Category: ВЕРОВАЊА-ОБИЧАЈИ

Крсне славе и презимена Срба у Републици Српској и БиХ

У БиХ има ско­ро шест хиљада српских пре­зи­ме­на ко­ја се ве­зу­ју за 72 сла­ве. Aко је код ис­тог пре­зи­ме­на зас­тупљена са­мо је­дна крсна сла­ва не­сумњиво је да се ра­ди о је­дном пле­ме­ну (ро­ду) О пре­зи­ме­ни­ма Срба у БиХ не пос­то­је сис­те­ма­ти­зо­ва­на нау­чна ис­тра­жи­вања та­ко да се о њима је­ди­но не­што ви­ше мо­же са­зна­ти из цркве­них по­пи­са или та­ко­зва­них ше­ма­ти­за­ма. Од...




Кнез Милош Обреновић бранио пушење

“Да се нико не усуди на сокаку пушити, или с чибуком по сокаку ходати, или пред кафаном Томином, спроћу цркве, пушити, на безчестије и непочитаније цркве”, пише у заповести коју је кнез Милош потписао 3. децембра 1824. Седам дана касније кнезови Народне канцеларије у Београду известили су Милоша да је његова заповест прочитана свим еснафима. Била је то прва забрана...




Воденице Божје и Ђавоље

Изгледом су вазда привлачиле поглед. Смештене уз воду, на местима која привлаче пажњу, окружене ниским и високим растињем. Воденице су се увек савршено уклапале у идиличан сеоски пејзаж, стваран у људској машти. Поред тога, што су својим изгледом привлачиле пажњу, у њима је одувек постојало нешто мистериозно. Подигнуте на бујним потоцима и рекама, саграђене на местима за која народ верује...




Пређашњи људи

На овом свијету ваља да буде људи зли и добрије, па да се едан од другог чувамо. Није више ка’ у прве земане, да је свак јак, па да се нико никог не боји. Шта ћеш, мој брајко, данас ко јачи, тај бачи, а ко је нејак, мора да се подлегне јачему оли силом оли милом. Лако је онда било,...




Изабрана дела Симе Тројановића: Наслеђе за будућност

“Није само историја позвана да нам скида таму с очију, него и географија, антропологија, етнологија, филологија, археологија итд.“, говорио је Сима Тројановић, наш први етнолог, антрополог и утемељивач Етнографског музеја у Београду. Његова објављена изабрана дела представљају капитално издање за српску културу. За Симу Тројановића (1860–1935) знају малобројни у Србији, иако је он један од ретко важних људи за српску...




Откуд зека, а не кока, носи јаје? (Шта све не знамо о Васкрсу)

Име Васкрс, Ускрс, Ostern, Easter У енглеском и у неким германским језицима назив Ускрса “Easter” готово сигурно има паганске корене. Повезује се с Остаром (или „Еостер“ „Еастре“, „Еостре“), англо-саксонском богињом пролећа, плодности и рађања. Саксонци су слављењу ове богиње посветили месец април. Други историчари сматрају да име највећег хришћанског празника долази од латинске фразе “hebdomada alba” која у преводу значи...




Чување Христовог гроба – српска традиција стара пет векова

Један од најнеобичнијих и најживописнијих обичаја у вези са Васкрсом је обичај чувања Христовог гроба. Стар готово пет стотина година, забележен је само у Јерусалиму и Врличкој крајини у Далмацији. Рат је Чуваре довео у Србију, па и тај древни обичај који се преноси са колена на колено. Срби из Врлике, који су у „Олуји“ морали да напусте своја огњишта, пренели су...




Лазарице у Горњој Пчињи

Море, момче, намерниче, коју волиш да намериш Обредним играма званим „лазарице“, некад су имале изузетну важност у Горњој Пчињи, на крајњем југу Србије, па и у целој Србији. Девојке су упућивале поруке да су спремне за удају, а помињањем „јунака нежењеног“ у лазаричкој песми вршила разоткривање момака спремних за женидбу. У селима Горње Пчиње: Радовници, Стајевцу, Сурлици, Трници, Козјем Долу,...




Мит и религија у Срба (Веселин Чајкановић)

Међу малобројним оснивачима појединих наука у Србији угледно место има Веселин Чајкановић, први српски историчар религије. Ако се изузме теолошка литература, пре њега је, углавном, скупљана грађа за српску религију и митологију. Тај посао је започео и у великој мери обавио Вук Стефановић Караџић, а наставили су га многи посленици, међу њима и старији и млађи Чајкановићеви савременици, од којих су се неки огледали...




Беле покладе у старом Пироту

Истраживач и етнолог Владимир Николић пише 1910. године да је у пиротском крају „од Сретења до белих поклада бивало љуљање младежи по љуљашкама. Љуљћа је подизана на неком великом дрвету и она је била од конопца или дрвета“. У смирај овог дана почињало је витлање оратница (или олалија) по раскршћима: „Још дању их деца спреме да би биле готове за први...