Category: ОКО НАС

Прве разгледнице у Србији – Уметност дописивања

Од времена када су се појавиле у трећој четвртини 19. века, па до данашњих издања, разгледнице – „илустроване поштанске карте“ – представљају веома распрострањен визуелни материјал, и чине значајан део визуелне културе модерног доба. Оне припадају корпусу нових визуелних медија који су се појавили током 19. века. Настанак разгледница у нашој средини практично кореспондира с појавом филма, док им је...




Пећина Старине Новака и тајне које крије “Хајдучка гора“

  Главна карактеристика горе Романије је велика стјеновита баријера чији поједини дијелови носе имена Равна, Орлова, Црвена, Црна, Ђева и Велика стијена. Располаже великим количинама воде, разноликом шумом, биљкама и животињама. Планина Романија је позната још и као „Хајдучка гора“ због бројних прича које слушамо и преносимо и данас. Митови о хајдуцима, јунацима и другима су бројни и данас се...




Судбина српске деце у Шкотској – прича из Великог рата

Двадесетшесторица дечака из Србије 1916. године стигла су у школу Џорџ Хериот, у Единбургу. Они су били део групе од око 300 деце која су успела да преживе Албанску голготу и стигну на Крф. Одатле су их Француска и Велика Британија примиле као избеглице, како би наставили школовање. Добили су шансу за нови почетак, одлично образовање, научили су да играју...




Кремљ крије драгоцену библиотеку Ивана Грозног, али се не зна где

Право богатство Русије нису гас, нафта, шуме и њена непрегледна пространства. Не, Русија је најбогатија земља на свету зато што тврђава њене престонице, Кремљ, у својој утроби крије тајну и свитке непроцењиве вредности који би могли потпуно да промене историју Многе су чувене библиотеке старог света уништене беспоштедним освајањима моћних војски; александријску, која је чувала 500.000 књига, уништио је делом...




Мудрост наших предака: Како се бира место за кућу

Пре него што одаберете плац на којем желите да изградите своју кућу, важно је да проверите да ли да ли је живот на њему пожељан или не. То није све, потребно је да изведете и одређене ритуале и то од копања темеља до постављања црепа. Мирно стадо Бирајући место за нову кућу, будући власници настојали су да уоче повољне и...




Иво Андрић о брбљању

Слушам како четири жене средњих година “разговарају“, не слушајући једна другу, не мислећи ни на шта на свету до на прву идућу реч коју треба да изговоре, а тим речима нема краја ни рачуна. У ствари, оне више певају него што говоре, и то све четири у један глас, као дервиши опијени сопственим дахтањем и халакањем. Тај разговор се креће...




Планина у Канади носи име српског војводе

По завршетку Првог светског рата једна планина у Канади названа је Путник, по српском војводи Радомиру Путнику. Канађани су желели да на овај начин одају почаст савезничким – српским борцима који су поднели велике жртве у Првом светском рату и под Путниковом командом задали први пораз Централним силама. У далеким Стеновитим планинама Канаде, у планинском масиву Кананаскис који броји неколико планина...




Прва српска математичка књига штампана у Венецији 1767. године

Срби за дуги низ векова нису имали математичку науку. Она се у нашем народу јавља тек са Руђером Бошковићем (1711-1789) угледним математичаром, астрономом и филозофом 18. века. Недуго после Друге велике сеобе Срба, појављује се прва српска математичка књига Новаја сербскаја аритметика (Hoвая сербская ариθметика или простое наставление къ хесапу) Василија Дамјановића (1734-1792). Штампана је у Млецима (Венецији) у штампарији Димитрија...




На значајним славистичким катедрама без српског језика

Били смо под санкцијама, други су били наметљиви и офанзивни, па су лекторати српског језика постајали лекторати БХС (босанског/хрватског/српског) језика, хрватског, црногорског, a српски је остајао на маргини Србија је 2000. године на иностраним универзитетима имала 47 лектората за учење српског језика и књижевности, а сада их има двадесетак. Некада су наши лектори били познати писци, од Киша до Данојлића,...




Дом српских јунака: У овој кући у Прокупљу живела су три великана

У кући Војводе Мишића 6 у центру Прокупља, у два различита века под две различите династије, живела су три велика српска јунака. У тој кући игром судбине становала су два српска генерала и војвода. Два генерала били су Милојко Лешјанин и Живојин Мишић и војвода Пеко Павловић. Први је кућу купио емигрант Пеко Павловић. На основу једне тапије из 1881.године,...