Category: ВЕРОВАЊА-ОБИЧАЈИ

Обичај чувара Христовог гроба

Традиционално окупљање дружине Чувара Христовог гроба започиње (ре)избором харамбаше, а они стављени под његово заповедништво дефилују, улазе у цркву и смењују се у стражама код Христовог гроба. Овај обичај из Врлике даје Светој Литургији извесне тонове ратничког достојанства, а присутни верници се упознају са бурном прошлошћу, древном епиком динарског поднебља...

Јово Мијатовић

Прича о Јови Мијатовићу чувеном травару са Романије

У матичним књигама у Рогатици је уписано да је рођен 1886. у селу Загајеви. Пошто у то вријеме сва новорођенчад нису одмах уписивана у матичне књиге рођених, него некад и по неколико година касније, претпоставља се да је живио и дуже од 100 година. Рођен и одрастао између камена и...

Феликс Каниц

Како су Срби пре примања хришћанства славили славу

Слава (у хришћанству – крсно име, крсна слава) прастари је народни обичај прославе заштитника дома и огњишта. Међу Словенима, најбоље се одржала код Срба. Срби су славу континуирано и најдуже задржали, те је пренели кроз хришћанство до данашњих дана. Највише присталица има веровање да је слава христијанизовани облик старог словенског...

Свети Сава и Ђаво

Свети Сава и ђаво (Цртани филм – Народна легенда)

У митолошкој свести Свети Сава има многе особине које се не могу назвати хришћанским. Светац је често гневан, раздражљив и увек спреман да кажњава. Гнев је често немотивисан или недовољно мотивисан, а казне често претеране, некад и неправедне. Свети Сава је, на пример, једно чобанче претворио у пса само зато...

Немушти и козарски језик у српском народном предању

Немушти и козарски језик. То су два језика, за које не знају граматике ни лексикони, нити се могу научити у високим школама. Ево што се за њих приповиједа у народу. По народњем приповиједању постао је немушти језик овако: У првашња доба није само знао говорити човјек, него су то знале...

Породична задруга

Живот једне породичне задруге у Врховини

На путовањима по Врховини рекли су ми свагдје: „Највише старинске вежње има у селима Кобиљој, Влатковићима и Имљанима, а највише чељади има у кући Петра Милојевића у селу Кобиљој“. На први дан Духова била су масла у Влатковићима, а други дан Духова у Кобиљој. Намислио сам да оба та скупа...

бројаница духовност

Бројаница – много више од украса

Једно од духовних обележја сваког верника је бројаница. И ако се у данашње време бројанице носе више из модних него верских разлога (ако ћемо искрено да говоримо) она је много више од обичног комада накита. Бројаница је молитва и то једна од најстаријих! Бројанице се разликују по својој структури. Постоје...

Риболов на Дунаву

Традиција риболова у овим водама је веома дуга, што се може пратити кроз рибарску терминологију и технологију лова. У језику приобалног становништва конзервирани су многи изрази који се односе на риболов и сведоче о великој старини ове привредне гране. Терминологија је претежно словенска (српска), а упутно је овде споменути да...

Далмација

Симболика јабуке у српској традиционалној култури

Појам јабука садржан је у језичком сазнању носилаца српског језика, где одражава националне, специфичне и универзалне карактеристике из сфере емоција љубави, мржње и раздора. На материјалу Речника САНУ показаћемо симболику јабуке у српској националној култури. Симболичка функција јабуке као родног дрвета (воћке) припада свету културе, а не природе, а то...

Момо Капор

,,Kако си“ – питање које је изгубило смисао

Драги наши у туђини, написао бих вам да смо, хвала Богу, добро и здраво, као што и вама од свег срца желимо, али код нас су таква времена да је непристојно казати да сте добро, кад никоме није. Како си? — Добро. — Хајде, нека је бар неком данас добро!...

Ношња, Шумадија, Коло

Српски свадбени обичаји

Она сва у белом, смеши се, а опет сетна, лица прекривеног велом, у руци јој букет цвећа. Сватови се веселе, сви окићени рузмарином, надмећу се да оборе јабуку пред младином кућом. Кум спреман с бурмама, младожења дотеран… А одакле вео и цвеће, чему баш рузмарин и шта представља јабука на...

Родослов

Српски родослов: називи предака 16 колена уназад

Српски сроднички односи проистичу из сродства (крвног, грађанског, тазбинског, пријатељског, духовног) и српски језик је врло богат речима када су у питању родбински односи. Неки термини се не могу наћи и превести у једној речи на многе друге језике, укључујући и друге словенске језике. Постоје два начина за израчунавање (компутацију)...

Кључ и Грмеч град у народном предању

Кључ је град гдје се по историјском доказу предао посљедњи босански краљ Стеван Томашевић султану Мехмеду II год. 1463. Кључ лежи у кључком пољу покрај ријеке Сане, која у мјесту пролази између двије високе природне стијене; на лијевој страни је град, назидан по стрмим стијенама, а према њему је много...

