Анаграми

Словенски натпис на венетској урни са севера Италије

Венетски напис пронађен на урни под ознаком ЕС 89, данас се чува у националном музеју Атестино у Италији. Његово тумачење путем словенске језичке основе показује да су Срби (Словени, Венети) на северу Италије живели више векова пре нове ере. Према тумачењу Матеја Бора текст гласи: „Смрти, ти која нас скончаваш, учини да сен буде лагана оку.“

Урна ЕС 89, национални музеј „Атестино“

На основу атестинских таблица из предримскога периода нађених на локалитету Есте, југозападно од Падове у Италији, словеначки лингвиста и венетолог академик Владимир Павшич (псеудоним: Матеј Бор) открио је словна правила венетског писма и граматике. Бор је у написима пронашао много анаграма и палиндрома који су често употребљавани зато што им се због двострукости читања придавала магична моћ, али и због тога што су представљали облик скривеног писања. 

Матеј Бор

Матеј Бор

Владимир Павшич (књижевни псеудоним: Матеј Бор, 1913-1993) био је словеначки лингвиста, књижевник, преводилац и новинар. На љубљанском Универзитету је дипломирао славистику и филологију. По избијању другог светског рата прикључио се партизанима, а након завршетка рата се посветио писању. Био је дугогодишњи председник удружења књижевника Словеније, а од 1965. године и члан Словенске академије наука и уметности. Познат је као заговорник венетске теорије о пореклу Словенаца, заједно са Јошком Шавлијем и Иваном Томажичем. Осамдесетих година двадесетог века путем словенских језика и дијалеката тумачио је венетске написе пронађене широм северне Италије и Словеније.

Анаграме и палиндроме многи народи су често употребљавали због тога што им се због двострукости или вишеструкости читања придавала магична моћ, али и због тога што су представљали облик скривеног писања. И балкански и италски Венети често су их употребљавали и из обичне забаве, што потврђују записи без религијског или магијског садржаја, нађени на предметима из свакодневног живота (посуђе, алати и сл.).

Напис /„.u.konagalkno.s.“/ „Уконахал к нос.“ („Скончао који нас.“) или „Укона хал к нос.“ („Смрт нас сконча.“), који се од назад чита „Сон к лахан оку.“ („Сен да лагана оку.“), у целини значи: „Ти који си нас скончао (Смрти, ти која нас скончаваш), дај да сен буде лагана оку.“. 

Лигатуре у напису дају неколико начина за његово тумачење од који је Матеј Бор одабрао палиндромно као најприхватљивије. Овај напис пронађен је на урни ЕС 89, која се данас чува у националном музеју Атестино у Италији.

Приредио: Далибор Дрекић

Сродни чланци:

Срби су писали палиндроме и анаграме од VI века пре Христа
Да ли је венетска култура = српска култура?
Венетско-словенски анаграми у темељима римске државе
Ђанкарло Томацоли Тицијано: Срби су староседеоци, а не дошљаци на Балкан!
Најстарији налаз повезане књиге од злата на етрурском језику
Српска визуелна поезија на венетском натпису из 6. века пре нове ере
Словенски натпис на венетској урни са севера Италије
Бронзана сфинга из античке Потаисе (Патависе) у Дакији
Бронзане чаше из Идрије у Словенији

Текстове са темом палиндрома, као и прозна и поетска остварења у овој форми можете читати и на нашој страници Краткословље.

Палиндроми Ивана Клајна

Српски филолог и академик Иван Клајн објављивао је у Политикином забавнику и загребачком Вјеснику чланке са енигматском тематиком, као и загонетке и задатке повезане са језиком. Међу објављеним загонеткама налази се много веома добрих палиндрома, панграма и анаграма. 
Иван Клајн

Фото: Свет палиндрома

Иван Клајн

Иван Клајн; Оригинална фотографија – Википедија (PyruvateDehydrogenase)

Иван Клајн (Београд, 31. јануар 1937) српски је филолог, доктор наука, историчар језика, професор на Филолошком факултету у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности. Осим романистике, подручје његовог рада је и нормативна граматика и стандардизација савременога српског језика. Од 1974. године пише двонедељне рубрике о проблемима савременог српско(хрватског) језика, најпре у Борби, затим у Политици и у Илустрованој Политици“, а последњих десетак година у НИН-у. Од првог броја је главни уредник лингвистичког часописа Језик данас, који издаје Матица српска. Објавио је већи број радова у лингвистичким часописима и 18 књига:

Превео је већи број књига са италијанског и енглеског језика.

Мајсторство палиндрома

У загребачком Вјесниковом квизу (и његовим посебним издањима) објавио је неколико чланака са енигматском тематиком, као и неколико загонетки (нпр. палиндромних реченица) или задатака повезаних са језиком. Такође, проф. Клајн је своје енигматске радове објављивао и у Политикином Забавнику. Део његових енигматских доприноса споменут је у књизи Комбинаторика у играма речи Алојза Буљана (Матица хрватска — огранак Новска, Новска, 2003).

Неки од Клајнових палиндрома објављених у Политикином забавнику:

1. Имају Арапи пара у јами

2. Зови аутобус у суботу, а и воз!

3. А ту, под морање, макар и полагано, Oна галопира камењаром до пута.

4. Ево, политика кити лопове. (аутор: Иван Клајн или Ранко Скопал)

5. Он: „Зар опада ниво новина?” – „Да, поразно!”

Енигматски рад Ивана Клајна

О свом енигматском раду проф. Клајн каже:

Још један часопис који сам читао малтене од првог броја, а сарађивао с њим још од студентских дана, био је „Политикин Забавник”. Писао сам ту о разним језичким темама, имао сам рубрику „Занимљива имена”, која је пре пет година сабрана у књигу, а више година преводио сам француске стрипове – „Астерикса”, „Изногуда”, „Тинтина” и „Таличног Тома”.

