Category: ПОЕЗИЈА

Лаза Костић

Каламбури и сатирични епиграми Лазе Костића

Лаза Костић је, кажу, облачио бело одело пре него што би сео да пише. Стваралачки чин је морао бити свечан, слика је морала имати барокни рам. Можда је то бело одело аналогон оном жутом прслуку Теофила Готјеа, као што је Лазин елитизам призивао дендизам Бодлеров. Како год да је, у...

Манојло Ђ. Призренац

Манојло Ђ. Призренац – Диж’мо, браћо, дјецу нашу!

Диж’мо, браћо, дјецу нашу! Дижмо, браћо, дјецу нашу, Да су Српству понос, сласт Напун’мо им знања чашу, Потомство нам да ј’ на част Уч’мо, браћо, дјецу нашу Да нам буду дика, над; Нек су вјерна Српства гласу, Нек су станац – рушиград! Дајмо, браћо, дјеци нашој Св’јетло име, славе рој...

Крунисање цара Душана, Паја Јовановић

Mилорад М. Петровић – Душаново крунисање

Песма „Душаново крунисање“ српског песника Милорада М. Петровића (1875 — 1921) објављена у “Босанској вили“ у Сарајеву, 15. јануара 1907. године. Душаново крунисање Испраћају се књиге, на све четири стране Царства пространога. И свако јутро, вече, Одлазе верне слуге и хитре скоротече, И носе књиге нове. То самодржац зове: Велможе и властелу,...

Јован Јовановић Змај – Рузмарин

РУЗМАРИН Mлада мома неговала Зелен рузмарин, Што ’но га јој поклонио Газда – Лазин син. Свако јутро устајала Раном зорицом, Свој рузмарин залевала Бистром водицом. Зборила му: „Ал’ си красан, Рузмарине мој! На срце ми, у душу ми Пада мирис твој.“ А рузмарин усуди се, Шапће — учи је: „У...

Десанка Максимовић

Десанка Максимовић: Жао ми је човека

Десанка Максимовић, (1898-1993) Била је српска песникиња, професорка књижевности и академик Српске академије наука и уметности. Била je песник, приповедач, романсијер, писац за децу, а повремено се бавила и превођењем. ЖАО МИ ЈЕ ЧОВЕКА Ни моји преци, ни сељаци мога завичаја издајници нису били. Стизали су на време где правда...

Сунце и месец

Виктор Иго: Мушкарац и жена

Следећи стихови великог Иницијата и хуманисте Виктора Игоа, позивају на пут Савршеног брака. Виктор Иго – Мушкарац и жена Мушкарац је најузвишеније створење. Жена је најдивнији идеал. Бог је створио престо за мушкарца; За жену олтар. Престо слави; Олтар свети. Мушкарац је ум. Жена је срце. Ум ствара светлост; срце...

Призрен 1912.

Матија Бан: Призрену

Матија Бан (Петрово Село код Дубровника, 16. децембар 1818 — Београд, 1/14. март1903) је био професор Лицеја, политичар и дипломата и један од најпознатијих представника Србокатоличког покрета у Дубровнику. Школовао сe у Дубровнику, где је завршио гимназију, филозофске и педагошке науке. Године 1834. ступио у фрањевачки ред, али је убрзо из њега иступио. Радио је прво као писар у једној адвокатској канцеларији, а потом...

Aлекса Шантић – Ти си

Алекса Шантић (Мостар, 27. мај 1868 — Мостар, 2. фебруар 1924) је био српски песник и академик, родом из Мостара где је провео већину живота и песничког стваралаштва. Ти си чедо са рајскога виса, А то ме је чедо бјело У бескрајно Царство сјајно Миља, среће, љубави, мириса Однијело! Ти си цв’јетак ког светиње красе, А у чаши цв’јета...

Милан Ракић

Милан Ракић на Косову – песник и дипломата у служби отаџбине

Дипломата, тајни агент своје владе, песник, национални радник, добровољац у четничким јединицама, Милан Ракић конзул, патриота и аутор наших најдубљих родољубивих стихова, из Париза уронио је у приштинске мракове и блата, смислом и задатком свог живота сматраће онај кад је, у последнјим редовима војничког строја, он, тада начелник у Министарству...

Кордун

Мaјка православна – пјесма-врисак Владимира Назора о страдању Срба од усташа

Мајка православна је пјесма Владимира Назора, једна од најпотреснијих пјесама о страдању Срба у Другом свјетском рату.  Пјесма је настала у јануару 1943. године убрзо након што је отишао у партизане. Назор је био ужаснут затеченим призорима попаљеног Кордуна и масовним усташким злочинима над српским становништвом. Мајка православна Јеси ли...

Астрологија, Астрономија

Свађа међу зв’јездама – српска народна пјесма из Босне

Свађа међу зв’јездама је српска народна пјесма из Босне и Херцеговине коју je записао Богољуб Петрановић, национални борац и сакупљач народних пјесама, а која је објављена у његовој збирци Српске народне пјесме из Босне (женске) 1867. године у Босанско-вилајетској штампарији у Сарајеву. Ова пјесма је једна од 24 “пјесме митологичке“...

Аврам Милетић

Песмарица Аврама Милетића – најстарији зборник српског грађанског песништва с краја 18. века

Тридесетак година пре него што ће Вук Караџић записати прве епске народне песме, Аврам Милетић, трговац, а потом учитељ и песник, саставио је једну од најстаријих збирки лирских песама. То је најобимнији и уједно најзначајнији зборник српског грађанског песништва. Збирка садржи 129 песама које је Милетић записивао у периоду између...

