Category: ПОЕЗИЈА

Јован Дучић: Вечној Србији

  ВЕЧНОЈ СРБИЈИ Чувај се, мој роде, својих странпутица, Јер пут неизвестан увек је пут вражији. Не бој се јастреба него кукавица, Не бој се лажова него њине лажи. Бог нека те спасе твојих спасилаца, На свакоме углу има их по један. Презри мудрост глупих и глупост мудраца! Нож твог издајника биће увек жедан. Као гром ћеш наћи свога пута,...

Снага белутка и Непочин-поље

Васко Попа је свој Белутак спевао још почетком педесетих година прошлог века. Из те песме је, касније, настао и циклус песама, у књижевнокритичкој и књижевноисторијској литератури оцењен као даља разрада откривањем и низањем различитих „тачака гледишта“ на иницијални мотив. Попа класични мотив камена, чест још од античких времена како у митологији, у религији, тако и у књижевности, своди на камен...

Матија Бан: Oпомена матери србској

ОПОМЕНА МАТЕРИ СРБСКОЈ Србска мати, сина гој; Још дјетенцу дух му опој Споменима прошастија Које србском славом сија; Јер у праху прадједова Тиња света искра којом Плане живот нов синова. Србска мати, сина гој, Јунаштвом му дух опој; Нек млађашан коња врши, Пали пушку, сабљу крши, Да му србска храброст стара У срдашцу не омекша Те народни понос схара. Србска...

Погреб два раба – песма због које је Бранислав Нушић завршио у затвору

Због песме “Погреб два раба” објављене у “Новом београдском дневнику” 1887. године Бранислав Нушић осуђен је на две године строгог затвора. Управник пожаревачког затвора био је по злу чувени Илија Влах. Када је прочитао због чега је Нушић осуђен, решио је младог бунтовника да доведе у ред, па му је забранио да пише, да ложи пећ у самици и да...

Каламбури и загонетке чика Јове Змаја

Јован Јовановић – Змај (1833-1904) је био један од највећих лиричара српског романтизма. По занимању био је лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Поред лирских песама, писао је сатиричне и политичке песме, а први је писац у српској књижевности који је писао поезију за децу. Сремска Каменица је некада носила име Змајева Каменица, у част Јована Јовановића...

Српски епски карактер Османа Ивана Гундулића

… Када се појавило издање Гундулићевог Османа 1844. у Загребу, није му указана посебна пажња, јер језик у њему није био познат у тадашњој кајкавској Хрватској. Решетар наглашава да ће се тек са победом Вукове и Гајеве реформе језика увидети да је овај њихов језик (Гајев „сербизам“) исти као и језик Османа. Но, све ово није сметало Фрањи Фанцеву, угледном...

Јован Сундечић – Поред брата брат

Поред брата брат Кад је Душан сједио На приестолу свом, Тад у власти Србину Стајао је гром. А кад Вуче издао Таста Лазу свог, Тад из руку Србину Неста грома тог. Но кад Гјоргје устао Муња с громом тад, Опет Србу западе Да му разгна јад. Па док буде Србина, Срб ће увиек знат, Да је муња с громом баш...

Бој на Морави – песма посвећена српским јунацима из 1915.

БОЈ НА МОРАВИ Срби браћо амо гусле дајте, Па ви српске песме запевајте, Помените српског славног тића, Генерала Живојина Мишића, И његове славне дивизије, Што им равна на далеко није, Пушка пуца и топови ричу Официри петог пука вичу: Напред браћо Србадијо мила! Душманину сломиће се крила, Бог је с нама и Христова мати, Српска правда све ће да помлати!...

Каламбури и сатирични епиграми Лазе Костића

Лаза Костић је, кажу, облачио бело одело пре него што би сео да пише. Стваралачки чин је морао бити свечан, слика је морала имати барокни рам. Можда је то бело одело аналогон оном жутом прслуку Теофила Готјеа, као што је Лазин елитизам призивао дендизам Бодлеров. Како год да је, у великим очима малих паланчана костим песников наликовао је лудачкој кошуљи...

Манојло Ђ. Призренац – Диж’мо, браћо, дјецу нашу!

Дижмо, браћо, дјецу нашу, Да су Српству понос, сласт Напун’мо им знања чашу, Потомство нам да ј’ на част Уч’мо, браћо, дјецу нашу Да нам буду дика, над; Нек су вјерна Српства гласу, Нек су станац – рушиград! Дајмо, браћо, дјеци нашој Св’јетло име, славе рој – Да одоле муци свакој, Да је своме сваки свој! Нека, браћо, дјеца наша,...