Category: ОТИМАЊЕ ЈЕЗИКА

Краљ Никола и краљица Милена 1912. године

Убиј ме, нећу писати латиницом! – Како се у Црној Гори 1916. бранила ћирилица

Зашто смо се одлучили за чланак о страдању српских јунака Бјелопавлићана из 1916. године? Зато што смо одлучили да последицу физичког страдања због духовности, надовежемо на данашњост која није нимало лепша. Професор Веселин Матовић са супругом и 25 колега из Никшића и колегом Слободаном Чуровићем из Подгорице је стожер ћириличног...

Црногорски језик

Отимање српског језика и српске културе уз аминовање Републике Србије

Недавно је Комитет Конгресне библиотеке из Вашингтона признао „црногорски језик“, чиме је Црна Гора добила међународни код за језик. Свесни смо да не можемо пресудно да утичемо на дешавања у Вашингтону, но поражавајућа је чињеница да је и Република Србија прихватила овај „језик“, и то још 2010. године када је...

САНУ

Годишње нестане на десетине језика – да ли ће српски ускоро бити међу њима?

Лингвисти наводе да сваког месеца у свету нестане више језика, а процена је да ће до краја 21. века нестати између 50% и 90% од преко седам хиљада постојећих језика. Многи од тих језика још увек нису ни адекватно забележени, те би њиховим нестанком заувек било изгубљено и сећање на...

Ђура Даничић - Рат за српски језик и правопис

Даничићев речник за језик српски, а хрватски

Друштво Српске Словесности дало је Загребу свог највећег филолога оног времена, др. Ђуру Даничића, да онамо крене у изграђивање новог речника заједничког штокавског језика српских народних песама, Српски филолог је у току израде тог дела умро, оставивши да Рјечник продужи други Србин, Дубровчанин др. Перо Будмани, а најпосле хрватски филолог,...

Ћирилица

Шта су мислећи Срби па и Хрвати говорили о ћирилици

Неколико мишљења мислећих Срба па и Хрвата о политичком потирању српског писма кроз векове: “… један од најстаријих докумената Дубровника – уговор између Дубровчана и бугарског цара Асена II, из 1253. године – писан је српским језиком и ћирилицом” (Предраг Драгић Кијук, Уметност и зло, стр. 72); “Римско посланство, на...

Дубровник, Карта

Дубровчани су чули да у земљи веома далекој живе Хрвати

„Илирци су узели српски језик најпре да присвоје дубровачку књижевност, која је цела изграђена на том језику, а затим да по Босни могу (цинизмом који се у нашој поштеној кући не да ни замислити), да похарају српске народне песме, и онако их бестидно штампају у Загребу као хрватску народну поезију…...

Историја - Повијест - Хрватска

Шта је то „хрватски језик“, а шта није?

Између мађарског, латинског и хрватског изабрали српски Ми видимо да у години 1825, Мађари намећу Хрватима као административни језик мађарски а они се боре да им оставе латински, ни не мислећи на свој народни! Али 1835, долазе Мађари и да им натуре мађарски језик као школски и обавезни. Намера је...

Народна Књижевност

Крађа српског наслеђа – Хрватске народне пјесме са гуслама и Марком Краљевићем

Пројекат стварања модерне хрватске нације у првој половини 19. века отопочео је најпре одбацивањем обе варијанте хрватског језика – кајкавске и чакавске, којима су Хрвати говорили до Људевита Гаја – и присвајањем српског језика, односно штокавског наречја. На тај начин су створени услови да нова идеја нације на принципу: католичка...

Баците коску да Шарпланинци постану нација!

Подржите покрет Шарпланинаца, аутохтоне врсте рођене на Шар-планини! Шарпланинци имају више елементата за нацију од Македонаца, Хрвата, Црногораца, Бошњака, Херцеговаца, Шумадинаца, Војвођана и Маломокролужана. Од Срба се разликују језиком, њушком, длаком и улогом у друштву. Вековима чувају овце, лају на вукове, завијају на месец и Србима су верни како пси....

Дубровник - Улица Краља Петра

Историчар Натко Нодило – Становници Дубровника су Срби

Крајем деветнаестог столећа је историчар Натко Нодило проучавао национални састав становништва западног Балкана, па је своје мишљење изнео и о Дубровчанима. Он у овом граду не налази ни Хрвате ни хрватски језик. Натко Нодило (Сплит, 1834 – Загреб, 1912) био је политичар, историчар и публициста. Власта Швогер у књизи „Идеали,...

Коледо – једна реч која се смеје званичној историји и лингвистици

Да ли је порекло речи календар заиста латинско или су српске речи „коледо“ и „коледар“ старије и позајмљене из српског у латински језик? Представљамо два супротстављена тумачења порекла ове речи, од којих свако у проблем ставља званичну историју и лингвистику. Прво тумачење показује да су Срби староседеоци Балкана. А друго...

Најстарији ћирилични споменици из Поваља на Брачу: Поваљски праг из 1184. и листина из 1250.

Два за српску науку и јавност веома важна ћирилична писана споменика, које хрватска филолошка наука присваја и означава за најстарије сачуване натписе хрватског језика и то, како мегаломански тврде, писана “хрватском ћирилицом“, јесу Поваљски праг из 1184. и Поваљска листина из 1250. године са острва Брача. Брач је припадао неретљанској...

