Category: ОКО НАС

Немушти и козарски језик у српском народном предању

Немушти и козарски језик. То су два језика, за које не знају граматике ни лексикони, нити се могу научити у високим школама. Ево што се за њих приповиједа у народу. По народњем приповиједању постао је немушти језик овако: У првашња доба није само знао говорити човјек, него су то знале и животиње, паче и само дрвље и камење. Тада је...

Њихови, а наши великани

Српска историја је може се слободно рећи већа од Србије. Поднебље на ком се налази Србија обиловало је многим историјским догађајима из којих су проистекла велика имена. Имена о којима смо учили и која су нам свима добро позната. Било како било, постоје и она имена која су нам мање позната. Имена која су важна за историје других земља а...

На Хималајима пронађено 200 јединствених фигура непознате цивилизације

Група руских научника открила је два древна ритуална комплекса са јединственим фигурама коњаника који су припадали непознатоj цивилизацији на планинском подручју Хималаја. Руско-индијска експедиција предвођена дописним чланом Руске академије наука Наталијом Полосмак у западном дијелу хималајског масива (провинција Кашмир, Индија) открила је два древна ритуална комплекса са јединственим каменим фигурама, изјавио је замјеник директора Института за археологију и етнографију (ИАЕ)...

Кад је Београд стварно био на води

Аласи са београдске обале су као заједница почели да нестају одмах после другог светског рата, пред налетом нове, колективистичке устројене власти, која је у кратком року развејала комплетну заоставштину београдске рибарске задруге. Неких 150 година модерне традиције рибарења у Београду било је полако збрисано, а са њом је нестала и аутентична многонационална аласка заједница и њихова култура људи окренутих води....

Вечни календар Захарија Орфелина

Захарије Стефановић Орфелин (1726 – 1785) је био истакнути српски песник, историчар, бакрорезац, барокни просветитељ, гравер, калиграф и писац уџбеника. Рођен је у српској породици у Вуковару 1726. од оца Јована. Међу његова најзначајнија дела убраја се Славеносербски магазин штампан у Венецији 1768. То је први јужнословенски часопис. Мада је изашао само један број, његов значај је велики.  Износи идеју...

Срби и њихови потомци у козачким војскама

Сличност Срба са козацима су одавно примећивали многи руски путници. Трпезар (чин на руском двору) Петар Андрејевич Толстој, упућен од стране Петра Првог у Венецију ради проучавања поморске вештине, завршио је путовање по Далмацији. 11 јуна 1698. године он пише у свом путном дневнику: “Допливасмо до места које се зове Пераст (Бока Которска), у којем има много Срба, који су...

Како је Америка признала Србију: Дипломатија сувих шљива

Занимање велике прекоморске силе за малу кнежевину на Балкану трајало је деценијама, пропраћено питалицама типа како ће њихови бродови моћи да уплове у овдашње луке… Све се свело на умешност важних трговаца. Само две недеље пошто је 22. фебруара 1882. године кнез Милан Обреновић прогласио „Књажевину Србију за краљевину а себе за наследног краља под именом Милан Први”, на четвртој...

Чиме је краљ Алфонсо XIII заслужио улицу у Бањалуци

Бањалучани у самом центру града имају улицу која носи име краља Алфонса XIII, али колико њих зна ко је заправо био краљ Алфонсо, какав је његов значај за овај град или зашто треба да му буду захвални? По избијању Првог светског рата Аустроугарска је у Бањалуци похапсила све виђеније Србе и оптужила их за велеиздају. Углавном су то били чланови...

Риболов на Дунаву

Традиција риболова у овим водама је веома дуга, што се може пратити кроз рибарску терминологију и технологију лова. У језику приобалног становништва конзервирани су многи изрази који се односе на риболов и сведоче о великој старини ове привредне гране. Терминологија је претежно словенска (српска), а упутно је овде споменути да се у старим споменицима појам Словена често идентификовао са појмом...

Како је потонула Ада Кале, Атлатида на Дунаву

Кроз орнаменте на прозорима који обликују речи Ада Кале падају зраци новембарског сунца, и осветљавају велику просторију у којој у сваком детаљу дише Оријент – у изрезбареним столицама, ниским столовима, плочицама са арабескама на поду, лустерима. Ваздух је помало тежак и устајао, осећа се да просторија одавно није отварана. Емил Попеску доноси кафу и сипа је у филџане. Шири се мирис...