Category: МИТОЛОГИЈА

Кључ и Грмеч град у народном предању

  Кључ је град гдје се по историјском доказу предао посљедњи босански краљ Стеван Томашевић султану Мехмеду II год. 1463. Кључ лежи у кључком пољу покрај ријеке Сане, која у мјесту пролази између двије високе природне стијене; на лијевој страни је град, назидан по стрмим стијенама, а према њему је много вишa фoртица. Мада су зидови доста порушени и шумом...




Славни коњи у српској историји – митови и песме

„Без доброг коња нема ни доброг јунака“ забележено је у српској историји и традицији. Велики су јунаци, али су још већи њихови коњи. У првом делу представљамо вам коње чији су животи били нераскидиво везани за животе њихових господара. Ово су славни коњи у српској историји који су заслужили да буду поменути и опевани у српским песмама. У другом делу...




Воденице Божје и Ђавоље

Изгледом су вазда привлачиле поглед. Смештене уз воду, на местима која привлаче пажњу, окружене ниским и високим растињем. Воденице су се увек савршено уклапале у идиличан сеоски пејзаж, стваран у људској машти. Поред тога, што су својим изгледом привлачиле пажњу, у њима је одувек постојало нешто мистериозно. Подигнуте на бујним потоцима и рекама, саграђене на местима за која народ верује...




Откуд зека, а не кока, носи јаје? (Шта све не знамо о Васкрсу)

Име Васкрс, Ускрс, Ostern, Easter У енглеском и у неким германским језицима назив Ускрса “Easter” готово сигурно има паганске корене. Повезује се с Остаром (или „Еостер“ „Еастре“, „Еостре“), англо-саксонском богињом пролећа, плодности и рађања. Саксонци су слављењу ове богиње посветили месец април. Други историчари сматрају да име највећег хришћанског празника долази од латинске фразе “hebdomada alba” која у преводу значи...




Мит и религија у Срба (Веселин Чајкановић)

Међу малобројним оснивачима појединих наука у Србији угледно место има Веселин Чајкановић, први српски историчар религије. Ако се изузме теолошка литература, пре њега је, углавном, скупљана грађа за српску религију и митологију. Тај посао је започео и у великој мери обавио Вук Стефановић Караџић, а наставили су га многи посленици, међу њима и старији и млађи Чајкановићеви савременици, од којих су се неки огледали...




Како је створен Деда Мраз да би се уклонио Свети Никола

Велика је разлика између неговања обичаја Божић Бате, Дед Мраза и Светог Николе, као што је и велико незнање узрок мешања ових обичаја. Да Свети Никола није случајно прогнан и замењен Дед Мразом показује начин на који се са овим свецем обрачунало западно потрошачко друштво. Све што прати празновање Светог Николе представља сметњу, као што све што је уграђено у...




Александра Бајић: Озрен – једно истраживање балканске топографије

Сећам се да сам први пут чула за Озрен планину у детињству, када је моја породица, пратећи оца рударског инжењера и руднике, доспела у Лукавац код Тузле, због рудника Креке. Озрен се налазио северозападно од Лукавца, сећам се да су ме тамо водили на излет, у посету неким пријатељима, не сећам се како се звало село где су становали. Игром...




Годишњак – древни српски календар

Време се некада мерило на основу ритмова природе и његово рачунање било је одређено сменом годишњих доба, пољопривредних послова, обредима и обичајима. Народни календар или годишњак, како се још назива, представља начин уређивања времена код Срба. Прикази календара у архаичним културама везани су за приче о стварању света, Хаосу и Космосу, Земљи, небу, звездама и људском животу. Време се мерило...




Баук у српским веровањима

Баук се у народу замишља као страшило у животињском облику, које својом појавом улива страх малој деци, па и одраслима: „Ето баука!“ „Дете се уводи у културу и страшењем митолошким бићима. Код свих словенских народа постоји низ персонификација које служе само за страшење деце (да не плачу, да не праве неред у кући, да се не купају у реци када...




Претеча Свете Петке: време кад је Мокош прела судбине људи

Богиња Мокош била је старословенска богиња Мајка. Она која се бринула о трудницама, породиљама, мајкама. Водила је рачуна о женама и њиховом здрављу, као и о њиховој деци. Пазила је да им брак буде добар и да жене ваљано обављају своје брачне дужности. Бринула је о предиљама и везиљама. Водила је рачуна да жене добро обављају своје домаћинске послове. Чувала...