Category: КУЛТУРА И УМЕТНОСТ

Арсланагића (Перовића) мост – најстарији мост на Требишњици

„Зна се доста, али углавном погрешно. Рецимо, за Арсланагића мост погрешно се тврди да га је саградио Мехмед-паша Соколовић. Истина је да је Мехмед-паша направио мост на Требишњици, као задужбину за свог рано преминулог сина, али су тај мост – постоје историјски подаци – однијеле воде врло брзо, већ након неколико година…“ „У нашој земљи мало је мостова који се...

Радослав Грујић – спасилац српске деце и баштине 1946. проглашен издајником

Неправедно оптужен и заборављен академик, професор Београдског универзитета протојереј и оснивач музеја СПЦ, човек који је пронашао земне остатке цара Душана, заслужан за спашавање више хиљада српске деце и најдрагоценијих реликвија фрушкогорских манастира током другог светског рата. Радославу Грујићу са разлогом је посвећена једна од емисија у серијалу „Заборављени умови Србије“. Приликом свечаног отварања Музеја Српске православне цркве, после завршене реконструкције...

Пут до пакла неретко је поплочан добром музиком

Шум на радију или телевизијском пријемнику, познатији као бела бука, представља одјек давнашњег Великог праска. Он нас учи да све у космосу има свој звук, а на планети земљи тај звук престаје да буде какофонија и прераста у сагласје звано музика. Она је доказ да се готово све може изразити звуком који годи људском уху, па тако и божанске идеје...

Јован Ивановић (Iosif Ivanovici) – румунски краљ валцера српског порекла

Јован Ивановић или Iosif Ivanovici (1845-1902) био је румунски композитор српског порекла, често називан и румунским краљем валцера. Ивановић је био и један од најбољих диригената свог времена, компоновао је и дела за клавирску пратњу, а валцер „Таласи Дунава“ донео му је планетарну славу. Иза себе је оставио музички репертоар са 350 композиција, међу којима сu и неке широко познате и...

Исидор Бајић – Српкиња

Исидор Бајић (1878-1915) био је српски композитор, педагог и музички издавач. Помагао је даровитим ученицима у њиховим првим композиторским корацима. Као резултат Бајићевог педагошког рада настао је Пројекат за промену учења појања и певања у Великој српској православној гимназији (1912). Основао је музичку школу у Новом Саду, 17. октобра 1909. године, после Школе пјенија Александра Морфидиса-Нисиса, прву институцију тога типа на тлу Војводине. Записивао је народне и српске црквене...

Цртани филмови некад и сад

Цртани филмови који се најчешће емитују на ТВ каналима и које деца највише прате најчешће долазе из других земаља широм свијета и пуни су насиља, магије и туча, док су некад цртаћи указивали на неке од највећих људских вриједности. Указивали су на доброту, поштење, на то да треба да будемо добри. Дјеца велики дио свог слободног времена, свакако, проводе уз...

Димитрије Новаковић – Први српски (и/или хрватски) фотограф

Први српски фотограф био је Димитрије Новаковић, како пишу Сербске народне новине из 12. маја 1840: „трговац, Србин родом из Загреба, који је боравио у Паризу у јесен 1839. где је стекао прва сазнања о дагеротипији „од самог оца вештине ове г. Дагера“. Он је те године обавио снимање Београда: „На посребрениј  лист  бакра.  Снимак  тај  поднео  је  он  Њ.  светлости  господару  Михаилу...

Мост на Жепи

„… оборише радници скеле, и из тога сплета од греда и дасака појави се мост, витак и бео, сведен на један лук од стене до стене. На свашта се могло помислити пре неголи на тако чудесну грађевину у растргану и пусту крају. Изгледало је као да су обе обале избациле једна према другој по запењен млаз воде, и ти се...

Прва фотографија на којој се види човек (1838.)

Најстарију познату фотографију на којој је ухваћен човек, снимио је у Паризу, 1838. године Луј Дагер (Louis Daguerre). Желећи да овековечи тренутак, Дагер је, највероватније несвесно, успешно фотографисао прво људско биће, које на слици у доњем левом углу, гланца ципеле код уличног чистача. Дагеру је требало читавих седам минута времена да успостави одговарајућу експозицију, и иако је улица била испуњена...

Сестре Јанковић сачувале су благо српског фолклора

Жене које су задужиле националну културу. Сакупиле су и проучавале око 900 народних игара и песама Некоме је музика начин живота, а њима је била – живот. Са сестрама Јанковић, Даницом и Љубицом, етномузикологија је у Србији постала више од науке. Није било народне игре, мелодије и песме које њихово око није запазило, а рука забележила. Стизале су свуда где...