Category: БЕОГРАД

Ташмајданско гробље

Шта везује цара Душана и краља Милана Обреновића?

Заборављени Ташмајдански гробови (део I) Ако од Теразија кренете ка Булевару краља Александра, пут негдашњег Цариградског друма, приметићете да су са обе стране улице позициониране две зграде које симболизују српски парламентаризам. Са десне стране, гледано из правца Трга Николе Пашића, проћи ћете поред великог и лепо уређеног Пионирског парка на...

Еуген Савојски у бици за Београд 1717. (Johann Gottfried Auerbach)

Тајанствени савезник Еугена Савојског

Београд је у својој миленијумској историји упамтио многе битке. Хиљаде безимених ратника оставило је кости по затрављеним пољима тадашњег предграђа и подно тврђаве, на чијим су се бедемима смењивале заставе, војсковође и вере са само једном жељом, да једном занавек загосподаре утврђеним градом на ушћу двеју река, градом белог имена...

simonida

Краљица Симонида у посети Београду

Архиепископ Данило говори о посети краљице Симониде свом деверу Драгутину и његовој жени Катарини. Симонида је у пратњи многобројне властеле, а по одобрењу свога мужа, српског краља Милутина, стигла у Београд највероватније 1315. године. Драгутин, многобројна српска властела, као и посланици угарског краља Карла Робера дочекали су српску краљицу уз...

Српска круна

Панорама старобеоградског живота

Ако желите да осетите дух Београда с краја 19. века, да утонете у време спокоја, породичне среће, безбрижне свакодневице, радости са пријатељима, али и осмеха на лицу када се на улици седи без ичега, требало би да уроните у фото-монографију Београд и Београђани крајем 19. века виђени оком Марка Стојановића коју...

Порушени Зелезнички мост

Живот у Београду у првим данима Великог рата

До јула 1914. године Београд је био весео град са богатом чаршијом и шареноликим трговима. Ову слику ће променити аустријска депеша која је стигла у Србију 28. јула. За веома кратко време Београд и Београђане снашле су многе недаће. За само неколико дана Дорћолом и Савамалом завладали су пустош и...

Никита Иљич Толстој

Етнолингвистика – важна новина славистичких конгреса

Етнолингвистика је у славистици прилично нова дисциплина. Њен оснивач је Никита Иљич Толстој, руски слависта, иначе рођен у Србији, у Вршцу, 1923. године. Животни пут и дело Никите Толстоја су увек били чврсто везани за Србију и њен народ: живео је и учио у Југославији, био учесник партизанског покрета. Касније...

Одбрана Београда 1914.

Иван Соловјев – аманет који не смемо заборавити!

Био је то благ, сунчан и топао дан за то доба године, а година читава од барута и смрти. Заправо, не знам какав је био дан, проклети немар је учинио да мало шта знамо о њему, али желим да верујем да је био благ, да је барем он такав био према херојима, онако леп за умирање ако таквих дана има…

Алберт Ајнштајн открио кафану и Србе као генијалан народ

У три наврата Алберт Ајнштајн је са породицом проводио годишње одморе у тазбини, 1905., 1907. и 1913. Боравећи у Новом Саду, Каћу, Тителу и Београду открио је чари српске кафане и закључио да су Срби генијалан народ. Откад се сусрео са Србима престао је да верује и лекарима и медицини,...

Британска списатељица Ребека Вест у Србији – О Србији и Србима

Британско-ирска списатељица Ребека Вест боравила је 1936. године у Београду и Србији и као резултат тог боравка настало је њено најзначајније дело – обимни путопис о Југославији „Црно јагње и сиви соко“ 1941. Чим се појавила ова књига је била обасута пробраним и крупним речима. Колико је интересовање ова књига...

Београд, кафана Слога

Бранислав Нушић је почетком века прорекао пропаст српске кафане

Почетком двадесетог века Бранислав Нушић је прорекао пропаст и нестанак српске кафане. Жалио је за „старим бирцузима и месарским пањевима на којима су черечили печење“, а који су нестајали пред очима Београђана. Њих су замењивали и из центра на периферију потискивали неки нови модерни објекти са страним именима, страном музиком...