Category: ЖИВОТ

Двобој двојице великана: Како је Црњански промашио Сондермајера

Без двојице великана историја наше земље током протеклог века била би незамислива. Један се звао Милош Црњански, а други је био Тадија Сондермајер. Први је оставио неизбрисив траг у нашој, али и европској књижевности, а други као светски пионир у ратном и цивилном ваздухопловству. Ипак, два великана су у једном тренутку била смртно завађена, а у духу двадесетих година прошлог...

Готовуша – симбол опстанка Срба на Косову и Метохији

Између брда и долина прошараних рекама и потоцима, шумама и ливадама, протеже се шарпланинска варошица Готовуша са 1300 становника српске националности. Налази се у саставу општине Штрпце, на југу српске Аутономне покрајине Косово и Метохија, на североисточним падинама Шар-планине, са обе стране горњег тока реке Лепенац и Готовушке реке. Насеље је добило име по готовим, разрађеним пољима на која су...

Кафане су биле душе града

Давне 1522. године Турци су у једној згради на Дорћолу отворили кафану и у њој служили кафу. У својој књизи „Старе кафане Београда“ др Видоје Голубовић каже да нема претензије да тврди како се београдска угоститељска радња звала баш кафана, и наводи да су се у нас, од самих почетака до данас, користила разна имена: караван сарај, хан, механа, мејхана,...

Мудрост наших предака: Како се бира место за кућу

Пре него што одаберете плац на којем желите да изградите своју кућу, важно је да проверите да ли да ли је живот на њему пожељан или не. То није све, потребно је да изведете и одређене ритуале и то од копања темеља до постављања црепа. Мирно стадо Бирајући место за нову кућу, будући власници настојали су да уоче повољне и...

Фасцинантно откриће у пећини Орловачи: Пронађена највећа лобања пећинског медвједа

Пећина Орловача која се налази 10 км од Пала у селу Сумбуловац, осим што биљежи раст туристичких посјета и представља природну ријеткост и атракцију и даље изненађује истраживаче и спелеологе. Група истраживача: Самарџић Младен, стручни сарадник за културно-историјска и природна добра општине Пале, Јелена Голијанин виши асистент на Одсјеку за географију Филозофског факултета у Палама и Невен Рудић професор географије...

Добротворне задруге Српкиња

Добротворне Задруге Српкиња биле су просветна и хуманитарна удружења српских жена у Аустро-Угарској. Прва Задруга основана је 1867. у Новом Саду. Свима им је био заједнички задатак: организовање жена за рад на општем добру, оснивање српских виших девојачких школа и културни рад преко новина „Женски Свет“. Лист је излазио једанпут месечно у Новом Саду од 1886 до 1914. (1) Управа...

Некад је фотографија у Херцеговини била света као икона

Од оног часа када је угледао свој лик у неком разбистреном воденом огледалу, човјек је покушавао да тај лик сачува и упамти, уписујући га у прашину или урезујући у дрво и камен. У наредним миленијумима Божанска „лица“ су са пажњом и знањем урезивана и вајана, све до икона које су људску потребу да види Бога претвориле у високо вриједно умијеће...

Багером на српску школу у Обилићу

„Код нас у народу постоји обичај да се пред нову годину деци приреде пригодне представе, дарују пакетићи и организује дружење, како би деца доживела оно што зовемо срећним празницима и зимским радостима. У традицији неких људи који данас живе на Косову постоји обичај да се српској деци уочи нове године приређују багери којима се руши њихова школа. И овога пута без...

Деца кроз врата! – Избацивање на улицу јединог новобеоградског позоришта, Театра ДЕС

Нови Београд, највеће насеље на Балкану – или можда није – има само једно позориште – Театар ДЕС – није ли то срамота? Ових дана избацују их на улицу – није ли то тек срамота? А зашто? Зато што је простор у Београду постао превише скуп за нас и нашу децу, за културу и уметност. Где сте Новобеограђани?   Пре...

Како је ућуткан Душко Радовић: Реченица која је дошла главе највећој легенди Београда

“Јеси ли чуо шта је онај лудак јутрос рекао!”, грмео је генерал Никола Љубичић на некадашњег градоначеника Београда Бранка Пешића после јутарње салве болних афоризама које је Душко одашиљао са врха “Београђанке” Редакцијски телефони на врху “Београђанке” усијали су се тог јутра, датум скоро нико и не памти, али, кажу, било је то негде између 1982. и 1983. године. Београђани...