Никола Тесла

Никола Тесла као преводилац Змајевих песама

Никола Тесла и Јован Јовановић Змај сусрели су се приликом једине Теслине посете Београду, 2. јула 1892. године, када је возом, преко Новог Сада, дошао у Србију, а у Београду је том приликом организован свечани дочек. Речима добродошлице и са великим одушевљењем Теслу је дочекао српски краљ, а један од...

Душан Васиљев

Душан Васиљев – Човек пева после рата (1920)

Песма „Човек пева после рата“ проистекла је из песниковог двоструког негативног искуства: ратног и послератног. Као ратник је схватио сву апсурдност рата као таквог и свог учешћа у њему на туђој страни и за туђе интересе. Као човек који се вратио из рата, осетио је разочарање јер се ништа није...

Здравица народу српском (Љубивоје Ршумовић)

Сигурно најпознатија здравица у српском народу, она која се радо рецитује и понавља у свим приликама, која натера око да засузи, браду да заигра, срце да се испуни поносом кад погледамо своју породицу и децу – Ршумова здравица српском народу. Љубивоје Ршумовић – Здравица народу српском Народе нека ти здравица ова...

Петар Кочић Молитва

Петар Кочић: Молитва

Молитва је штампана први пут у бањалучкој Отаџбини, I/1907, бр. 3, ушла је и у Кочићеву књигу „Јауци са Змијања“ (Загреб 1910). Молитва (Петар Кочић) Несрећан си, Народе мој, биједна си, Отаџбино моја! Знам ја и осјећам невоље твоје и црни чемер што ти је стегао душу твоју. Знам ја...

Васко Попа - Поклоњење хромоме вуку

Васко Попа – Поклоњење хромоме вуку – и потомци вука

Вучја со, објављена 1975, сачињена је од седам циклуса о хромом вуку, старом прехришћанском српском племенском богу, чија успомена наставља да живи у причама, култовима, легендама и ритуалима. Ове песме су омаж тој двосмисленој фигури добра и зла, живота и смрти, изумирања и опстанка, том предачком духу његовог народа.  Тед...

Петар Петровић Његош

Србин Србима на части захваљује – мало позната Његошева пјесма

Његош је прије одласка у Русију, гдје ће бити рукоположен за архијереја, боравио неколико дана у Котору. У Доброти је био гост код једне католичке породице Ивановић и том приликом је написао пјесму “Србин Србима на части захваљује“. Пјесма „Србин Србима на части захваљује“ написана је 1833. године и требала...

Јефимија

“Приношенија“ монахиње Јефимије, прве српске песникиње

Монахиња Јефимија, прва српска песникиња, душа Богом надахнута, рођена је око 1350. године под именом Јелена, као кћи угледног ћесара Војихне, у држави цара Душана. Пошто је због службе њен отац боравио на двору, Јелена је запамтила цара и сјај његове владавине. Удајом за деспота Јована Угљешу Мрњавчевића, млада Јелена постаје...

Петар Петровић Његош

Српство у Његошевим песничким делима

Ова тема основа је великог Његошевог дела. Због тога ће пажња пре свега бити усмерена на чињенице, а оне на најбољи начин говоре и о Његошу и о његовом СРПСТВУ – имајући у виду овај појам и као „својства и особине српског народа“, односно „дух Срба“ (српство), и као збирну...

Смедеревска Паланка

Заборављени аутор песме „На Кордуну гроб до гроба“

Стихотворац по наруџбини, торбар по невољи, Влаја из Глибовца имао је утврђену цену: један стих – један динар ПЕСНИЧКА ДУША У БРИЏ ПАНТАЛОНАМА Народни „песмар“ преживео три рата, а свој одлазак са животне сцене овако је најавио: „Скончаћу сам, јер ће зима узети моју душу“. – Ретки пролазници, који су...

Милош Црњански

Милош Црњански – Терет народа свог

Имам исконску жељу да учествујем у судбини народа за који ме је мати родила. У лето 1964. године, на питање младог сарајевског књижевника Анђелка Вулетића – шта је битна карактеристика његовог стваралаштва док је био млад – Црњански одговара: “Национални осећај пре свега, као и код целе моје генерације. Лјубав...

Дубровачка књижевност

Дубровачка књижевност је српска

Сви дубровачки писци осећали су се Србима, а највећи међу њима Иво Гундулић је у „Осману“ од 11 000 стихова већину посветио Србима у Србији, Македонији, Херцеговини и Босни. Данас, већина Срба зазире и од саме претпоставке да би припадници славне дубровачке властеле могли бити Срби и од тога да...

Јован Дучић

Јован Дучић – Сину тисућљетне културе

Јован Дучић (1871-1943) jе jeдан од најзначајнијих песника српског модернизма и најзначајнији лиричар. Био је и један од оснивача Народне одбране, националне невладине организације у Краљевини Србији. ПРОГОЊЕН ЗБОГ ПАТРИОТИЗМА Јован Дучић је испрва предавао као учитељ по разним местима у Босни, а током боравка у Бијељини протеран је од стране аустроугарске...

Десанка Максимовић

Десанка Максимовић – У ропству (необјављена песма)

Десанка Максимовић, (1898-1993) Била је српска песникиња, професорка књижевности и академик Српске академије наука и уметности. Била je песник, приповедач, романсијер, писац за децу, а повремено се бавила и превођењем. Њена поезија је и љубавна и родољубива, и полетна, и младалачка, и озбиљна и осећајна. Неке од њених најпопуларнијих песама...