Category: ОКО НАС

Двобој двојице великана: Како је Црњански промашио Сондермајера

Без двојице великана историја наше земље током протеклог века била би незамислива. Један се звао Милош Црњански, а други је био Тадија Сондермајер. Први је оставио неизбрисив траг у нашој, али и европској књижевности, а други као светски пионир у ратном и цивилном ваздухопловству. Ипак, два великана су у једном тренутку била смртно завађена, а у духу двадесетих година прошлог...

Ратни буквар штампан на Крфу 1916. године

1916. године на Крфу је објављен буквар чија је намена, поред образовања ђака, била и описмењавање српских војника. Буквар за основне школе у Краљевини Србији штампало је Министарство просвете и црквених послова, 1916. године на Крфу. Иако је Први светски рат увелико био у току у скоро целој Европи, а само Министарство у избеглиштву на Крфу, један од главних задатака био...

Готовуша – симбол опстанка Срба на Косову и Метохији

Између брда и долина прошараних рекама и потоцима, шумама и ливадама, протеже се шарпланинска варошица Готовуша са 1300 становника српске националности. Налази се у саставу општине Штрпце, на југу српске Аутономне покрајине Косово и Метохија, на североисточним падинама Шар-планине, са обе стране горњег тока реке Лепенац и Готовушке реке. Насеље је добило име по готовим, разрађеним пољима на која су...

Буквари код Срба

Књижица димензија 10,1 са 7,8 центиметара, од свега четири стране, на којима су били отиснути 37 слова азбуке, молитва за вежбање читања и неколико бројева за учење рачунања – толики је био први српски ћирилични буквар. Као данашња „пушкица“! Штампан је 20. маја 1579. године, а пет дана касније изашло је друго, четворолисно издање, на осам страна. – Ове букваре...

Астрономско тумачење најпознатијег мотива са стећака – човјека са подигнутом руком

Има ли човјек с подигнутом руком, можда, астрономско тумачење? Управо то тврди Миро Илић, требињски астроном и археолог аматер, који је основао и води Требињско астрономско удружење. Прошле године, наш интернет магазин је писао о Илићевој оргиналној хипотези о загонетним зидовима изнад требињског насеља Полице. Подсјећамо да он тврди да ти зидови представљају древну астрономску опсерваторију, јединствену у Европи. Пошто...

Србија захваљујући Тесли прва на Балкану почела производити струју

Србија је међу првим земљама у Европи почела да производи струју, на шта указује и чињеница да у нашој земљи постоји пет малих хидроелектрана старих више од 100 година (ХЕ „Под градом“, „Гамзиград“, „Вучје“, „Моравица“, „Света Петка“). У Србији је само четири године након изградње прве хидроелектране на Нијагариним водопадима изграђена прва хидроцентрала на реци Ђетињи у Ужицу, по принципима...

Цифре су српске

На европско и светско питање „Ко је цифре написао?” одговор гласи: Срби. Цифре су наше – српске, словенске, европске, али рукопис обелодањује српски запис. Важно је да смо ми Срби препознали српски рукопис у исписивању цифара. Када се њихова почетна слова исписују руком, јасно се види да су то наша српска слова. Писаће машине и компјутери имају своју словну стилизацију...

Подземна грађевина скривена испод Петроварадина

Петроварадин. „Гибралтар на Дунаву“, како су га некада Аустријанци звали. Бедем против Турака, утврђење грађено пуних 88 година, од 1692. до 1780 године. Сада само делимично адаптирано, док четири нивоа ходника испод раскошне грађевине остају мистерија и за Новосађане и за њихове госте. Тамо су кренули репортери „Новости“ са жељом да додирну мистерију најчудније грађевине овог дела Европе. „Зашто је...

Бодеж фараона Тутанкамона није са овога света

Италијански и египатски истраживачи заједно су анализирали сечиво пронађено у саркофагу Тутанкамона, користећи преносни апарат за флуоресцентну спектрометрију. Открили су да гвожђе коришћено за израду бодежа потиче од метеорита.  „Откако је откривен 1925. порекло материјала овог бодежа је предмет расправа, а раније анализе дале су контроверзне резултате“, пишу истраживачи у раду објављеном у „Meteoritics and Planetary Science“. Међутим, недавна анализа дефинитивно показује да је гвожђе „ванземаљског“ порекла.  Како су...

Кафане су биле душе града

Давне 1522. године Турци су у једној згради на Дорћолу отворили кафану и у њој служили кафу. У својој књизи „Старе кафане Београда“ др Видоје Голубовић каже да нема претензије да тврди како се београдска угоститељска радња звала баш кафана, и наводи да су се у нас, од самих почетака до данас, користила разна имена: караван сарај, хан, механа, мејхана,...