Давне 1522. године Турци су у једној згради на Дорћолу отворили кафану и у њој служили кафу. У својој књизи „Старе кафане Београда“ др Видоје Голубовић каже да нема претензије да тврди како се београдска угоститељска радња звала баш кафана, и наводи да су се у нас, од самих почетака до данас, користила разна имена: караван сарај, хан, механа, мејхана,...
Скоро невјероватно памћење има Драгољуб Стојановић из Вишеграда који је један од најпознатијих српских здравичара, а проглашаван је за најбољег и на Сабору трубача у Гучи. “Знам напамет и у сваком тренутку могу да их кажем, одрецитујем, више од 300 здравица које се користе у различитим приликама на свечаностима посебно вјерског карактера“, каже Стојановић. Поред здравица Драгољуб зна и имена, презимена,...
Од времена када су се појавиле у трећој четвртини 19. века, па до данашњих издања, разгледнице – „илустроване поштанске карте“ – представљају веома распрострањен визуелни материјал, и чине значајан део визуелне културе модерног доба. Оне припадају корпусу нових визуелних медија који су се појавили током 19. века. Настанак разгледница у нашој средини практично кореспондира с појавом филма, док им је...
Главна карактеристика горе Романије је велика стјеновита баријера чији поједини дијелови носе имена Равна, Орлова, Црвена, Црна, Ђева и Велика стијена. Располаже великим количинама воде, разноликом шумом, биљкама и животињама. Планина Романија је позната још и као „Хајдучка гора“ због бројних прича које слушамо и преносимо и данас. Митови о хајдуцима, јунацима и другима су бројни и данас се...
По завршетку Првог светског рата једна планина у Канади названа је Путник, по српском војводи Радомиру Путнику. Канађани су желели да на овај начин одају почаст савезничким – српским борцима који су поднели велике жртве у Првом светском рату и под Путниковом командом задали први пораз Централним силама. У далеким Стеновитим планинама Канаде, у планинском масиву Кананаскис који броји неколико планина...
У кући Војводе Мишића 6 у центру Прокупља, у два различита века под две различите династије, живела су три велика српска јунака. У тој кући игром судбине становала су два српска генерала и војвода. Два генерала били су Милојко Лешјанин и Живојин Мишић и војвода Пеко Павловић. Први је кућу купио емигрант Пеко Павловић. На основу једне тапије из 1881.године,...
У часопису „Полицијски гласник“ из 1897. забележена је готово комплетна црна хроника једног бурног времена, а први главни уредник и оснивач се потрудио да обогати садржај и делима чувеног руског класика Година је 1897. Право време да се неки мудри новинар, свестан тржишних принципа, у овом нашем случају Наум Димитријевић, досети да покрене часопис “Полицијски гласник”, стручни лист за све...
Пећина Орловача која се налази 10 км од Пала у селу Сумбуловац, осим што биљежи раст туристичких посјета и представља природну ријеткост и атракцију и даље изненађује истраживаче и спелеологе. Група истраживача: Самарџић Младен, стручни сарадник за културно-историјска и природна добра општине Пале, Јелена Голијанин виши асистент на Одсјеку за географију Филозофског факултета у Палама и Невен Рудић професор географије...
“Да се нико не усуди на сокаку пушити, или с чибуком по сокаку ходати, или пред кафаном Томином, спроћу цркве, пушити, на безчестије и непочитаније цркве”, пише у заповести коју је кнез Милош потписао 3. децембра 1824. Седам дана касније кнезови Народне канцеларије у Београду известили су Милоша да је његова заповест прочитана свим еснафима. Била је то прва забрана...
Док ми углавном доручкујемо у пекарама, а неки посежу и за брзом храном и овсеним пахуљицама наши преци од пре 6-7 векова (значи негде у добба Косовске битке) јели су много сиромашнији, али и здавији доручак. Спремили смо неке њихове рецепте за вас! Срби су одувек волели добро да поједу и попију, али је исто тако и сиромаштво било саставни...
