Category: ЖИВОТ

Иван Буњин – први руски нобеловац је преко Србије пребегао у Француску

Иван Алексејевич Буњин је рођен 22. октобра 1870. године у руском граду Вороњежу. Био је романописац, песник, приповедач и први Рус добитник Нобелове награде за књижевност. Пореклом је из породице у којој се књижевност неговала и у којој је било знаменитих песника. Породица Буњин је имала племићко порекло тако да је имала могућности да младом Буњину обезбеди најбоље школовање. Своје...

Странци међу Србима

Овај текст је посвећен људима које је живот везао за Србију. Опште прихваћени и лепо примљени у народу, одужили су нам се на најбољи начин оставивши велики траг како у областима свог рада тако и у хуманитарном делању. Ово је прича о њима: Елизабет Рос (14. фебруар 1878. Лондон – 14. фебруар 1915. Крагујевац) је била докторка из Лондона шкотског...

Бранислав Нушић је почетком века прорекао пропаст српске кафане

Почетком двадесетог века Бранислав Нушић је прорекао пропаст и нестанак српске кафане. Жалио је за „старим бирцузима и месарским пањевима на којима су черечили печење“, а који су нестајали пред очима Београђана. Њих су замењивали и из центра на периферију потискивали неки нови модерни објекти са страним именима, страном музиком и обичајима. Гледајући даље у будућност, Нушић је прорекао и...

Са сарајевских гробаља уклањају 13 000 српских гробова, а кости спаљују

Власти у Сарајеву наложиле су радницима гробаља у том граду да прекопавају гробове давно умрлих, међу којима је највећи број Срба, јер њихова родбина расејана по свету после прогона током протеклог рата не плаћа редовно накнаду за одржавање гробова, пише бањалучки Глас Српске. Пртпарол Јавног комуналног предузећа „Покоп“, које има надлежност над седам гробаља у кантону Сарајево, Најда Вранић Беширевић...

Зорка Лазић – уредник сатиричног листа Врач погађач

Очево имање отишло је на србовање, муж је био такав, не могу и да хоћу другачија бити – записала је. Била је синовица Светозара Милетића и жена књижевника и новинара Симе Лукина Лазића Имала је само 24 године када је остала удовица са четворо деце. Судбина се поиграла њеним животом, па је од безбрижне, срећне и имућне жене одједном постала...

Кладовски кавијар и време кад га је и српска сиротиња јела

Храна, лек и афродизијак – кладовски кавијар је својевремено био најквалитетнији на свету, скупљи чак и од иранског и од руског. И док се на европским дворовима служио уз најфинија вина као аристократска посластица, у Србији га је јела и сиротиња у комбинацији са сецканим луком. Прича се да је наш кавијар био и на јеловнику „Титаника“, а ценила га...

Кад је Београд стварно био на води

Аласи са београдске обале су као заједница почели да нестају одмах после другог светског рата, пред налетом нове, колективистичке устројене власти, која је у кратком року развејала комплетну заоставштину београдске рибарске задруге. Неких 150 година модерне традиције рибарења у Београду било је полако збрисано, а са њом је нестала и аутентична многонационална аласка заједница и њихова култура људи окренутих води....

Риболов на Дунаву

Традиција риболова у овим водама је веома дуга, што се може пратити кроз рибарску терминологију и технологију лова. У језику приобалног становништва конзервирани су многи изрази који се односе на риболов и сведоче о великој старини ове привредне гране. Терминологија је претежно словенска (српска), а упутно је овде споменути да се у старим споменицима појам Словена често идентификовао са појмом...

Јован Ивановић (Iosif Ivanovici) – румунски краљ валцера српског порекла

Јован Ивановић или Iosif Ivanovici (1845-1902) био је румунски композитор српског порекла, често називан и румунским краљем валцера. Ивановић је био и један од најбољих диригената свог времена, компоновао је и дела за клавирску пратњу, а валцер „Таласи Дунава“ донео му је планетарну славу. Иза себе је оставио музички репертоар са 350 композиција, међу којима сu и неке широко познате и...

,,Kако си“ – питање које је изгубило смисао

Драги наши у туђини, написао бих вам да смо, хвала Богу, добро и здраво, као што и вама од свег срца желимо, али код нас су таква времена да је непристојно казати да сте добро, кад никоме није. Како си? — Добро. — Хајде, нека је бар неком данас добро! — кажу вам утерујући вас у кривицу. Ако кажете да нисте...