Петљао сам се помало и у енигматику, па сам у „Забавнику” објављивао палиндроме (реченице које се једнако читају у оба смера), панграме (реченице које садрже сва слова азбуке), реченице са измишљеним штампарским грешкама (и од њих је настала књига под насловом „И филозофи су луди”, где „л”, наравно, стоји уместо „љ”).

Прошле године у „Забавнику” ми је изашла серија од десет „анаграмских прича”, у којима сам предложио нова имена за нека позната књижевна дела (Божанствена комедија – Томе води бајна женска, Три мускетара – Турски аматер, Злочин и казна – Закон чини зла), филмове (Сладак живот – Докажи власт, Булевар сумрака – Бал крава у Срему, Љубавна прича – Прљава и бучна), опере (Дон Пасквале – Складно пева, Кавалерија рустикана – Велика стара Украјина), па и историјске личности (Клеопатра – Пола карте, Александар Велики – Радник весела лика, Јованка Орлеанка – Она нека врло јака).

Извори. Политика, Википедија

Текстове са темом палиндрома, као и прозна и поетска остварења у овој форми можете читати и на нашој страници Краткословље.

Венетско-словенски анаграми у темељима римске државе

На основу атестинских таблица из предримскога периода нађених на локалитету Есте, југозападно од Падове у Италији, словеначки лингвиста и венетолог академик Матеј Бор открио је словна правила венетског писма и граматике.

Матеј Бор је у написима пронашао мноштво анаграма и палиндрома које су Венети често употребљавали због тога што им се због могућности двоструког читања придавала магична моћ, али и зато што су представљали облик скривеног писања. 

И балкански и италски Венети често су користили анаграме и палиндроме и из обичне забаве, што потврђују записи без религијског или магијског садржаја, нађени на предметима из свакодневног живота (посуђе, алати и сл.).

1. Натпис са таблице ЕС 27 пронађен у једном венетском гробу: „В дан донасто… Рејтијаи“ („Данас (дарове) доносим Рејтији“ – божанство у Рејтији, где је натпис положен у гроб) могуће је читати и као „Вдан до нас то… реи ти јај“ („Сада од нас ту у рај ти пођи“).

2. На једном пирамидалном надгробном споменику пише: „Јего рајтевиој лор.“ („Њега витештва, [водитељства], жара.“), чији анаграм има сасвим другачији смисао: „Јего раи те вијој лор“ („Њега к рају сада води душа.“).

А. Хорак наводи да етрурски господари углавном нису знали да читају и пишу, због чега су својим словенским робовима поверавали одређене писарске послове, а Венети су путем скривеног писања остављали различите поруке.

Приредио: Далибор Дрекић

Сродни чланци:

Срби су писали палиндроме и анаграме од VI века пре Христа
Да ли је венетска култура = српска култура?
Венетско-словенски анаграми у темељима римске државе
Ђанкарло Томацоли Тицијано: Срби су староседеоци, а не дошљаци на Балкан!
Најстарији налаз повезане књиге од злата на етрурском језику
Српска визуелна поезија на венетском натпису из 6. века пре нове ере
Словенски натпис на венетској урни са севера Италије
Бронзана сфинга из античке Потаисе (Патависе) у Дакији
Бронзане чаше из Идрије у Словенији

Текстове са темом палиндрома, као и прозна и поетска остварења у овој форми можете читати и на нашој страници Краткословље.

Палиндроми у Аутобиографији Саве Текелије

Сава Поповић Текелија (1761 – 1842) је био први Србин доктор права, оснивач једне од највећих задужбина изван Србије – завод Текелијанума, председник Матице српске, племић, трговац, правник, филантроп и ктитор.
Сава Текелија

Сава Текелија

Као присталица Доситеја Обрадовића, са којим се познавао и дописивао, Текелија је рано дошао до закључка да је образовање главни замајац покретања српског народа ка бољој будућности. И пре оснивања своје задужбине давао је знатне своте новца за школовање српске омладине и подизање интелигенције у своме народу.

Остало је забележено да је био против Вукове језичке реформе и тврдокорно је заступао славеносрпски језик у науци и књижевности. Био је присталица идеје просвећеног апсолутизма и „њен последњи представник и поборник међу Србима“.

Приказујући различите начине употребе загонетки у српској књижевности Сава Текелија  у својој аутобиографији говори о обе врсте палиндрома – и симетричним и асиметричним, али и о обе подврсте – слоговном палиндрому и палиндрому речи или палинграму:

„…или се одберу речи онаке, од које кад се слогови као и гласови страг считавају, изађу друге речи, (анаграми): Сава Васа, као и бор и роб, сат и тас, чам и мач; / или се узму речи, које читане одостраг остају исте вас и спред (палиндроми) боб, кук, око, Ана, Ада, невен, ратар; / или се одостраг считавају само слогови, или речи у цело па има их у латинаца сложених по 14 речи и два стиха, з којима стоје сви гласови, писмена, страг считани у истом реду као и спред. Наши ђаци још нису засели, да начине и српску коју, те немам ни примера да наведем…“.

Дакле, Текелија је у српској књижевности наилазио на примере симетричних и асиметричних палиндромних израза и на примере слоговног палиндрома, али је примере палиндрома речи (палинграма) налазио само „код Латина“.

Далибор Дрекић

извор: Сава Текелија „Аутобиографија“, „Летопис Матице Српске“, 1876.

Текстове са темом палиндрома, као и прозна и поетска остварења у овој форми можете читати и на нашој страници Краткословље.