Category: ОКО НАС

Како су добили име римски месеци које данас користимо…

У Европи, а касније у целом свету, у службену употребу су ушли називи месеци установљени у календару старог Рима, иако су римски називи недоследни, јер су скрпљени у разним временима. Хришћанскa Европа, како у називима месеци, тако и дана у седмици, чува успомену на паганске богове многобожачког Рима, а истовремено, у име верског чистунства, вековима оптужује словенске народе, а нарочито...

Степа Степановић – легенда у легендама

Тешко је нешто написати о човеку о коме је све написано. Све о његовом животу и животарењу је речено. Ипак, Степа је неко ко је у свом народу и својој провинцији био омиљен. И дан данас се причају легенде везане за њега. Ево неких од њих: 1. Волео је да пеца Степа је волео да своје пензионерске дане проводи пецајући....

Палиндроми у називу новооткривених врста афричког паука

Научницима сигурно не недостаје маште када се ради о именовању нових животињских врста или родова. Наиме, научници из Друштва за сакупљање и управљање биолошким подацима описали су пет новооткривених врста афричких паукова које припадају роду Палиндроме (genus Palindroma), који је, такође, новина у науци.  Будући да је палиндром низ знакова који се читају исто сприједа као и уназад, истраживачи су...

Пупин је мајци посветио све што је постигао

Олимпијада, мајка славног научника из Идвора, за сина је веровала да је дар од Бога и учила га да је знање златна лествица која води у небеса. Била је неписмена, али разборита, морална, снажна и веома побожна. Независно где се налазио: на пашњаку крај Тамиша, пред својом кућом у широком банатском сокаку, у учионицама Панчева или Прага, на фарми фармера...

Кападокија – туристички рај са 3000 православних цркава

Већина цркава је у стијенама или под земљом, а садрже најљепше очуване фреске из рановизантинајског периода. Кападокија је изнедрила тројицу великих отаца хришћанства: Василија Великог, Григорија Богослова и Григорија Нисијског. Ту су рођени и Свети Ђорђе и чувени светогорски старац Пајсије Кападокија је у античком свијету била велика територија у Малој Азији, данашњој Турској. У вријеме Херодота, Кападочани су заузимали...

Симетрија је космички закон

Већина живих бића је симетрична јер природа размишља „практично“ Године 1932. први пут су у космичком зрачењу откривене честице антиматерије. Научници претпостављају да је антиматерија настала одмах после великог праска, истовремено када и материја. До тог закључка дошли су водећи се једним потпуно земаљским искуством везаним за симтерију. Наиме, готово свако од нас је правио дворац од песка, а да...

Алберт Ајнштајн открио кафану и Србе као генијалан народ

У три наврата Алберт Ајнштајн је са породицом проводио годишње одморе у тазбини, 1905., 1907. и 1913. Боравећи у Новом Саду, Каћу, Тителу и Београду открио је чари српске кафане и закључио да су Срби генијалан народ. Откад се сусрео са Србима престао је да верује и лекарима и медицини, због тога што су против алкохола. Један од највећих физичара...

Британска списатељица Ребека Вест у Србији – О Србији и Србима

Британско-ирска списатељица Ребека Вест боравила је 1936. године у Београду и Србији и као резултат тог боравка настало је њено најзначајније дело – обимни путопис о Југославији „Црно јагње и сиви соко“ 1941. Чим се појавила ова књига је била обасута пробраним и крупним речима. Колико је интересовање ова књига изазвала сведочи и чињеница да је доживела бројна издања. Овде...

Иван Буњин – први руски нобеловац је преко Србије пребегао у Француску

Иван Алексејевич Буњин је рођен 22. октобра 1870. године у руском граду Вороњежу. Био је романописац, песник, приповедач и први Рус добитник Нобелове награде за књижевност. Пореклом је из породице у којој се књижевност неговала и у којој је било знаменитих песника. Породица Буњин је имала племићко порекло тако да је имала могућности да младом Буњину обезбеди најбоље школовање. Своје...

Странци међу Србима

Овај текст је посвећен људима које је живот везао за Србију. Опште прихваћени и лепо примљени у народу, одужили су нам се на најбољи начин оставивши велики траг како у областима свог рада тако и у хуманитарном делању. Ово је прича о њима: Елизабет Рос (14. фебруар 1878. Лондон – 14. фебруар 1915. Крагујевац) је била докторка из Лондона шкотског...