Моба је давнашњи народни обичај удруживања рада и најчешћи вид међусобног помагања на селу (макар је некада то био). Реч моба долази од речи молба. Понекад наиђу хитни и неодложни послови који надилазе моћи једног дома, па се онда позивају суседи у помоћ. Домаћин куће тада сазива мобу – заједнички посао...
У јесен 1944. Србију од Немаца ослобађале и усташе заробљене код Стаљинграда. На њиховом челу био је витез Марко Месић, кога је Хитлер одликовао два, а Анте Павелић три пута! Совјети су им, уз Титову сагласност, предложили да се покају, а да им Стаљин и Тито заузврат омогуће да учествују у...
Кад будемо бољи, биће нам боље и ђе крвник гледа у најближе твоје и ђе земља плаче рад судбине твоје, биће ти боље Кад будемо бољи, биће нам боље и мимо наше воље и у невоље и у злобе, биће нам боље. Кад будемо бољи, биће нам боље и...
Савременици су забележили да војвода није трпео било какве повластице. Живео је и радио под паролом „отаџбини се даје све, а од ње се не узима ништа“. Степа Степановић је због заслуга за прву савезничку победу у „Великом рату“ – Церску битку – постао тек други човек који је у...
Свакога јутра у пристаништу Уранополиса, варошице на „прсту“ Халкидикија, Атосу, формирају се два реда: мушки чека трајект за превоз ходочасника и монаха на Свету Гору, а женски брод који крстари око Атоса, па и даме могу да посматрају из далека монашку републику у којој им је забрањен приступ. Тако налаже...
„Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате дакле, да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!“ 7. октобра 1915 године мајор...
Шајкача је српска национална капа коју сељаци из централне Србије и данас носе. Материјал шајак се прави од вуне, те је шајкача згодна за ношење и лети и зими јер одржава константну температуру главе. Зими бочне стране шајкаче могу и да се спусте на уши. Најчешће је сивомаслинасте боје, што...
Никола Бизумић је име нашег проналазача који је први изумео ручну машиницу за шишање, популарну нуларицу. У завичају није нашао разумевања за свој изум, због чега одлази у Лондон где га убрзо патентира и почиње да производи. За само десет година цела Европа шишала се његовом машином, а он се изузетно...
Током археолошких истраживања средњовековног Рудника на локалитету Дрење-Којовача откривена је намена велике грађевине, са два улаза, која је сачувана у зони подрума, са уклесаним каналима за дренажу. Просторија је служила за складиштење робе, у првом реду течности, а највероватније вина. Овакав објекат до сада није истраживан у Србији. Дубровачки трговци...
Иако је средњевековна Србија била верска тј. Православна држава, у њој је владала верска толеранција какву Европа и свет тада нису познавали. У свим историјским изворима везаним за српски средњи век (уз све мане које носи феудализам тог доба), нигде нећете пронаћи податак да је неко у Србији изгубио главу...
Луганск слави 265 година Славјаносербије која је била посебна територијална јединица на југу руске империје. Почасни гости фестивала били су београдски филмски сценариста и продуцент Јован Марковић и председница београдског Удружења „Славјаносербија“ Олга Милуновић. У част тог догађаја, Пошта Луганске Народне Републике објавила је пригодну поштанску марку. Представљамо вам историју досељавања Срба...
Ово је говор команданта прве чете 40. пешадијског пука, капетана Луке Ђурашковића, војницима у Помореки, код Брезовице (Словенија) 26. маја 1940. године. Због могућности напада фашистичке Италије на Југославију изведена је делимична мобилизација војске с концентрацијом трупа у Словенији. Смотри борбене спремности присуствовали су и страни војни аташеи и новинари....
Први светски рат који је трајао од 1914. до 1918. године донео је много жртава на обе зараћене стране. Српска војска се после тешких борби против бројчано надмоћнијег непријатеља (Аустроугара, Немаца и Бугара) повукла преко Албаније на острво Крф. Неколико месеци је било довољно да се опорави и трансформише у три...
