Category: ПОЕЗИЈА

Сима Милутиновић Сарајлија, (Катарина Ивановић, 1840.)

Сима Милутиновић објавио је Србијанку уз помоћ Срба из Одесе

После пропасти Првог српског устанка, Сима Милутиновић Сарајлија доспео је у Кишињев, где су живели многи избегли српски устаници. Овде је окончао писање “Србијанке“ и објавио је уз материјалну помоћ Јована Ризнића, а на препоруку Срба из Кишињева и Одесе. Сима Милутиновић Сарајлија објавио је своје најзначајније дело “Србијанка“, уз материјалну...

Соко

Песму Рускаја (Песма о соколу) Максима Горког превео је краљ Александар

Први превод Горког на наш језик била је његова „Песма о соколу“ коју је превео и објавио 1900. Никола Николајевић. Ту исту песму много успешније, превео је, боље рећи препевао и краљ Александар али је тај његов превод објављен тек после његове смрти 1935. године у „Календару“ Кола српских сестара....

Правда, Богиња правде

Петар Кочић: Слободи (1912.)

Свој белетристички текст, пјесму у прози „Слободи“ објавио је Петар Кочић у сарајевској Отаџбини, 11/1912. Петар Кочић: Слободи Многи су вијекови, многа покољења и пјесници славили Тебе. Многа се свјежа крв лила за Те и у име Твоје! Са Твојих као крв црвених усана вјечито струје и шуме слатке и...

Константин Симонов

Трагедија иза једне од најлепших љубавних песама: „Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи“

“Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи” је по мишљењу многих, једна од најлепших икад написаних љубавних песама. Написао ју је Константин Симонов, а због услова у којим је настала ушла је у антологију. Симонов био је велики руски писац, песник и патриота ког је судбина често одводила на ратне...

Жена писац

Еустахија Арсић – Прва славеносербска књижевница

Дуго стручна јавност у Србији није знала тачно ни где је ни када рођена прва жена књижевник која је писала на славеносербском језику. Тек педесет година након смрти Еустахије Арсић, уредник часописа „Јавор” прионуо је на посао. Пишући о жени коју су пола века пре тога називали „наук љубитељицом и...

Венети, Етрурци

Српска визуелна поезија на венетском натпису из 6. века пре нове ере

До сада најстарији венетски запис „Ес 120“ нађен је 1931. на дубини од око пет метара на локалитету Сколо ди Лоцо („Scolo di Lozzo“) у близини Есте у Италији. Израз „alkomnometlonikosenogenesvilkenishorviontedonasan.“ на спољашњој страни добро очуване бронзане посуде из средине шестог века пре нове ере угравиран је у непрекидном низу (scriptio continua) без знакова интерпункције....

Српска народна поезија у “путним белешкама“ руског конзула

Руски конзул Иван Степанович Јастребов, крајем 19. века нашао се на источнику српске народне поезије (Призрен, Пећ, Морава, Дебар) и користећи ту околност, у жељи да сачува народно сећање али и потврди словенску везу свог и српског народа у настајању ових песама, записао је све оно што до тада није...

Алфонс Муха

Јован Дучић: На Царев Аранђеловдан

Песма српског песника Јована Дучића „На царев Аранђеловдан“ посвећена је српском цару Душану Силном, а по први пут објављена је у Америчком Србобрану 30. децембра 1942. године. На царев Аранђеловдан За твоју Славу, светли Царе, Што и сад владаш у нама, Који чувамо славе старе У молитви и на струнама!...

Милан Ракић: Симонида

Милан Ракић се са правом може сматрати једним од највећих родољубивих песника. У његове најпознатије родољубиве песме спадају  „На Газиместану“, „Јефимија“ и   „Симонида“. Песма „Симонида“, која симболично приказује патњу и страдање нашег народа, је посвећена фресци у Грачаници. 

Косово

Косово – Стеван Фртунић, 1921.

Песма са насловом Косово из 1921. године, недовољно познатог аутора, описује колико је Косово укорењено и испреплетано не само у свести, већ и у постојању српског народа, и како је скопчано са нашим опстанком као заветног народа. Бремените симболиком секстине се лагано нижу, и једна од њих каже следеће: Пет...

Хаику: асиметрија палиндрома у краткој форми

Хаику је врста јапанске песме од три стиха (5-7-5) чија тема је најчешће природа (киго) и која садржи цезуру (киређи – после првог или другог стиха). Поред ритмичке функције, цезура има и семантичку улогу да одели два различита нивоа значења. Поред једноставности, хаику у себи садржи и дух зена, и пантеизам...

Љубица Ивошевић Димитров

Љубица Ивошевић Димитров – борац за радничка права, револуционарна песникиња

Током Балканског и Првог светског рата, са мужем је активно помагала српској војсци. Стиховима је позивала запослене да остваре своја права, организовала штрајкове жена Борбу за права радника започела је стиховима и тако постала прва српска револуционарна песникиња. Љубица Ивошевић Димитров је брзо са речи прешла и на дело и...

Пјесма о посљедњем хајдуку из Босне – хајдучици Мари

Поред чувене народне пјесме односно севдалинке “Откако је Бањалука постала“ која је опјевала Бањалуку из времена турске окупације, кроз уздахе за младом бањалучком удовицом Џафер-бега Капетановића, још једна пјесма говори о жени из бањалучког краја. И то не било каквој жени, него харамбаши! То је пјесма о хајдучици Мари за...