Феликс Каниц

Крсне славе и презимена Срба у Републици Српској и БиХ

У БиХ има скоро шест хиљада српских презимена која се везују за 72 славе. Aко је код истог презимена заступљена само једна крсна слава несумњиво је да се ради о једном племену (роду) О презименима Срба у БиХ не постоје систематизована научна истраживања тако да се о њима једино нешто...

Дуван

Кнез Милош Обреновић бранио пушење

“Да се нико не усуди на сокаку пушити, или с чибуком по сокаку ходати, или пред кафаном Томином, спроћу цркве, пушити, на безчестије и непочитаније цркве”, пише у заповести коју је кнез Милош потписао 3. децембра 1824. Седам дана касније кнезови Народне канцеларије у Београду известили су Милоша да је...

Воденица

Воденице Божје и Ђавоље

Изгледом су вазда привлачиле поглед. Смештене уз воду, на местима која привлаче пажњу, окружене ниским и високим растињем. Воденице су се увек савршено уклапале у идиличан сеоски пејзаж, стваран у људској машти. Поред тога, што су својим изгледом привлачиле пажњу, у њима је одувек постојало нешто мистериозно. Подигнуте на бујним...

Петар Меселџија

Пређашњи људи

На овом свијету ваља да буде људи зли и добрије, па да се едан од другог чувамо. Није више ка’ у прве земане, да је свак јак, па да се нико никог не боји. Шта ћеш, мој брајко, данас ко јачи, тај бачи, а ко је нејак, мора да се...

Сима Тројановић

Изабрана дела Симе Тројановића: Наслеђе за будућност

“Није само историја позвана да нам скида таму с очију, него и географија, антропологија, етнологија, филологија, археологија итд.“, говорио је Сима Тројановић, наш први етнолог, антрополог и утемељивач Етнографског музеја у Београду. Његова објављена изабрана дела представљају капитално издање за српску културу.   Сима Тројановић (1860–1935) је неко за кога...

Откуд зека, а не кока, носи јаје? (Шта све не знамо о Васкрсу)

Откуд зека, а не кока, носи јаје? (Шта све не знамо о Васкрсу)

Име Васкрс, Ускрс, Ostern, Easter У енглеском и у неким германским језицима назив Ускрса “Easter” готово сигурно има паганске корене. Повезује се с Остаром (или „Еостер“ „Еастре“, „Еостре“), англо-саксонском богињом пролећа, плодности и рађања. Саксонци су слављењу ове богиње посветили месец април. Други историчари сматрају да име највећег хришћанског празника...

Чување Христовог гроба – српска традиција стара пет векова

Један од најнеобичнијих и најживописнијих обичаја у вези са Васкрсом је обичај чувања Христовог гроба. Стар готово пет стотина година, забележен је само у Јерусалиму и Врличкој крајини у Далмацији. Рат је Чуваре довео у Србију, па и тај древни обичај који се преноси са колена на колено. Срби из Врлике,...

Лазарице

Лазарице у Горњој Пчињи

Море, момче, намерниче, коју волиш да намериш Обредне игре зване „лазарице“, некад су имале изузетну важност у Горњој Пчињи, на крајњем југу Србије, па и у целој Србији. Девојке су упућивале поруке да су спремне за удају, а помињањем „јунака нежењеног“ у лазаричкој песми вршила разоткривање момака спремних за женидбу....

Чајкановић

Мит и религија у Срба (Веселин Чајкановић)

Међу малобројним оснивачима појединих наука у Србији угледно место има Веселин Чајкановић, први српски историчар религије. Ако се изузме теолошка литература, пре њега је, углавном, скупљана грађа за српску религију и митологију. Тај посао је започео и у великој мери обавио Вук Стефановић Караџић, а наставили су га многи посленици, међу њима и...

Пирот, Покладе

Беле покладе у старом Пироту

Истраживач и етнолог Владимир Николић пише 1910. године да је у пиротском крају „од Сретења до белих поклада бивало љуљање младежи по љуљашкама. Љуљћа је подизана на неком великом дрвету и она је била од конопца или дрвета“. У смирај овог дана почињало је витлање оратница (или олалија) по раскршћима: „Још...

Зашто српски четници и војводе носе арнаутску ношњу?

Прво што треба објаснити да данашња албанска ношња и није толико албанска. Арнаути су у српским крајевима све до средине 19. века уместо панталона носили фустанеле, такозвани балкански килт, наборану сукњу до изнад колена. И дан данас, Тоске, Албанци из јужне Албаније сматрају фустанелу својом ношњом. Опредељење Сулиота епирских арбанашких...

Време

Предсказивање времена према природним појавама и понашању животиња

Људи су у давна времена помно пратили временске прилике и према њима планирали садњу за идућу годину, такозвани плодоред. Знали су да липа, на пример, окреће лишће пре кише, јер има плитак корен и боље „осећа“ долазак падавина, за разлику од храста са дубоким кореном. Жене су се обично бавиле...