Category: НАУКА/ОБРАЗОВАЊЕ

Њихови, а наши великани

Српска историја је може се слободно рећи већа од Србије. Поднебље на ком се налази Србија обиловало је многим историјским догађајима из којих су проистекла велика имена. Имена о којима смо учили и која су нам свима добро позната. Било како било, постоје и она имена која су нам мање позната. Имена која су важна за историје других земља а...

Вечни календар Захарија Орфелина

Захарије Стефановић Орфелин (1726 – 1785) је био истакнути српски песник, историчар, бакрорезац, барокни просветитељ, гравер, калиграф и писац уџбеника. Рођен је у српској породици у Вуковару 1726. од оца Јована. Међу његова најзначајнија дела убраја се Славеносербски магазин штампан у Венецији 1768. То је први јужнословенски часопис. Мада је изашао само један број, његов значај је велики.  Износи идеју...

Научници светски, патриоти српски

Протекли век обележила је борба за национално ослобођење свих Срба, угрожених у два светска рата од истих окупатора. У тој су се борби као активисти делом својим нарочито истакли двојица српских научника, као већ светски признати „американци“. За разлику од данашњих модерних исељеника који тако лако забораве „стари крај“, они су  осећали моралну обавезу да пораде на ползу рода свога у...

Ратни буквар штампан на Крфу 1916. године

1916. године на Крфу је објављен буквар чија је намена, поред образовања ђака, била и описмењавање српских војника. Буквар за основне школе у Краљевини Србији штампало је Министарство просвете и црквених послова, 1916. године на Крфу. Иако је Први светски рат увелико био у току у скоро целој Европи, а само Министарство у избеглиштву на Крфу, један од главних задатака био...

Буквари код Срба

Књижица димензија 10,1 са 7,8 центиметара, од свега четири стране, на којима су били отиснути 37 слова азбуке, молитва за вежбање читања и неколико бројева за учење рачунања – толики је био први српски ћирилични буквар. Као данашња „пушкица“! Штампан је 20. маја 1579. године, а пет дана касније изашло је друго, четворолисно издање, на осам страна. – Ове букваре...

Цифре су српске

На европско и светско питање „Ко је цифре написао?” одговор гласи: Срби. Цифре су наше – српске, словенске, европске, али рукопис обелодањује српски запис. Важно је да смо ми Срби препознали српски рукопис у исписивању цифара. Када се њихова почетна слова исписују руком, јасно се види да су то наша српска слова. Писаће машине и компјутери имају своју словну стилизацију...

Кремљ крије драгоцену библиотеку Ивана Грозног, али се не зна где

Право богатство Русије нису гас, нафта, шуме и њена непрегледна пространства. Не, Русија је најбогатија земља на свету зато што тврђава њене престонице, Кремљ, у својој утроби крије тајну и свитке непроцењиве вредности који би могли потпуно да промене историју Многе су чувене библиотеке старог света уништене беспоштедним освајањима моћних војски; александријску, која је чувала 500.000 књига, уништио је делом...

Прва српска математичка књига штампана у Венецији 1767. године

Срби за дуги низ векова нису имали математичку науку. Она се у нашем народу јавља тек са Руђером Бошковићем (1711-1789) угледним математичаром, астрономом и филозофом 18. века. Недуго после Друге велике сеобе Срба, појављује се прва српска математичка књига Новаја сербскаја аритметика (Hoвая сербская ариθметика или простое наставление къ хесапу) Василија Дамјановића (1734-1792). Штампана је у Млецима (Венецији) у штампарији Димитрија...

На значајним славистичким катедрама без српског језика

Били смо под санкцијама, други су били наметљиви и офанзивни, па су лекторати српског језика постајали лекторати БХС (босанског/хрватског/српског) језика, хрватског, црногорског, a српски је остајао на маргини Србија је 2000. године на иностраним универзитетима имала 47 лектората за учење српског језика и књижевности, а сада их има двадесетак. Некада су наши лектори били познати писци, од Киша до Данојлића,...

Коме је Тесла сметао? (или: Бирократска каста српских институција)

За своја епохална открића Тесла је добио много признања, и од домаћих и од страних институција. И поред тога, може се рећи да се наше научне и друге институције нису баш претргле у одавању заслужених признања своме великом сународнику за његова живота. Оне су, нажалост, најчешће биле међу последњим институцијама које су га примиле у своје редовно чланство.  „Нека будућност каже...