Category: КЊИЖЕВНОСТ

Иво Андрић: Мостови

Велики каменити мостови, сведоци ишчезлих епоха кад се другојаче живело, мислило и градило, сиви или зарудели од ветра и кише, често окрзани на оштро резаним ћошковима, а у њиховим саставцима и неприметним пукотинама расте танка трава или се гнезде птице Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вредније од мостова....

Виктор Иго: Мушкарац и жена

Мушкарац је најузвишеније створење. Жена је најдивнији идеал. Бог је створио престо за мушкарца; За жену олтар. Престо слави; Олтар свети. Мушкарац је ум. Жена је срце. Ум ствара светлост; срце производи љубав. Светлост оплођава; Љубав оживљава. Мушкарац је снажан због разума. Жена је непобедива захваљујући сузама. Разум убеђује; Сузе смилују. Мушкарац је спреман за свако херојство. Жена за све...

Матија Бан: Призрену

ПРИЗРЕНУ Ој Призрене, Призрене, Ти старино света, Кано шатор подеран Изпод шара спета Послје вјека толиких Још ту на видику Ти остајеш, пропадшу Спомињућ нам дику! Ти остајеш срушени Храм срушене силе; Чије очи пазећ те Не би процвилиле! Гдје су они гдје су нам Пуни славе дани Када наши владаху Силни Цари и Бани? Кад Милутин с стотином Народа...

О љубопитљивости и питољубивости

Ишла шала од уста до уста, све док није (пре тачно 230 година) дошла и до Орфелина, па је он турио у свој „Славено-српски магазин“. После је све ишло лакше: Змај и Абуказем, па све тако до Бране Цветковића и Бен Акибе. А народ је стално надодавао своја мудровања, што би данас рекли – афоризме, јер „боље је са мудрим...

Aлекса Шантић – Ти си

Ти си чедо са рајскога виса, А то ме је чедо бјело У бескрајно Царство сјајно Миља, среће, љубави, мириса Однијело! Ти си цв’јетак ког светиње красе, А у чаши цв’јета мила Ђе се слила Рајска сила – Срце младо, мисли и душа се Утопила… “Босанска вила“, година 8, број 25, Сарајево,1893, стр. 380.  

Први забрањени српски сатирични часопис „Јужне пчеле“ 1852.

Први српски сатирични лист који је забрањен због афоризма „опасног по државу“ био је Књижевни додатак „Јужне пчеле” (1852. Нови Сад). Злогласни афоризам гласио је: „Ко је несретњии од новинара кои се власти замери? Новинар кои се народу замери.” Његов аутор био је „поп Ника Николић из Кнеза”. Данило и Милорад Медаковић су у њиховој штампарији у Новом Саду штампали...

Краљица Наталија писала афоризме, а Милош Обреновић наручивао карикатуре

У занимљивој студији „Час описа часописа VI“ Жарко Рошуљ анализира афоризме и карикатуре, два најпопуларнија и најприсутнија жанра у српској шаљивој периодици (1830-1918). У том периоду афоризме је штампало 69 листова и 5 календара, а карикатуре 66 листова и 7 календара, а прве примере налазимо већ у првом српском шаљивом календару 1830. године. Аутор више деценија изучава историју српске књижевне...

Најчитанији романи средњовековне Србије

  Уместо да се наша ондашња елита бавила записивањем народне књижевности, наших епова и лирике, бајке и прича, приповетки и загонетки и других умотворина, читала су се само дела која су дошла са стране. Против овог другог немамо ништа против, али ово прво је равно злочину Док су у западној Европи записивали и певали о Роланду, Нибелунзима, Беовулфу, у Ирској...

Српство Меше Селимовића

Велики писац Меша Селимовић није имао дилеме ком народу припада, коју веру исповеда и којим језиком пише и говори. Лик књижевника Меше Селимовића (1910-1982) често се у последње време јавља у мозаицима знаменитих Бошњака, који у креирању националног идентитета вуку вертикале и траже корене чак и онамо где их нема и не може бити. Меша Селимовић је већ у младости...

Антоан де Сент-Егзипери о компасу пријатељства

  Познат по романима Правац југ, Ноћни лет, Земља људи, Ратни пилот, Цитадела и, свакако Мали Принц, Антоан де Сент-Егзипери (29. јун 1900 – 31. јул 1944) је за собом оставио и једно изванредно писмо, објављено под називом Писмо заробљенику, написано у славу пријатељства. Оно је настало као предговор за књигу његовог најбољег пријатеља Јеврејина Леона Верта, Тридесет и три...