Септембра 1913. на тадашњој српско-албанској граници избио је велики оружани сукоб, о којем је „Политика” детаљно извештавала. „Организоване арнаутске чете настављају свој рад на ремећењу државног живота у српским новим крајевима и уништавању хришћанског становништва. Главни напад разбојника управљен је на Дебар и јужни део западне српске границе, на места...
Никола Машић (Оточац, 28. новембар 1852. – Загреб, 4. јуна 1902) је био српски сликар и почасни члан Српске краљевске академије, од 1892. године. Студирао је сликарство у Бечу, Минхену и Паризу. У Загребу је од 1884. постао професор цртања а од 1894. до смрти управник Штросмајерове галерије. Његово сликарство сврстава...
Владика Николај Велимировић и Никола Тесла били су веома добри пријатељи, о чему сведочи и анегдота настала из једног од њихових сусрета у којем су разговарали о науци и вери. Остала је запамћена прича о томе да је владика упитао Теслу: „Да ли сте Ви видели струју“? „Не“, одговорио је Тесла,...
Заосталост је постала једна врста моде. Помодно је и популарно бити заостао… Цивилизовани са завишћу гледају на заостале. Заостали су постали носиоци напретка, синоним здравља, авангарде. Из заосталости се не може назад. Заосталост зна само за напред. Данас само заосталост може да корача крупним корацима. Једино заостали имају будућност. Само...
Међу епископијама бивше карловачке митрополије пакрачка епархија је заузимала готово централни географски положај. А данас у великој српској патријаршији која, с малим изузетком, обухвата сав српски православни народ, она се налази на сјеверо-западној периферији. Њена област наиме, пружа се преко цијеле територије између Саве и Драве. Те велике ријеке наше...
Спектакуларно археолошко откриће код Лесковца из 1999. скроз заборављено. Пре 34 века код нас прављен метал за данашњу цивилазицију незамислив. На Туровићевој игли, једном од најспектакуларнијих проналазака у пребогатој археолошкој ризници Србије, полако се хвата корозија заборава. А пре само 18 година о њему се писало и говорило са егзалтацијом....
Крајем октобра 1912. године из Русије у Београд стижу први авион и први пилот српске војске. Авион је био типа Дукс Биплан, копија француског Фармана VII, а пилот Александар Агафонов, инструктор Петроградске авијацијске школе и Саратовског аеро клуба. За набавку овог првог авиона и ангажовање првог војног пилота у Србији заслужан је био...
„Господо српска, браћо и сестре, у Христу Богу. Ево зашто је тешко бити Србин. Ево шта је то српски национализам: То је рам у коме је икона Христова. То је дом у коме је Христос домаћин. То је брак у коме је Христос благословитељ. То је село и град у...
Усташки злочин над српским народом у селу Пребиловци у Херцеговини jе без примера и један jе од наjгорих и наjсрамниjих догађаjа у људскоj историји. Да припадаjу неком другом народу, Пребиловци би били познати и поштовани у целом свету и заштићени у сваком погледу, попут Аушвица, Хирошиме, села Лидица у Чешкоj…...
Данашњу основицу календарског празновања у Срба чине петнаест великих хришћанских празника, у које се броје осам Христових (Божић, Богојављење, Сретење, Цвети, Спасовдан, Тројице, Преображење, Крстовдан), четири Богородичина (Рођење, Ваведење, Благовести, Успење), два Претечина (Ивањдан, Усековање) и један врховних апостола (Петровдан), а над њима је, по учењу Цркве, празник над празницима...
Зашто смо се одлучили за чланак о страдању српских јунака Бјелопавлићана из 1916. године? Зато што смо одлучили да последицу физичког страдања због духовности, надовежемо на данашњост која није нимало лепша. Професор Веселин Матовић са супругом и 25 колега из Никшића и колегом Слободаном Чуровићем из Подгорице је стожер ћириличног...
После пропасти Првог српског устанка, Сима Милутиновић Сарајлија доспео је у Кишињев, где су живели многи избегли српски устаници. Овде је окончао писање “Србијанке“ и објавио је уз материјалну помоћ Јована Ризнића, а на препоруку Срба из Кишињева и Одесе. Сима Милутиновић Сарајлија објавио је своје најзначајније дело “Србијанка“, уз материјалну...