САНУ

Распарчавање српског језика

Ако је језик којим нам се преко телевизије обраћа Расим Љајић бошњачки, језик којим говори Ивана Дулић Марковић – хрватски, а Мило Ђукановић – црногорски, који је онда српски језик Дa у Србији постоји центар за распарчавање српског језика и да он, под називом Одбор за стандардизацију српског језика, делује...

Лаза Костић

Даничићево двоименовање српског језика и противљење Лазе Костића

Прво двоименовање српског језика је извршио и `озваничио` филолог Ђурo Даничић у свом најзначајнијем дjелу ,,Рјечник хрватскога или српскога језика“. Ђура Даничић, право презиме Поповић, име Ђорђе, рођен је у Новом Саду 1825. године, а умро у Загребу 1882; своје презиме је промијенио прво у Југовић, а затим у Даничић,...

Декларација о заједничком језику

Декларација о заједничком језику нова подвала Србима

Из Сарајева је потекла Декларација о заједничком језику. Покренута од стране филолога и интелектуалаца, ова иницијатива на први поглед делује као прича о царевом новом оделу. Нешто што је очигледно деценијама да на просторима од Купе до Тимока и од Суботице до Дубровника, велика већина народа говори једним језиком формулисано...

Дубровник, Карта

Одсрбљавање или Откуд Хрватима српски језик? (Радован Дамјановић)

Дубровник је вероватно најбољи пример да се укратко прикаже процес одсрбљавања. То је град који од постанка није био насељен Хрватима нити је икад био под њиховом државном влашћу, а данас је „напучен“ искључиво хрватским „пућанством“ и, дабоме, налази се у Хрватској. Да бих објаснио овај прилично једноставан феномен, морам...

Српски језик између немара и намере (проф. др Предраг Пипер)

Професор др Предраг Пипер је редовни члан САНУ, стални члан Матице српске и редовни професор на Филолошком факултету УБ. Члан је многобројних међународних удружења и организација и вишеструки добитник међународних награда за свој рад. Осим у Новом Саду и Београду, предавао је на универзитетима у Москви, Петрограду, Вороњежу и Иванову,...

Бугарска

Српски језик и азбука у Западној Бугарској

Ово је азбука – гласови којима се користе екавци у Западној Бугарској. Видимо да Срби Западне Бугарске користе гласове попут Ћ и Ђ као и сливено ДЖ (Џ) који су карактеристички искључиво за српски језик и нема их у бугарском. Осим српских гласова, користе се и локалним гласом „Ѕ“ које...

Мило и Његош

Брисање трагова српског језика у Црној Гори

Све што је везано за јавни сектор у Црној Гори, потом новине, часописи, медији, портали, путокази, називи улица итд., све иза чега стоји држава, потпуно је окупирано латиницом Српски језик и ћирилица у Црној Гори доведени су до руба понора и бездана, гоњени безумном жељом за уништењем јединог по чему...

Београд 1915-18

Аустријско-бугарски прогон ћирилице и српског језика

Ћирилско писмо је строго забрањено, у градовима су имена улица преписана на латиницу. Бугари уништавају српске књиге и српске рукописе, пише огорчено славни књижевник описујући окупационе прилике у Србији за време Првог светског рата. Познато је да Аустријанци у Србији врше денационализацију, што је један од најзлочиначкијих и најнеобичнијих подухвата...

Завршни ударац ћирилици у Црној Гори: Латинични дневници

Након што су прошле године, по први пут и без претходне најаве, свједочанства дијељена искључиво на латиници, ове године су се по истој матрици појавили и латинични дневници, а професори су инструисани да ученике заводе по абецедном, а никако по азбучном реду. Осим формалних притисака да се ћирилица коначно истисне...

Синиша Стефановић

Некада су ћирилицу склањали ради југословенства, сада је склањају ради ЕУ

ИНТЕРВЈУ: ИСТОРИЧАР СИНИША СТЕФАНОВИЋ О ЋИРИЛИЦИ У СРПСКОЈ ДРЖАВИ И СРПСКОЈ ПОЛИТИЦИ * Молим онога ко буде одлучивао о положају ћирилице у будућем уставу Србије, да разуме да је стандард наше ћирилице успоставио Растко Немањић и нека добро размисли да ли је већи од Светог Саве, па тај стандард да...

Стефан Немања

Завештање Стефана Немање о Језику (Миле Медић)

Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу? ⊕ „Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли...

Милош Ковачевић, Александар Милановић, Миле Медић

Неиздрживо насиље над језичком културом

Од Славије до Калемегдана, у Булевару краља Александра, на Црвеном крсту, Звездари, Карабурми, Миљаковцу, Дорћолу, у читавом Београду, називи локала и фирми, исписани су латиницом, на неком страном језику, најчешће енглеском: Krompiwood, Fast food, Snack bar, Trefolino, Nikola’ s, Nesal jeans, Restaurant..Зашто уместо „Underwear” не би писало „Доње рубље”. Као...

Азбука, Писмо, Језик. Ћирилица

Сто година од прве окупације ћирилице у Србији

Прошло је равно сто година од прве појаве окупационе латинице у Србији (1916) из времена окупације Србије у Првом светском рату. Тим поводом српски лингвисти у институцијама ни државе ни лингвистике тим се питањем не баве. Јер, када би се тиме бавили потврдили би себе као настављаче затирања српског писма...