Category: ТРАДИЦИЈА

Крст на небу

Крст на небу изнад Атине и проблем новог календара код Грка

Следећи одломци су из писма које је написао монах из манастира Светог Преображења у Бостону, о објашњењу проблема календара, упућеном православном америчком доктору Средњег запада. Они показују изванредан знак Божије милости онима који остају верни Његовим путевима, као и два поучна примера конфузије и подела које коришћење новог календара у...

Медицина

Кратак поглед на змију и штап – симбол медицине

Змија се постојано везује и за штап, веома стару – и вероватно најстилизованију – варијанту Axisа mundi. Међу најстаријим сачуваним симболима змија које се увијају око Светске палице (Аxial rod) јесу слике сумерског божанства подземља Нингишзид-е (Ningishzida, сум. dnin-ğiš-zid-da), чије име значи „господар доброг дрвета“, и богиње доњег Египта из...

Богиња Жива

Сива Жива и Јак-цар у Серберији – Откуд Индија у колективном памћењу Срба?

Једну коледарску песму велике старине добио је Милош С. Милојевић од призренског свештеника Јове Станимировића. Песму су вековима изводили коледари широм Средачке жупе, она се преносила с колена на колено и чува најстарије српско колективно памћење. У њој богиња Жива, која се поистовећује са голубицом, преноси Србима вољу Триглава из...

Благај

Трагом манастира Кузмана и Дамјана код Благаја

Год. 1913. објавили смо г. Љубомир Стојановић и ја одломак једног натписа из XIII века са поменом Немањина имена. 1) Натпис је нађен у Благају код Мостара у тамошњем католичком гробљу. Том. приликом навео сам и народно предање, да је у близини Благаја постојао некад манастир популарних „бесребрених врача“, Кузмана...

Звезде

Који од звезда води порекло

Звезда у српској антропонимији: Како су имена добили Звездан, Звена, Звиздана, Стела и Стерија? Знакови и симболи који се доводе у везу са звездама заступљени су код свих народа света. У хришћанској традицији, звезда је симбол Христовог рођења. У Србији имена изведена по звезди, најчешћа су у црнотравском крају и...

Огњиште

Српски календар у српским календарским песмама

Према остацима многобројних веровања, обичаја и обреда везаних за зимски и летњи солстициј, јесењу и пролећну равнодневницу, дознаје се да су стари Срби годишње време одређивали према сунчевом кретању, односно према топлом и хладном времену. Тај период је соларна година и називали су га летом у смислу трајања од године...

Москва, Русија

Ђорђе Крижанић: католички калуђер који је покушао да поунијати Русију

Католички калуђер, теолог, писац, језикословац, композитор и заговорник црквеног и словенског јединства према унијатском моделу Ђорђе Крижанић (1617/8-1683) ишао је у Русију са идејом да целу славенску Русију приведе католичкој Цркви. Све наде полагао је у Конгрегацију за ширење вере којој је 1641. године предложио своју „Промеморију“, представку о мисији...

Osacanski Neimari 1

Народни живот и култура становништва Сребренице и њене околине

Сребреница и њена околина у научној, стручној и културној јавности познати су по томе што је у њој у прошлости била присутна интензивна рударска активност, да је владарима доносила велики приход и тако заузимала значајно место у средњовековним Босни и Србији. Тек у новије време објављена је целовита студија о...

Виле

Време кад су виле господариле пространствима

Док су виле одале по свету била су боља времена него сад што су. Беше права благодет и срећа, родна поља и виногради, све напредно и свега доста… Стари су знали шта виле воле, а шта не могу да подносе, па су им угађали. Знали су да много воле гусле,...

Никита Иљич Толстој

Етнолингвистика – важна новина славистичких конгреса

Етнолингвистика је у славистици прилично нова дисциплина. Њен оснивач је Никита Иљич Толстој, руски слависта, иначе рођен у Србији, у Вршцу, 1923. године. Животни пут и дело Никите Толстоја су увек били чврсто везани за Србију и њен народ: живео је и учио у Југославији, био учесник партизанског покрета. Касније...