Category: ЛИКОВНИ ИЗРАЗ

Драгутин Инкиостри Медењак – сликар и зачетник дизајна у Србији

Дуго је припремао свој програм српске уметничке обнове. Пропутовао Приморје, Македонију, Косово и Метохију, Јужну Србију, прикупивши и обрадивши преко 2.000 мотива из народног веза, ткања и резбарије. После их је, заједно са мотивима из народне митологије и етно симбологије, уткао у своју модерну уметност. Декорисао је Народно позориште, велику дворану Коларчеве пивнице, министарства финансија и просвете, свечану салу Треће...

Сцене Косовског боја на умиваонику из 16. в. шибенског златара и гравера Хорација Фортезе

У раскошно украшеним посудама и умиваоницима шибенског златара и гравера Хорација Фортезе (oкo 1530. – 1596.) доминирају антички мотиви, односно иконографија о славним личностима из античке прошлости (царевима, историчарима и херојима). Његове посуде од месинга чувају се у музејима у Фиренци, Венецији, Великој Британији, као и у Музеју града Шибеника. Наручиоци ових посуда били су припадници угледних и богатих млетачких...

Прва фотографија на којој се види човек (1838.)

Најстарију познату фотографију на којој је ухваћен човек, снимио је у Паризу, 1838. године Луј Дагер (Louis Daguerre). Желећи да овековечи тренутак, Дагер је, највероватније несвесно, успешно фотографисао прво људско биће, које на слици у доњем левом углу, гланца ципеле код уличног чистача. Дагеру је требало читавих седам минута времена да успостави одговарајућу експозицију, и иако је улица била испуњена...

Пикасова разгледница на ћирилици

Недавно се у друштву „упућених” повео разговор о Пикасу. Неко је на сајту „Пикасо администрејшен” (Picasso Administration),асоцијације која се бави чувањем дела и имена Пикаса, видео мапу света на којој су обележене земље и градови у којима је Пикасо заступљен својим делом. Питање је било зашто није убележена и Србија, јер Народни музеј у Београду има три његова рада. Изненађење...

Настанак фотографије – Српско културно чудо 19. века

Оно што је Србија, захваљујући даровитим и далековидим појединцима, успела да постигне у области фотографије, током 19. века може се сматрати правим културним чудом. Иако још увек није постојао снажан и култивисан друштвени слој који би представљао масовну подлогу за успон и ширење фотографије као културне потребе, ипак се појавио низ имена чији је рад на фотографији достигао европски ниво....

Како је код Срба испраћен настанак фотографије 1839. године

Прву  трајну  слику  коју  можемо  сматрати  фотографијом  израдио  је француски изумитељ и фотограф Нијепс (Joseph Nicephore Niepce 1765-1833) 1826. године и назвао је хелиогравура. Била је то слика на металној плочи снимљена у “камери обскури”. Описана у старом веку од Аристотела, камера опскура је, нарочито од времена ренесансе, служила сликарима и архитектима као помоћно средство у преношењу цртежа из природе....

Вељко Коцкар – Српски сатиричар и стрип цртач кога су комунисти стрељали 1944.

Масакр у редакцији сатиричног часописа Шарли Ебдо је одјекнуо попут бомбе и продрмао светску јавност као ретко која трагедија у новијој историји. Да ли је могуће да неко буде убијен због комичних цртежа, ма колико они за неког били увредљиви? Могуће је, наравно, и није ништа ново. Дешавало се и раније. Смрт српског стрип цртача и карикатуристе Вељка Коцкара то...

Малиша Глишић – неправедно заборављени сликар и родољуб

У београдској Националној галерији отворена је изложба и промовисана монографија, прво дело о великом сликару и ратнику Малиши Глишићу, поводом стотину година од његове смрти. Малиша Глишић је био српски сликар с почетка 20. века и један од првих српских импресиониста. Имао је две самосталне изложбе, 1907. и 1913. На првој је изложио неколико слика, док их је на другој...

Косовски божури – Грачаница сликарке Надежде Петровић

У свом једином позоришном комаду Надежда Петровић је нагласила: Сви можемо изгинути али наше споменике морамо сачувати. Шта су светиње српског народа за њу значиле, објаснила је у приказу Прве југословенске уметничке изложбе (1904): (…) сви знамо па и цела Европа, да у току 500 година ропства под турцима, балкански споменици грчког, римског и српског доба, немогаху остати непоштеђени од...

Ноћ кад су усташе убиле Саву Шумановића

Окупао се, пољубио мајку у руку и отишао заувек У Сремској Митровици, у ноћи између 29. и 30. августа 1942. године, уз старо православно гробље усташе су убиле 150 грађана Шида, међу којима је био и Сава Шумановић, један од најистакнутијих српских сликара 20. века.   Рођен 24. јануара 1896. у Винковцима у имућној грађанској породици, Сава је од четврте...