Category: ПОЕЗИЈА

Сима Милутиновић Сарајлија, (Катарина Ивановић, 1840.)

Сима Милутиновић објавио је Србијанку уз помоћ Срба из Одесе

После пропасти Првог српског устанка, Сима Милутиновић Сарајлија доспео је у Кишињев, где су живели многи избегли српски устаници. Овде је окончао писање “Србијанке“ и објавио је уз материјалну помоћ Јована Ризнића, а на препоруку Срба из Кишињева и Одесе. Сима Милутиновић Сарајлија објавио је своје најзначајније дело “Србијанка“, уз материјалну...

Соко

Песму Рускаја (Песма о соколу) Максима Горког превео је краљ Александар

Први превод Горког на наш језик била је његова „Песма о соколу“ коју је превео и објавио 1900. Никола Николајевић. Ту исту песму много успешније, превео је, боље рећи препевао и краљ Александар али је тај његов превод објављен тек после његове смрти 1935. године у „Календару“ Кола српских сестара....

Правда, Богиња правде

Петар Кочић: Слободи (1912.)

Свој белетристички текст, пјесму у прози „Слободи“ објавио је Петар Кочић у сарајевској Отаџбини, 11/1912. Петар Кочић: Слободи Многи су вијекови, многа покољења и пјесници славили Тебе. Многа се свјежа крв лила за Те и у име Твоје! Са Твојих као крв црвених усана вјечито струје и шуме слатке и...

Константин Симонов

Трагедија иза једне од најлепших љубавних песама: „Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи“

“Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи” је по мишљењу многих, једна од најлепших икад написаних љубавних песама. Написао ју је Константин Симонов, а због услова у којим је настала ушла је у антологију. Симонов био је велики руски писац, песник и патриота ког је судбина често одводила на ратне...

Жена писац

Еустахија Арсић – Прва славеносербска књижевница

Дуго стручна јавност у Србији није знала тачно ни где је ни када рођена прва жена књижевник која је писала на славеносербском језику. Тек педесет година након смрти Еустахије Арсић, уредник часописа „Јавор” прионуо је на посао. Пишући о жени коју су пола века пре тога називали „наук љубитељицом и...

Венети, Етрурци

Српска визуелна поезија на венетском натпису из 6. века пре нове ере

До сада најстарији венетски запис „Ес 120“ нађен је 1931. на дубини од око пет метара на локалитету Сколо ди Лоцо („Scolo di Lozzo“) у близини Есте у Италији. Израз „alkomnometlonikosenogenesvilkenishorviontedonasan.“ на спољашњој страни добро очуване бронзане посуде из средине шестог века пре нове ере угравиран је у непрекидном низу (scriptio continua) без знакова интерпункције....

Српска народна поезија у “путним белешкама“ руског конзула

Руски конзул Иван Степанович Јастребов, крајем 19. века нашао се на источнику српске народне поезије (Призрен, Пећ, Морава, Дебар) и користећи ту околност, у жељи да сачува народно сећање али и потврди словенску везу свог и српског народа у настајању ових песама, записао је све оно што до тада није...

Алфонс Муха

Јован Дучић: На Царев Аранђеловдан

  НА ЦАРЕВ АРАНЂЕЛОВДАН За твоју Славу, светли Царе, Што и сад владаш у нама, Који чувамо славе старе У молитви и на струнама! Али је црно доба за нас Откад је ово кољено: Све је на пазар пошло данас, Све слављено и вољено. За твоју Славу, светли Царе, Нека...

Милан Ракић: Симонида

Милан Ракић се са правом може сматрати једним од највећих родољубивих песника. У његове најпознатије родољубиве песме спадају  „На Газиместану“, „Јефимија“ и   „Симонида“. Песма „Симонида“, која симболично приказује патњу и страдање нашег народа, је посвећена фресци у Грачаници. 

Косово

Косово – Стеван Фртунић, 1921.

Песма са насловом Косово из 1921. године, недовољно познатог аутора, описује колико је Косово укорењено и испреплетано не само у свести, већ и у постојању српског народа, и како је скопчано са нашим опстанком као заветног народа. Бремените симболиком секстине се лагано нижу, и једна од њих каже следеће: Пет...