Category: ЗАНАТИ И РУКОДЕЉ

Шајкача

Прича о шајкачи – како је српска капа добила име

Шајкача је српска национална капа коју сељаци из централне Србије и данас носе. Материјал шајак се прави од вуне, те је шајкача згодна за ношење и лети и зими јер одржава константну температуру главе. Зими бочне стране шајкаче могу и да се спусте на уши. Најчешће је сивомаслинасте боје, што...

Шишање, Проналасци

Србин који је изумео прву машиницу за шишање

Никола Бизумић је име нашег проналазача који је први изумео ручну машиницу за шишање, популарну нуларицу. У завичају није нашао разумевања за свој изум, због чега одлази у Лондон где га убрзо патентира и почиње да производи. За само десет година цела Европа шишала се његовом машином, а он се изузетно...

Stari zanati

Древни занати у Србији и називи српских села и презимена

У време поодмаклог робовања под Турцима, као и у свим тешким и одсудним временима, село је било упориште снаге српског народа. Гледајући с презиром на помало отуђене и Турцима превише понизне своје сународнике који су крајем 18. века живели по градовима, Вук Караџић је истицао да „Народ српски нема других...

Предиво/пређа

Традиција наших предака – Бојење предива

Боје којима се данас боји текстил су углавном синтетичке и као такве штетне су по здравље људи. У вријеме када је готово уништена домаћа производња, а на тржишту текстила преовлађује роба из увоза, те када су за широке народне масе тешко приступачне оне најквалитетније тканине, неквалитетни материјали и вјештачке боје...

Косовски бој

Сцене Косовског боја на умиваонику из 16. в. шибенског златара и гравера Хорација Фортезе

У раскошно украшеним посудама и умиваоницима шибенског златара и гравера Хорација Фортезе (oкo 1530. – 1596.) доминирају антички мотиви, односно иконографија о славним личностима из античке прошлости (царевима, историчарима и херојима). Његове посуде од месинга чувају се у музејима у Фиренци, Венецији, Великој Британији, као и у Музеју града Шибеника....

Пиротски ћилим

Пиротски ћилим – српско етничко благо којем прети нестанак

Прослављени широм Европе због лепоте, пиротски ћилими, који су красили зидове и подове палата српских владара, као и домове градске елите, скрећу пажњу западних медија. Говори се, колико о њиховој несвакидашњој вредности, толико и о парадоксалној чињеници да се само десетак жена још брине да ово српско етничко благо потпуно...

Пиротски ћилим

Вековима чувани симболи пиротског ћилима још увек су загонетка

Према тајни коју су баке младим ткаљама преносиле тек у старости, пиротски ћилим пет векова одолева времену и носи симболе који, кажу предања и легенде, имају моћ да отклоне негативну енергију, сачувају породичну слогу и заштите власника. Верује се да су давнашњи ћилими сликовно писмо, да имају шаре које су...

Зубун

Зубун: дуги прслук без рукава као део традиционалне одеће

Садак, ћурдија, коретина, модрина, дорамак, долемица, саја, зубунац, зубун – речи су којима су народи Балканског полуострва вековима називали дуги прслук без рукава, који је спреда разрезан и отворен, део одеће који је већ заборављен. Носили су га сви широм полуострва сем муслимана. Зубун представља незаобилазан део традиционалне културе одевања...

Сирогојно

Мудрост наших предака: Како се бира место за кућу

Пре него што одаберете плац на којем желите да изградите своју кућу, важно је да проверите да ли да ли је живот на њему пожељан или не. То није све, потребно је да изведете и одређене ритуале и то од копања темеља до постављања црепа. Мирно стадо Бирајући место за...

Мутавџија

Стари занати – Мутавџија

Породице на селу су се звале кућа или фамилија и свака кућа је имала старешину који је углавном био најстарији и најодговорнији и он је бринуо о напретку домаћинства и одређивао ко ће од укућана шта радити. У тим селима није било никаквих продавница. Становници села су сами производили храну,...

Воденица

Воденице Божје и Ђавоље

Изгледом су вазда привлачиле поглед. Смештене уз воду, на местима која привлаче пажњу, окружене ниским и високим растињем. Воденице су се увек савршено уклапале у идиличан сеоски пејзаж, стваран у људској машти. Поред тога, што су својим изгледом привлачиле пажњу, у њима је одувек постојало нешто мистериозно. Подигнуте на бујним...

Манастири - макете

Српски манастири на једном месту – музеј на отвореном

Миленко Илић у дворишту куће направио јединствени музеј. Макете најзначајнијих споменика наше средњовековне архитектуре. За три године око 25.000 посетилаца Када удари зима, Миленко Илић се повуче у своје одаје. Засуче рукаве и баци се на посао. На пролеће он ће поново широм отворити капије Парка минијатура, највреднијих и најлепших...

Сврљиг

Регла, левка, дуган и вез сврљишку ношњу чине јединственом у Србији

Иако се Сврљиг са свих крајева граничи са местима где је карактеристичан торлачки тип народне ношње, сврљишка се од њега разликује и по много чему је јединствена у Србији. Карактеришу је регла, левка, дуган, пауново перо и цвет ковиљ. Оно што оригиналну сврљишку народну ношњу издваја од оне у Понишављу,...