Часопис Срђ

Свети Срђу, не дај грђу! – пјесма дубровачких Срба

СВЕТИ СРЂУ, НЕ ДАЈ ГРЂУ! Старац Срђ1 је његда био Стража граду Дубровнику, Па је Влаху2, чилом другу Мјесто давно уступио. А и Влахо ћаше скоро Пред Дубравком3 узмакнути, Да је вр’јеме угађало. Но унаточ чилом Влаху И Дубравку несуђеном, Старог Срђа светитеља Још се спомен утро није, Паче живи...

Јован Дучић

Јован Дучић: Вечној Србији

Упркос томе што су два основна тематска круга Дучићеве поезије љубав и природа, на косовску тематику наилазимо у неколико његових песама, пре свих у песмама „Вечној Србији“ и „Југославија–Април, 1941“, где Косово има вредност симбола. У првој песми употребљен је као симбол косовског јунаштва, односно јунака који су свесно кренули...

Бамбус, Медитација

Снага белутка и Непочин-поље

Васко Попа је свој Белутак спевао још почетком педесетих година прошлог века. Из те песме је, касније, настао и циклус песама, у књижевнокритичкој и књижевноисторијској литератури оцењен као даља разрада откривањем и низањем различитих „тачака гледишта“ на иницијални мотив. Попа класични мотив камена, чест још од античких времена како у...

Матија Бан: Oпомена матери србској

Матија Бан (Петрово Село код Дубровника, 16. децембар 1818 — Београд, 1/14. март1903) је био професор Лицеја, политичар и дипломата и један од најпознатијих представника Србокатоличког покрета у Дубровнику. ОПОМЕНА МАТЕРИ СРБСКОЈ Србска мати, сина гој; Још дјетенцу дух му опој Споменима прошастија Које србском славом сија; Јер у праху прадједова Тиња света искра којом Плане живот нов синова....

Погреб два раба – песма због које је Бранислав Нушић завршио у затвору

Због песме “Погреб два раба” објављене у “Новом београдском дневнику” 1887. године Бранислав Нушић осуђен је на две године строгог затвора. Управник пожаревачког затвора био је по злу чувени Илија Влах. Када је прочитао због чега је Нушић осуђен, решио је младог бунтовника да доведе у ред, па му је...

Змај

Каламбури и загонетке чика Јове Змаја

Јован Јовановић – Змај (1833-1904) је био један од највећих лиричара српског романтизма. По занимању био је лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Поред лирских песама, писао је сатиричне и политичке песме, а први је писац у српској књижевности који је писао поезију за децу. Сремска...

Дубровник - Споменик Ивану Гундулићи

Српски епски карактер Османа Ивана Гундулића

… Када се појавило издање Гундулићевог Османа 1844. у Загребу, није му указана посебна пажња, јер језик у њему није био познат у тадашњој кајкавској Хрватској. Решетар наглашава да ће се тек са победом Вукове и Гајеве реформе језика увидети да је овај њихов језик (Гајев „сербизам“) исти као и...

Свети Ђорђе Спаситељ, слика Паје Јовановића

Јован Сундечић – Поред брата брат

Јован Сундечић (Голињево, поред Ливна, 1825 – Котор, 1900) – пјесник и приповједач; по завршетку задарске богословије радио је као свештеник у Истри и по Сјеверној Далмацији, потом као професор богословије, а онда као уредник разних листова и годишњака: Гласника далматинског, Звијезде, Народног календара, Орлића, Црногорца. Јован Сундечић је данас запостављена...

Први светски рат

Бој на Морави – песма посвећена српским јунацима из 1915.

Песма „Бој на Морави“ о славној и храброј борби српских јунака под командом Живојина Мишића, посвећена је српским јунацима из 1915. године после крвавог боја са Бугарима на мосту Јужне Мораве код села Гложане према Власотинцу, где постоји и спомен обележје.  Тај српски јунак је аутентични Радивоје Николић из села...

Лаза Костић

Каламбури и сатирични епиграми Лазе Костића

Лаза Костић је, кажу, облачио бело одело пре него што би сео да пише. Стваралачки чин је морао бити свечан, слика је морала имати барокни рам. Можда је то бело одело аналогон оном жутом прслуку Теофила Готјеа, као што је Лазин елитизам призивао дендизам Бодлеров. Како год да је, у...

Манојло Ђ. Призренац

Манојло Ђ. Призренац – Диж’мо, браћо, дјецу нашу!

Диж’мо, браћо, дјецу нашу! Дижмо, браћо, дјецу нашу, Да су Српству понос, сласт Напун’мо им знања чашу, Потомство нам да ј’ на част Уч’мо, браћо, дјецу нашу Да нам буду дика, над; Нек су вјерна Српства гласу, Нек су станац – рушиград! Дајмо, браћо, дјеци нашој Св’јетло име, славе рој...

Крунисање цара Душана, Паја Јовановић

Mилорад М. Петровић – Душаново крунисање

Песма „Душаново крунисање“ српског песника Милорада М. Петровића (1875 — 1921) објављена у “Босанској вили“ у Сарајеву, 15. јануара 1907. године. Душаново крунисање Испраћају се књиге, на све четири стране Царства пространога. И свако јутро, вече, Одлазе верне слуге и хитре скоротече, И носе књиге нове. То самодржац зове: Велможе и властелу,...