Category: ЖИВОТ

Кад је Београд стварно био на води

Аласи са београдске обале су као заједница почели да нестају одмах после другог светског рата, пред налетом нове, колективистичке устројене власти, која је у кратком року развејала комплетну заоставштину београдске рибарске задруге. Неких 150 година модерне традиције рибарења у Београду било је полако збрисано, а са њом је нестала и аутентична многонационална аласка заједница и њихова култура људи окренутих води....

Риболов на Дунаву

Традиција риболова у овим водама је веома дуга, што се може пратити кроз рибарску терминологију и технологију лова. У језику приобалног становништва конзервирани су многи изрази који се односе на риболов и сведоче о великој старини ове привредне гране. Терминологија је претежно словенска (српска), а упутно је овде споменути да се у старим споменицима појам Словена често идентификовао са појмом...

Јован Ивановић (Iosif Ivanovici) – румунски краљ валцера српског порекла

Јован Ивановић или Iosif Ivanovici (1845-1902) био је румунски композитор српског порекла, често називан и румунским краљем валцера. Ивановић је био и један од најбољих диригената свог времена, компоновао је и дела за клавирску пратњу, а валцер „Таласи Дунава“ донео му је планетарну славу. Иза себе је оставио музички репертоар са 350 композиција, међу којима сu и неке широко познате и...

,,Kако си“ – питање које је изгубило смисао

Драги наши у туђини, написао бих вам да смо, хвала Богу, добро и здраво, као што и вама од свег срца желимо, али код нас су таква времена да је непристојно казати да сте добро, кад никоме није. Како си? — Добро. — Хајде, нека је бар неком данас добро! — кажу вам утерујући вас у кривицу. Ако кажете да нисте...

Двобој двојице великана: Како је Црњански промашио Сондермајера

Без двојице великана историја наше земље током протеклог века била би незамислива. Један се звао Милош Црњански, а други је био Тадија Сондермајер. Први је оставио неизбрисив траг у нашој, али и европској књижевности, а други као светски пионир у ратном и цивилном ваздухопловству. Ипак, два великана су у једном тренутку била смртно завађена, а у духу двадесетих година прошлог...

Готовуша – симбол опстанка Срба на Косову и Метохији

Између брда и долина прошараних рекама и потоцима, шумама и ливадама, протеже се шарпланинска варошица Готовуша са 1300 становника српске националности. Налази се у саставу општине Штрпце, на југу српске Аутономне покрајине Косово и Метохија, на североисточним падинама Шар-планине, са обе стране горњег тока реке Лепенац и Готовушке реке. Насеље је добило име по готовим, разрађеним пољима на која су...

Кафане су биле душе града

Давне 1522. године Турци су у једној згради на Дорћолу отворили кафану и у њој служили кафу. У својој књизи „Старе кафане Београда“ др Видоје Голубовић каже да нема претензије да тврди како се београдска угоститељска радња звала баш кафана, и наводи да су се у нас, од самих почетака до данас, користила разна имена: караван сарај, хан, механа, мејхана,...

Мудрост наших предака: Како се бира место за кућу

Пре него што одаберете плац на којем желите да изградите своју кућу, важно је да проверите да ли да ли је живот на њему пожељан или не. То није све, потребно је да изведете и одређене ритуале и то од копања темеља до постављања црепа. Мирно стадо Бирајући место за нову кућу, будући власници настојали су да уоче повољне и...

Фасцинантно откриће у пећини Орловачи: Пронађена највећа лобања пећинског медвједа

Пећина Орловача која се налази 10 км од Пала у селу Сумбуловац, осим што биљежи раст туристичких посјета и представља природну ријеткост и атракцију и даље изненађује истраживаче и спелеологе. Група истраживача: Самарџић Младен, стручни сарадник за културно-историјска и природна добра општине Пале, Јелена Голијанин виши асистент на Одсјеку за географију Филозофског факултета у Палама и Невен Рудић професор географије...

Добротворне задруге Српкиња

Добротворне Задруге Српкиња биле су просветна и хуманитарна удружења српских жена у Аустро-Угарској. Прва Задруга основана је 1867. у Новом Саду. Свима им је био заједнички задатак: организовање жена за рад на општем добру, оснивање српских виших девојачких школа и културни рад преко новина „Женски Свет“. Лист је излазио једанпут месечно у Новом Саду од 1886 до 1914. (1) Управа...