Category: ВЕРОВАЊА-ОБИЧАЈИ

Uroš Predić

Херцеговац који је предвидио смрт Смаил-аге Ченгића

Земља Херцеговина увијек је била богата способним и надареним људима. Гдје год би они пустили свој корак, били би препознатљиви, неко по својој учености и досјетљивости, неко по таленту, а неко по човјештву. Но, можда је то ипак оно што је најбитније. Ако шта карактерише Херцеговце, то је јунаштво и...

Христ

Дечанско завештање: Христов мач и Обилићев потајац

У метохијском манастиру Високи Дечани налази се једина фреска на свету на којој Исус Сведржитељ има у руци мач уместо књиге. Десница Божијег Сина, колико је познато, никада није држала оружје, већ је вазда на мир позивала. Основна намера дечанског живописа била је да исликана светлост писма зрачи мудрост божанских...

Стара кућа

Таласон – тајанствени чувар грађевина

О томе како су наши стари бирали место за зидање куће, о старим тајнама зидара и њиховим тајанственим савезницима, таласонима, домовојима и змијама чуваркућама, о обичају узиђивања људи и њихових сенки у темеље кућа, о играном филму „Вечна кућа“ и свом роману „Кал југа“ – аутор Младен Милосављевић, са којим...

Моба

Српски народни обичај моба

Моба је давнашњи народни обичај удруживања рада и најчешћи вид међусобног помагања на селу (макар је некада то био). Реч моба долази од речи молба. Понекад наиђу хитни и неодложни послови који надилазе моћи једног дома, па се онда позивају суседи у помоћ. Домаћин куће тада сазива мобу – заједнички посао...

Хришћански празници

Како је и када установљавано петнаест великих хришћанских празника

Данашњу основицу календарског празновања у Срба чине петнаест великих хришћанских празника, у које се броје осам Христових (Божић, Богојављење, Сретење, Цвети, Спасовдан, Тројице, Преображење, Крстовдан), четири Богородичина (Рођење, Ваведење, Благовести, Успење), два Претечина (Ивањдан, Усековање) и један врховних апостола (Петровдан), а над њима је, по учењу Цркве, празник над празницима...

Српска народна поезија у “путним белешкама“ руског конзула

Руски конзул Иван Степанович Јастребов, крајем 19. века нашао се на источнику српске народне поезије (Призрен, Пећ, Морава, Дебар) и користећи ту околност, у жељи да сачува народно сећање али и потврди словенску везу свог и српског народа у настајању ових песама, записао је све оно што до тада није...

Звезде

Који од звезда води порекло

Звезда у српској антропонимији: Како су имена добили Звездан, Звена, Звиздана, Стела и Стерија? Знакови и симболи који се доводе у везу са звездама заступљени су код свих народа света. У хришћанској традицији, звезда је симбол Христовог рођења. У Србији имена изведена по звезди, најчешћа су у црнотравском крају и...

Огњиште

Српски календар у српским календарским песмама

Према остацима многобројних веровања, обичаја и обреда везаних за зимски и летњи солстициј, јесењу и пролећну равнодневницу, дознаје се да су стари Срби годишње време одређивали према сунчевом кретању, односно према топлом и хладном времену. Тај период је соларна година и називали су га летом у смислу трајања од године...

Виле

Време кад су виле господариле пространствима

Док су виле одале по свету била су боља времена него сад што су. Беше права благодет и срећа, родна поља и виногради, све напредно и свега доста… Стари су знали шта виле воле, а шта не могу да подносе, па су им угађали. Знали су да много воле гусле,...

Вила, Шума, Водопад

Омаја

У религији старих Словена имала је вода изузетно значајну улогу; постојбина је њихова обиловала великим мочварама, рекама и језерима, па је то одредило и одржало однос према овом елементу и по доласку на Балканско полуострво. Вода, веровали су наши преци, попут земље, ватре, камена, дрвета, биља, поседује магичну моћ. Наш...

Чума, Морана, Морија

Код нас и чума слави славу – Ово је чумина слава

Према народном веровању, чума, морија или зараза долази као божја казна због људских сагрешења. Она живи у сопственој земљи, која је далеко, негде преко мора, а оличена је у сподоби ружне старе жене. Тридесетог дана у години помешана су стара словенска веровања из прадавнине са хришћанским учењем те је тога...

Пролеће

Весна: именом реци – пролеће

Код Словена су од давнина за почетак овог годишњег доба везани многи народни обичаји, магијске радње, разна веровања и слично, У словенској митологији помиње се Весна, богиња пролећа и младости. Осим имена богиње пролећа, реч весна у старословенском језику означавала је и пролеће као годишње доба. Она се и данас...

Свадба

O обичају отмице и куповине дјевојака у нашем народу

Поред уобичајеног начина “прибављања” жена: прошевином, вјенчањем и свадбом, у нашем народу били су познати и обичаји куповине и отмице дјевојке ради склапања брака. Додуше, куповина није искључивала прошевину и свадбено весеље, већ је, у неким крајевима и историјским периодима, била њихов пратилац, док се отмица најчешће одигравала без традицијом...

