Category: БАШТИНА

Вараждински апостол

Вараждински апостол је ћирилични рукопис на српскословенском језику настао 1454. године у Вараждину. То је прва и најстарија, српскословенска књига написана на територији данашње Хрватске. Апостол је настао по наруџбини грофице Катарине Кантакузине, супруге грофа Урлиха II Цељског, и кћерке српског деспота Ђурађа Бранковића. Текст апостола исписан је у стилу ресавске ортографије развијеном у манастиру Манасија са елементима рашке и...

Вук Караџић препродао стотине старих српских књига странцима

Вук Стефановић Караџић био је веома ревностан у сакупљању старих српских рукописних и штампаних књига, али не да би начинио драгоцену збирку, него да би их продавао странцима и од тог новца живео. Мањи део рукописа је добијао на поклон или у замену за своје списе и руске црквене књиге, а највећи део је откупљивао „на превару, за мале паре,...

Радослав Грујић – спасилац српске деце и баштине 1946. проглашен издајником

Неправедно оптужен и заборављен академик, професор Београдског универзитета протојереј и оснивач музеја СПЦ, човек који је пронашао земне остатке цара Душана, заслужан за спашавање више хиљада српске деце и најдрагоценијих реликвија фрушкогорских манастира током другог светског рата. Радославу Грујићу са разлогом је посвећена једна од емисија у серијалу „Заборављени умови Србије“. Приликом свечаног отварања Музеја Српске православне цркве, после завршене реконструкције...

У Мађарској пронађена србуља из доба Немањића

Реч је о делу „Празнични минеј“ из друге половине 13. или прве половине 14. века, коме се после нацистичког бомбардовања Србије изгубио траг све до 1961. године Истраживач црквеног архива Старе цркве у Пироту Жељко Перовић, скидајући столетну прашину са заборављених и досад неистражених црквених списа саборног пиротског храма – Старе цркве, ушао је у траг изузетно вредној књизи писаној...

Царско-краљевски кофераши у окупираном Београду: Коста Херман и Иван Ковачић

Kоста Хeрман је умарширао са победоносном аустроугарском војском у Сарајево (1878.) са непуних двадесет осам, а побегао је из Београда (1918.) са том истом ‒ само тада не више казненом војском ‒ са шездесет осам година. У тих четрдесет Херманових коферашких година стала је аустроугарска управа у БиХ и Србији, а са њом и никад довршена епоха цивилизовања и модернизације...

Црква Светог Саве у Цељу срушена 1941. године по Хитлеровом наређењу

На Цељском подручју градња православних капела и цркава појавила се у периоду између два рата. У бањама Голник, Рогашка Слатина и Тополшица су већ биле православне капеле, а у Цељу је тек 1922. године на иницијативу Цвије Зечевића настала Српска православна црквена општина, која је укључивала срез Цеље, Шмарје при Јелшах, десну обалу Дравограда, Горњи град, Словењ градец, Коњице, Лашко,...

Собрашице – старе дрвене сенице за одмор

Леп пример народног градитељства у Србији представљају мале дрвене кућице, собрашице, које су обично подизане у порти цркве. Оне су служиле за обедовање, окупљање сродника и њихових пријатеља, приликом црквених празника. Назив собрашице потиче од словенске речи собрање, што значи сакупљање, зборовање. У неким крајевима Србије звали су их и соврашице, софре, шатре. Собрашице могу бити једноделне или вишеделне, спојене...

Како је пљачкан Народни музеј у Београду: Украли чак и јатаган Карађорђа!

Током Првог светског рата драгоцени експонати страдали од првих граната, а касније их пљачкала и аустроугарска војска “Био бих најсрећнији кад би се могло доказати да су аустроугарски и немачки археолози учинили све да се сачувају објекти несрећног Народног музеја у Београду, на који су при првом ноћном нападу пале гранате из топова… Аустроугарска војска је, у Митровици на Косову,...

Баштина – Због југословенства остали без идентитета

Србија још нема пописану драгоцену културну баштину на којој се темељила и наша државност. Трпимо катастрофалне последице одбацивања немањићког наслеђа Идентитет Срба у најтежим временима одржала је баштина средњовековне државе. Путокази у мраку били су предање, раскошне књиге, иконе, крстови и путири преношени вековима с колена на колено, у бисагама збегова и сеоба. Духовна баштина, а не проста сила, заслужна...

Вредан српски рукопис откупљен и похрањен у ризницу манастира Хиландара

Српску књигу с краја 14. века, с карактеристикама које нема ниједан до сада познати рукопис, манастир Хиландар откупио је од једног грчког колекционара Да се налази у фонду Народне библиотеке, била би међу двадесет најзначајнијих рукописних књига које ова институција поседује. Овако Владан Тријић, заменик управника Народне библиотеке, језгровито објашњава значај рукописа који је недавно купио манастир Хиландар. Ради се о...