Category: НАУКА/ОБРАЗОВАЊЕ

Палиндроми у називу новооткривених врста афричког паука

Научницима сигурно не недостаје маште када се ради о именовању нових животињских врста или родова. Наиме, научници из Друштва за сакупљање и управљање биолошким подацима описали су пет новооткривених врста афричких паукова које припадају роду Палиндроме (genus Palindroma), који је, такође, новина у науци.  Будући да је палиндром низ знакова који се читају исто сприједа као и уназад, истраживачи су...

Пупин је мајци посветио све што је постигао

Олимпијада, мајка славног научника из Идвора, за сина је веровала да је дар од Бога и учила га да је знање златна лествица која води у небеса. Била је неписмена, али разборита, морална, снажна и веома побожна. Независно где се налазио: на пашњаку крај Тамиша, пред својом кућом у широком банатском сокаку, у учионицама Панчева или Прага, на фарми фармера...

Алберт Ајнштајн открио кафану и Србе као генијалан народ

У три наврата Алберт Ајнштајн је са породицом проводио годишње одморе у тазбини, 1905., 1907. и 1913. Боравећи у Новом Саду, Каћу, Тителу и Београду открио је чари српске кафане и закључио да су Срби генијалан народ. Откад се сусрео са Србима престао је да верује и лекарима и медицини, због тога што су против алкохола. Један од највећих физичара...

Прва „Велика чкоља“ подигнута 1854, учитеље звали – страшило!

После Другог српског устанка, први се тог посла латио Јован Павловић који је држао наставу по приватним кућама богатијих Лесковчана. У Лесковцу је 1854. године подигнута прва школа која се налазила у близини данашње цркве. Називали су је „Велика чкоља“, а први учитељ је био даскал (учитељ) Даца (Стојанча) који је имао своје помоћнике. За њега се говорило да је...

Њихови, а наши великани

Српска историја је може се слободно рећи већа од Србије. Поднебље на ком се налази Србија обиловало је многим историјским догађајима из којих су проистекла велика имена. Имена о којима смо учили и која су нам свима добро позната. Било како било, постоје и она имена која су нам мање позната. Имена која су важна за историје других земља а...

Вечни календар Захарија Орфелина

Захарије Стефановић Орфелин (1726 – 1785) је био истакнути српски песник, историчар, бакрорезац, барокни просветитељ, гравер, калиграф и писац уџбеника. Рођен је у српској породици у Вуковару 1726. од оца Јована. Међу његова најзначајнија дела убраја се Славеносербски магазин штампан у Венецији 1768. То је први јужнословенски часопис. Мада је изашао само један број, његов значај је велики.  Износи идеју...

Научници светски, патриоти српски

Протекли век обележила је борба за национално ослобођење свих Срба, угрожених у два светска рата од истих окупатора. У тој су се борби као активисти делом својим нарочито истакли двојица српских научника, као већ светски признати „американци“. За разлику од данашњих модерних исељеника који тако лако забораве „стари крај“, они су  осећали моралну обавезу да пораде на ползу рода свога у...

Ратни буквар штампан на Крфу 1916. године

1916. године на Крфу је објављен буквар чија је намена, поред образовања ђака, била и описмењавање српских војника. Буквар за основне школе у Краљевини Србији штампало је Министарство просвете и црквених послова, 1916. године на Крфу. Иако је Први светски рат увелико био у току у скоро целој Европи, а само Министарство у избеглиштву на Крфу, један од главних задатака био...

Буквари код Срба

Књижица димензија 10,1 са 7,8 центиметара, од свега четири стране, на којима су били отиснути 37 слова азбуке, молитва за вежбање читања и неколико бројева за учење рачунања – толики је био први српски ћирилични буквар. Као данашња „пушкица“! Штампан је 20. маја 1579. године, а пет дана касније изашло је друго, четворолисно издање, на осам страна. – Ове букваре на...

Цифре су српске

На европско и светско питање „Ко је цифре написао?” одговор гласи: Срби. Цифре су наше – српске, словенске, европске, али рукопис обелодањује српски запис. Важно је да смо ми Срби препознали српски рукопис у исписивању цифара. Када се њихова почетна слова исписују руком, јасно се види да су то наша српска слова. Писаће машине и компјутери имају своју словну стилизацију...