Category: ПОЕЗИЈА

Aлекса Шантић – Ти си

Ти си чедо са рајскога виса, А то ме је чедо бјело У бескрајно Царство сјајно Миља, среће, љубави, мириса Однијело! Ти си цв’јетак ког светиње красе, А у чаши цв’јета мила Ђе се слила Рајска сила – Срце младо, мисли и душа се Утопила… “Босанска вила“, година 8, број 25, Сарајево,1893, стр. 380.  




Српство Меше Селимовића

Велики писац Меша Селимовић није имао дилеме ком народу припада, коју веру исповеда и којим језиком пише и говори. Лик књижевника Меше Селимовића (1910-1982) често се у последње време јавља у мозаицима знаменитих Бошњака, који у креирању националног идентитета вуку вертикале и траже корене чак и онамо где их нема и не може бити. Меша Селимовић је већ у младости...




Милан Ракић на Косову – песник и дипломата у служби отаџбине

Дипломата, тајни агент своје владе, песник, национални радник, добровољац у четничким јединицама, Милан Ракић конзул, патриота и аутор наших најдубљих родољубивих стихова, из Париза уронио је у приштинске мракове и блата, смислом и задатком свог живота сматраће онај кад је, у последнјим редовима војничког строја, он, тада начелник у Министарству иностраних послова, са малим чином водника, реденика прекрштених преко груди,...




Порука Десанке Максимовић младима

Да се сећају ко је све изгинуо за домовину и да имају на уму да је ми не можемо харчити како је нама воља, него отприлике према идејама оних који су за њу умирали Најчешћи мотив у поезији наше најпознатије песникиње Десанке Максимовић је била љубав и њена реч, однос према свету и људима. “Јер срећа је лепа само док...




Илићи – Пет песника без наследника

Песничка кућа Илића – отац Јован и његова четири сина Милутин, Драгутин, Војислав и Жарко – оставили неизбрисив траг у српској култури. Дом Илићевих налазио се у Београду, у данашњој Далматинској улици. Према запису Бранислава Нушића, био је то прави књижевни салон кроз који је прошло неколико генерација најзначајнијих српских писаца. Најуредније дело оставио је Војислав, уносећи у српску поезију...




Мaјка православна – пјесма-врисак Владимира Назора о страдању Срба од усташа

Мајка православна је пјесма Владимира Назора, једна од најпотреснијих пјесама о страдању Срба у Другом свјетском рату.  Пјесма је настала у јануару 1943. године убрзо након што је отишао у партизане. Назор је био ужаснут затеченим призорима попаљеног Кордуна и масовним усташким злочинима над српским становништвом. Мајка православна Јеси ли се насједила на гаришту куће своје, ох, та кућа б’једна!...




Свађа међу зв’јездама – српска народна пјесма из Босне

Свађа међу зв’јездама је српска народна пјесма из Босне и Херцеговине коју je записао Богољуб Петрановић, национални борац и сакупљач народних пјесама, а која је објављена у његовој збирци Српске народне пјесме из Босне (женске) 1867. године у Босанско-вилајетској штампарији у Сарајеву. Ова пјесма је једна од 24 “пјесме митологичке“ како их назива сакупљач. Све митолошке пјесме из ове збирке...




Стварање и страдање Даринке Јеврић

„Ја са Косова не идем, то не би било сагласно мојој поезији“, рекла је једина српска уметница која је остала у Приштини после 1999. године Даринка Јеврић је најбољи песник Косова и Метохије и једна од најзначајнијих српских песникиња друге половине 20. века. Време је да се академска књижевна и шира културолошка критика у Србији озбиљније позабави делом Даринке Јеврић”,...




Песмарица Аврама Милетића – најстарији зборник српског грађанског песништва с краја 18. века

Тридесетак година пре него што ће Вук Караџић записати прве епске народне песме, Аврам Милетић, трговац, а потом учитељ и песник, саставио је једну од најстаријих збирки лирских песама. То је најобимнији и уједно најзначајнији зборник српског грађанског песништва. Збирка садржи 129 песама које је Милетић записивао у периоду између 1778. и 1780. године. Аврам Милетић је рођен у Каћу,...




С Пацифика на скадарско блато – Чедомир Павић

Извештавајући о чувеној бици између српске и аустроугарске војске на Мачковом камену, на планини Јагодња поред Дрине, „Политика” је у броју од 21. августа 1914. (по старом календару) на првој страни објавила вест: „ЧЕДА ПАВИЋ – Још једна жртва”. Ко је био тај, данас углавном заборављен, човек чију је погибију тадашња редакција овог листа издвојила као посебну, међу око 800 припадника...