Бамбус, Медитација

Снага белутка и Непочин-поље

Васко Попа је свој Белутак спевао још почетком педесетих година прошлог века. Из те песме је, касније, настао и циклус песама, у књижевнокритичкој и књижевноисторијској литератури оцењен као даља разрада откривањем и низањем различитих „тачака гледишта“ на иницијални мотив. Попа класични мотив камена, чест још од античких времена како у...

Свети Сава

Свети Сава у митолошкој свести Срба

Где има Срба, има и Светога Саве. Куд год да пођемо, у крајеве које настањују или су настањивали Срби, наићи ћемо на неки Савин крш, Савин лакат, Савин лонац, Савину пећину, Савину воду, Савин извор, Савину стопицу или Савину малу. Свети Сава је главни јунак небројених прича и песама сакупљаних...

Серафим Роуз

Питање православног календара (Јеромонах Серафим Роуз)

Међу оним узроцима који су започели жалосне поделе унутар Православне Цркве у овом веку, један од најозбиљнијих је било неканонско усвајање грегоријанског календара од стране Константинопољске цркве и још неколико других цркава. До данашњег дана су словенске цркве одбијале да следе овај пример а протестни глас унутар грчке цркве је...

Захарије Орфелин

Српски и словенски називи за дане у седмици

Док су словенски народи у целини задржали називе старе словенске седмице, као својеврсне културне тековине властитог наслеђа, чиме се у свакодневном саобраћају служе и данас, дотле су остали  народи  Европе посредством Римљана преузели и накалемили у своју недељу седмичне дане од халдејских звездочатаца у древном вавилонском царству. Старе цивилизације које...

Рабош, Календар

Древност словенског календара

Док су се Стари Словени увелико управљали према свом календару, имајући у њему уведене и празнике властитих божанстава, за то време нити је постојао хришћански календар, нити су били утврђени празници у њему, а такође ни рачунање времена од Христова рођења. Календар записан „цртама и резама“ недавно је откривен на глиненим...

Називи месеци код Срба и других словенских народа

О развијености сопственог календара у давнини на свој начин сведоче до данас очувани називи месеци у словенских народа. Док су остали европски народи углавном примили и усвојили римске називе месеци, словенски народи, а међу њима и Срби, одликујући се обиљем назива, сачували су напоредо и властита назвања месеци, која су...

Култ Црне Мадоне и витезови Темплари

Италијански истраживачи М. Фарнети и Б. Бартонети открили су у пећини Свете Агнес на планини Монте Инђино у Италији мноштво древних графита и симбола, међу којима и један интересантан магични квадрат. Садржина овог квадрата директно упућује на неговање култа Црне Мадоне, чији историјат је уско повезан са редом витезова темплара. Занимљиво...

Календар, Месеци

Како су добили име римски месеци које данас користимо…

У Европи, а касније у целом свету, у службену употребу су ушли називи месеци установљени у календару старог Рима, иако су римски називи недоследни, јер су скрпљени у разним временима. Хришћанскa Европа, како у називима месеци, тако и дана у седмици, чува успомену на паганске богове многобожачког Рима, а истовремено,...

Свадба

Обичај отмице девојке, добегавања и домазетства

Отмица девојака је код многих народа у прошлости била регуларан начин ступања у брак, а брачна веза није сматрана потпуном, уколико жена није прибављена отмицом. У модерно доба отмица је престала да се сматра брачном тактиком и постала је кривично дело. Отмицом се нису женили „најбољи људи, већ, понајвише момчад...

Обичај чувара Христовог гроба

Традиционално окупљање дружине Чувара Христовог гроба започиње (ре)избором харамбаше, а они стављени под његово заповедништво дефилују, улазе у цркву и смењују се у стражама код Христовог гроба. Овај обичај из Врлике даје Светој Литургији извесне тонове ратничког достојанства, а присутни верници се упознају са бурном прошлошћу, древном епиком динарског поднебља...

Јово Мијатовић

Прича о Јови Мијатовићу чувеном травару са Романије

У матичним књигама у Рогатици је уписано да је рођен 1886. у селу Загајеви. Пошто у то вријеме сва новорођенчад нису одмах уписивана у матичне књиге рођених, него некад и по неколико година касније, претпоставља се да је живио и дуже од 100 година. Рођен и одрастао између камена и...

Феликс Каниц

Како су Срби пре примања хришћанства славили славу

Слава (у хришћанству – крсно име, крсна слава) прастари је народни обичај прославе заштитника дома и огњишта. Међу Словенима, најбоље се одржала код Срба. Срби су славу континуирано и најдуже задржали, те је пренели кроз хришћанство до данашњих дана. Највише присталица има веровање да је слава христијанизовани облик старог словенског...