове ере. Брајан Хенкс и Роџер Дунан, професори са универзитета у...
