Category: САВРЕМЕНИ ЈЕЗИК

О црквеној лексици у Речнику САНУ

  Грађа Речника САНУ показује да се црквена лексика, излазећи изван оквира црквеног језика, уклапа у лексички систем српског језика и представља значајну спону његова два велика језичка комплекса, световног и сакралног, црквеног, чак када су у питању базичне црквене речи, као што су Бог, Господ, Богородица, апостол, јеванђеље, исповест, исповедати/исповедити и др. Статус црквене лексике у Речнику САНУ, без...




На значајним славистичким катедрама без српског језика

Били смо под санкцијама, други су били наметљиви и офанзивни, па су лекторати српског језика постајали лекторати БХС (босанског/хрватског/српског) језика, хрватског, црногорског, a српски је остајао на маргини Србија је 2000. године на иностраним универзитетима имала 47 лектората за учење српског језика и књижевности, а сада их има двадесетак. Некада су наши лектори били познати писци, од Киша до Данојлића,...




Матија Бећковић: Цео српски језик да се сажме у две речи: „супер“ и „јеботе“

Познати књижевник Матија Бећковић у свом ауторском, аналитичком тексту, који је написао у свом препознатљивом стилу, описао је како би српски језик изгледао када би имао само две речи – јеботе и супер. „Предлажем да се цео језик сажме у две речи. Он је већ и сажет, и ви већ погађате да су то речи: јеботе и супер! Не знам...




Распарчавање српског језика

Ако је језик којим нам се преко телевизије обраћа Расим Љајић бошњачки, језик којим говори Ивана Дулић Марковић – хрватски, а Мило Ђукановић – црногорски, који је онда српски језик Дa у Србији постоји центар за распарчавање српског језика и да он, под називом Одбор за стандардизацију српског језика, делује у Српској академији наука и уметности види се у књизи...




Српски језик између немара и намере (проф. др Предраг Пипер)

Професор др Предраг Пипер је редовни члан САНУ, стални члан Матице српске и редовни професор на Филолошком факултету УБ. Члан је многобројних међународних удружења и организација и вишеструки добитник међународних награда за свој рад. Осим у Новом Саду и Београду, предавао је на универзитетима у Москви, Петрограду, Вороњежу и Иванову, Задру, Сеулу, Сапору, Нишу, Љубљани и Скопљу. Међу студентима је...




Српски језик и азбука у Западној Бугарској

Ово је азбука – гласови којима се користе екавци у Западној Бугарској. Видимо да Срби Западне Бугарске користе гласове попут Ћ и Ђ као и сливено ДЖ (Џ) који су карактеристички искључиво за српски језик и нема их у бугарском. Осим српских гласова, користе се и локалним гласом „Ѕ“ које је такође српски, иако се, због Вукове реформе, данас не...




Неиздрживо насиље над језичком културом

Од Славије до Калемегдана, у Булевару краља Александра, на Црвеном крсту, Звездари, Карабурми, Миљаковцу, Дорћолу, у читавом Београду, називи локала и фирми, исписани су латиницом, на неком страном језику, најчешће енглеском: Krompiwood, Fast food, Snack bar, Trefolino, Nikola’ s, Nesal jeans, Restaurant..Зашто уместо „Underwear” не би писало „Доње рубље”. Као да смо у Лондону, Њујорку, Паризу… Тако је у читавој...




Место ћирилице у данашњој српској књижевности

Овим радом жели се указати на следеће: да је српска књижевност пре доласка на власт комуниста била готово 100% ћириличка; да је данас ћирилица сиротица у српској књижевности јер је она полатиничена више од 70%, с трендом готово потпуног ишчезнућа ћирилице. Да је замена српске ћирилице хрватском латиницом планирана Новосадским књижевним договором из 1954. године, а спроведена је у организацији...




Србска језичка политика 60 година после новосадског договора

„Кажу нам – не можете са ћирилицом у Европску унију – ту лекцију, наши асимилационисти сигурно нису научили у ЕУ, јер ЕУ одлучно заступа очување језичке разноликости.“ (Андреј Фајгељ) Новосадски договор потписан је пре шест деценија, 10. децембра 1954, у организацији Матице српске и Матице хрватске, када је српски језик преименован у српскохрватски односно хрватскосрпски, а трећом тачком Договора утврђено...




Нормативна граматика српског језика – ијекавско издање 

У Бањалуци је представљена „Нормативна граматика српског језика – ијекавско издање“ чији су аутори академици Иван Клајн и Предраг Пипер. Значај ове граматике је велик јер она настоји да регулише језичко понашање на цијелом српском језичком подручју. Промоцију је организовало Друштво чланова Матице Српске у Републици Српској.  Значај ове граматике је вишеструк, јер сваки књижевни језик има норму, којом је...