Category: КЊИЖЕВНОСТ

Вечни календар Захарија Орфелина

Захарије Стефановић Орфелин (1726 – 1785) је био истакнути српски песник, историчар, бакрорезац, барокни просветитељ, гравер, калиграф и писац уџбеника. Рођен је у српској породици у Вуковару 1726. од оца Јована. Међу његова најзначајнија дела убраја се Славеносербски магазин штампан у Венецији 1768. То је први јужнословенски часопис. Мада је изашао само један број, његов значај је велики.  Износи идеју...

Народна приповијетка Тица ђевојка

  ТИЦА ЂЕВОЈКА Имао некакав краљ јединка сина. Кад му већ за женидбу приспије, отправи га по свијету да тражи за себе ђевојку. Краљев син пође, и цијели свијет обишавши не може наћи за себе ђевојке. Пошто виђе да не може наћи наком толико силнога трошка и времена науми да сам себе убије, и мислећи како крене уз једно брдо...

Десанка Максимовић: Жао ми је човека

ЖАО МИ ЈЕ ЧОВЕКА Ни моји преци, ни сељаци мога завичаја издајници нису били. Стизали су на време где правда чека, где је домовина звала; па и ја знам вредност жртава и идеала; али жао ми је, жао ми је човека. Жао ми је човека; али ако слобода и на живот моје браће чека, ако треба бранити истину неку, спокојни...

Иво Андрић: Мостови

Велики каменити мостови, сведоци ишчезлих епоха кад се другојаче живело, мислило и градило, сиви или зарудели од ветра и кише, често окрзани на оштро резаним ћошковима, а у њиховим саставцима и неприметним пукотинама расте танка трава или се гнезде птице Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вредније од мостова....

Виктор Иго: Мушкарац и жена

Мушкарац је најузвишеније створење. Жена је најдивнији идеал. Бог је створио престо за мушкарца; За жену олтар. Престо слави; Олтар свети. Мушкарац је ум. Жена је срце. Ум ствара светлост; срце производи љубав. Светлост оплођава; Љубав оживљава. Мушкарац је снажан због разума. Жена је непобедива захваљујући сузама. Разум убеђује; Сузе смилују. Мушкарац је спреман за свако херојство. Жена за све...

Матија Бан: Призрену

ПРИЗРЕНУ Ој Призрене, Призрене, Ти старино света, Кано шатор подеран Изпод шара спета Послје вјека толиких Још ту на видику Ти остајеш, пропадшу Спомињућ нам дику! Ти остајеш срушени Храм срушене силе; Чије очи пазећ те Не би процвилиле! Гдје су они гдје су нам Пуни славе дани Када наши владаху Силни Цари и Бани? Кад Милутин с стотином Народа...

О љубопитљивости и питољубивости

Ишла шала од уста до уста, све док није (пре тачно 230 година) дошла и до Орфелина, па је он турио у свој „Славено-српски магазин“. После је све ишло лакше: Змај и Абуказем, па све тако до Бране Цветковића и Бен Акибе. А народ је стално надодавао своја мудровања, што би данас рекли – афоризме, јер „боље је са мудрим...

Aлекса Шантић – Ти си

Ти си чедо са рајскога виса, А то ме је чедо бјело У бескрајно Царство сјајно Миља, среће, љубави, мириса Однијело! Ти си цв’јетак ког светиње красе, А у чаши цв’јета мила Ђе се слила Рајска сила – Срце младо, мисли и душа се Утопила… “Босанска вила“, година 8, број 25, Сарајево,1893, стр. 380.  

Први забрањени српски сатирични часопис „Јужне пчеле“ 1852.

Први српски сатирични лист који је забрањен због афоризма „опасног по државу“ био је Књижевни додатак „Јужне пчеле” (1852. Нови Сад). Злогласни афоризам гласио је: „Ко је несретњии од новинара кои се власти замери? Новинар кои се народу замери.” Његов аутор био је „поп Ника Николић из Кнеза”. Данило и Милорад Медаковић су у њиховој штампарији у Новом Саду штампали...