Category: МУЗИКА

Сестре Јанковић сачувале су благо српског фолклора

Жене које су задужиле националну културу. Сакупиле су и проучавале око 900 народних игара и песама Некоме је музика начин живота, а њима је била – живот. Са сестрама Јанковић, Даницом и Љубицом, етномузикологија је у Србији постала више од науке. Није било народне игре, мелодије и песме које њихово око није запазило, а рука забележила. Стизале су свуда где...

Песма за сва времена: Како је настала песма Видовдан

Милутин Поповић Захар. Композитор, текстописац, аранжер, сликар, магистар и докторанд међународног права, давне 1989. створио је “Видовдан”. По мишљењу многих, једну од три најчувеније српске песме. За сва времена. Симболично, на Видовдан, Захар се присетио дана када је настала вечна српска песма, те по чијем благослову. – Песма је настала тако што сам ја позван од стране директора ПГП-а и...

Рад дубровачког српског пјевачког друштва од 1874. до 1947.

Дубровачко српско пјевачко друштво „Слога“ основано је 1874. у Дубровнику. Друштво је окупљало Србе католичке и православне вере. Радило је у репрезентативној дворани на другом спрату у палати Гучетић (Стари театар) у улици Од пуча. (1). Пре „Слоге” постојало је Српско пјевачко друштво. У априлу 1875. Дубровачко радничко друштво приредило је академију на којој су учествовали певачи „Слоге“. Заједно са...

Петар Перуновић Перун – гуслар који је певао Пупину и Тесли

Народни гуслар и учитељ Петар Перуновић Перун, из Пјешиваца, први на овим просторима снимио гусларску плочу. Био је учитељ, патриота и гуслар. Војевао у Балканским ратовима и у Првом светском Да није било публицисте Мирка Добричанина из Београда, ко зна да ли би име народног гуслара и учитеља Петра Перуновића Перуна из Пјешиваца код Никшића било сачувано од заборава. Био је...

Мијатовке Станислава Биничког

Мијат Мијатовић (1887 – 1937), је чувени српски предратни певач популарне и народне музике. Имао је леп, лирски обојен глас, а с нарочитим смислом и осећајем певао је српске народне песме. По његовом је певању композитор Станислав Бинички забележио и обрадио за глас и клавир седам народних мелодија које је издао као збирку названу, по имену тога певача, Мијатовке. Збирка...

Узо деда свог унука – музичка интерпретација песме Ј.Ј. Змаја снимљена у Њујорку 1916.

Пјесму Јована Јовановића Змаја “Деда и унук“ је компоновао српски композитор Јосиф Маринковић, један од највећих композитора Србије с краја 19. и почетка 20. вијека. Пјесма под насловом “Узо деда свог унука“ снимљена је у децембру 1916. године у Њујорку у извођењу Соње Симић (мецосопран) уз пратњу Краљевског оркестра. Узо деда свог унука, Метно га на крило, Па уз гусле...

Марш на Дрину – Познате светске изведбе

Српска корачница, марш „На Дрину“ једна је од најпознатијих и најизвођенијих српских песама у свету – од настанка, када су је изводиле све савезничке армије, до данас, доживела је извођења многих познатих домаћих и светских музичара. Станислав Бинички – Марш на Дрину – оригинална верзија Марш на Дрину компоновао је 1914. у Ваљеву Станислав Бинички (1872-1942), српски композитор, диригент и...

Женидба цара Душана – прва српска опера изведена 1840. у Крагујевцу

За прву српску оперу сматра се дело Станислава Биничког На уранку из 1903. године, за коју је либрето писао Бранислав Нушић. Ову оперу извело је Народно позориште 20. децембра исте године, мада је увертира изведена на једном концерту 24. априла. Бранислав Нушић, у књизи „Стари Београд” наводи, међутим, и податке да је оперска уметност у Србији заживела још у првој...

Традиција балова у Срба

Први балови на нашем поднебљу били су мали и готово безначајни па стога и нису бележени. Први за који се зна је давне 1727. године одржан у Земуну а вероватно ни он не би био забележен да власник кафане није затражио од земунских власти да се одреде патролџије које ће бринути о реду током бала. Најважнији бал у години је...

Охридска легенда Стевана Христића

Први српски балет, „Охридска легенда“ чувеног српског композитора Стевана Христића, представља једно од значајнијих дела српске музичке историје. Од своје прве верзије, која је настала још 1933. године (две редакције вршене су 1947. и 1958), она је тек 2015. године доживела своје прво интегралнно издање у извођењу Симфонијског оркестра и Хора РТС, чиме је широкој публици постала доступна прелепа Христићева...