Народна ношња, Косово, Метохија

Разноврсност и богатство народних ношњи са Косова и Метохије (Други део)

Посебно је важно изучавање традиционалне културе Срба са простора Косова и Метохије данас када се територија налази у сложеној ситуацији а културно наслеђе Срба је изложено својатању, или је у најгорем случају заборављено и уништено. У првом делу о народним ношњама Срба са Косова и Метохије, било је речи о Ибарској...

Оглавље

Оглавља Косовског Поморавља и Сиринићке жупе

У српској народној традицији посебно место заузимају женска оглавља. Поред естетске улоге, покривања косе и декорације главе, оглавља су у прошлости имала и важну заштитну (магијску) улогу у обредним церемонијама и битним догађајима у животу. По врсти и начину украшавања жена већ на први поглед могло се разликовати у којем...

Смедерево

Старо Смедерево: калфе и мајстори заната трговачког

Девиза смедеревских трговаца била је: „Продај робу, да роба не прода тебе“. А оне старе „част свакоме, вересија никоме“, нису се готово никад придржавали. Роба је имала две цене: једну исказану цифрама, другу – под шифром Пре пола века и више у Смедереву се трговало на велико и мало. То...

Народна ношња, Косово, Метохија

Разноврсност и богатство народних ношњи Срба са Косова и Метохије (Први део)

Културно наслеђе Срба са Косова и Метохије представља делимично истражен сегмент традиционалне културе који је данас нажалост запостављен и у највећој мери непознат широј јавности. Посебно је важно изучавање традиционалне културе Срба са простора Косова и Метохије данас када се територија налази у сложеној ситуацији а културно наслеђе Срба је...

девојачко коланче

Тајне старих Срба – девојачко коланче

Круцијално обележје националног и етничког идентитета за сваког човека, бар у прошлости, била је његова одећа, односно ношња. Међутим, ношња није служила само за обележје националне или етничке припадности, већ је она, по строгој форми кројних облика одеће, слагању делова одеће, строгоформалној геометријској орнаментици, изузетно стилизованим везовима цветних мотива и...

Шах, Митологија

Шах по словенској митологији

Србин који је направио шах по словенској митологији, где су краљ и краљица врхунска божанства: „Србија није само ајвар, шљивовица и опанак. Ми имамо нешто много лепше“ – рекао је вајар Јован Петронијевић Сви смо чули и доста знамо о грчкој, египатској и римској митологији. С друге стране, о српској односно...

Куварица

Народне рукотворине куварице-назиднице

Оне су корисне,  лепе и скромне, од белог платна. Првобитна намена им је била да заштите зид изнад шпорета од прљања при кувању а прерасле су у својеврсну филозофију патријархарног друштва. Поруке на њима некад имају васпитни карактер, некада су само шаљиве а  некад и шала њихова има браду. Најчешће...

Јелица Беловић Бернадзиковска

Јелица Беловић Бернаджиковска, први српски етнограф и предани чувар српског веза

30. јуна 2016. године, навршило се тачно седам деценија од смрти Јелице Беловић Бернаджиковске (1870-1946). Нажалост, неупоредиво је више оних који ће се упитати а ко је, заправо, била та жена него оних за које ће тај податак бити само подсећање на жену првог српског етнографа, најбољег познаваоца и чувара...

Двопређне чарапе

Двопређне чарапе “тимочких вила језеркиња“

Ручно плетене чарапе, украшене орнаментима, двопређеним шарама, део су наше историје, опште и појединачне, наше подсвести и нашег бића. Предмет њихових шара обухватио је све најлепше што постоји у природи и у нама. У књажевачком Завичајном музеју постоји пет деценија стара збирка двопређених чарапа, ручних радова сељанки, чобаница и вила...

Гуњ

Гуњ, јелек, прслук

Изложба под називом „Гуњ, јелек, прслук“, која је трајала до јуна у Етнографском музеју у Београду, приказала је процес трансформације овог одевног предмета од архаичног, традиционалног до савременог. Гуњ је заједнички назив за текстилију – мушки и женски хаљетак од вуне (сукна), црне смеђе или сингаве (сиве) боје. Иако су...

Дубровник - Конавле

О приморским Србима

Андрија Качић Миошић, Србин, католички свештеник, на основу ватиканских архива, направио је попис српских владара до Немањића. Србија је створена 490. године, након ослобађања великог дела територије од Рима. Зато се Србима имплантира „великосрпска хегемонија“ и то од осведочених хегемона, који гутају народе и државе столећима, а своје државе су...

Опанчар

Стари занати у Стамбол капији

Посетиоци Београдске тврђаве могли су да посете радионицу „Занат – љубав која траје” отворену у унутрашњој Стамбол капији. Ту су се окупљали мајстори готово изумрлих заната попут ковача, грнчара, опанчара, калиграфа, воскара… Сви они били су атракција и за туристе који су долазили у Београд. Већ на отварању радионице на...