Category: НАТПИСИ И ЗАПИСИ

Дешифрован средњовјековни натпис са кичавске плоче

У студији “Жупан Радомир и црквица Кичавска“ филолог Радомир Илић је успио да, након дуге анализе, дешифрује средњовјековни запис на надгробном споменику који се налази у Археолошкој збирци бјелопољског Завичајног музеја од 1963. године. Илић је открио да је ријеч о епиграфском споменичком драгуљу, жупана Радомира, који датира у другу половину 14. и почетак 15. вијека. Илић каже да му...




Средњовековни натпис из Зворника са поменом имена града

Зворник је стари град на левој (босанској) обали Дрине, у средњем делу њеног тока. У историографији је познат по богатој прошлости током позног средњег века, када је имао улогу трговинског средишта у подринском рударском басену. Град је две деценије био у рукама деспота Ђурђа Бранковића. У време османске власти Зворник је важио за веома значајно утврђење, “кључ Босне“, седиште санџака...




Јеванђеље на језику анђела (Евангелие на языке ангелов)

Москва – 1717. године руски цар Петар Први путовао је у Француску. Обилазећи ту земљу господар Русије одлучио је да обиђе и стари град Ремс – традиционално место крунисања француских монарха. Када је дошао у катедралу у Ремсу, као знак нарочитог поштовања према високом госту, католички свештеници, показали су му главну реликвију храма – древну свету књигу, исписану тајанственим, непознатим...




Завештање Стефана Немање о Језику (Миле Медић)

⊕ „Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и...




Јeзик и писмо у средњовјековној Босни

Прве ћирилске библијске књиге коришћене на простору средњовјековне Босне (без Хумске земље и јадранског приморја), прихваћене су у Босни крајем XI вијека, у већ формираној српској редакцији. Тада је и успостављена Босанска бискупија која је у црквеном погледу била под јурисдикцијом Барске архиепископије, а у политичком, у оквиру српске државе са центром у Дукљи. Ово потврђује њихова језичка, палеографска и ортографска...




Представљено репринт издање „Савинског буквара“

Удружењe за очување националног писма „Ћирилица“ из Требиња вечерас је у Музеју Херцеговине представило репринт издање „Савинског буквара“, који је у цјелини урађен у Требињу.Савински буквар, из кога се учио правиопис прије три вијека, као комплетно енциклопедијско штиво, настао је 1692. године у Русији, а био је намијењен, како одраслима и дјеци, тако и женама, што је било неуобичајено за...




“Почетие свиета“ – старосрпски текст о стварању света

“Почетие свиета“ је текст којим се ,,нео-богомили,, неправедно служе у сврху доказивања некакве “богомилске“ средњовјековне историје Босне и Херцеговине. Такође поистовјећивање цркве босанске и богумила је велика грешка, што чине многи заговорници нове босанске “Х“историје и “повјести“. Па тако многа штампана и рукописана Богослужбена дјела српске православне цркве у тадашњој Босни својатају и приказају их као дјела цркве босанске као...




Чешка „Далимилова хроника“ из XIV века тврди: Не постоје Словени, него Срби

Пре него што почнете да бацате камење, ова теза није „наша“ идеја, она долази из чувеног средњевековног текста – „Далимилова хроника“. Ипак, велике су шансе да никада нисте чули за ово, а ето и разлога да га баш због тога објавимо, каже аутор овог текста. Далимилова хроника (фото: Википедија/Michal Maňas) Дакле, шта је то „Далимилова хроника“? То је веома важан...




Пронађена етрурска стела са ретким натписом

Током археолошког ископавања храма у мјесту Пођо Кола у Тоскани пронађена је стела с ријетким натписом на етрушчанском језику. „Ово је вјероватно вјерски текст и биће значајан по томе што ће нам открити систем вјеровања ове изгубљене културе која је темељ западњачке традиције”, рекао је у саопштењу за јавност археолог Грегори Ворден, члан археолошког пројекта у Мугело долини (Mugello Valley...




Димитријеви записи старији од Мирослављевог јеванђеља

Уко­ли­ко се по­твр­ди ис­тра­жи­ва­ње на­шег фи­ло­ло­га из Ин­сти­ту­та за срп­ски је­зик СА­НУ и до­цен­та на Ка­те­дри за срп­ски је­зик Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду др Вик­то­ра Са­ви­ћа, Ми­ро­сла­вље­во је­ван­ђе­ље ви­ше не­ће би­ти нај­ста­ри­ји спо­ме­ник срп­ске пи­сме­но­сти. Он твр­ди, на осно­ву свог ви­ше­го­ди­шњег ис­тра­жи­ва­ња, да је наш нај­ста­ри­ји књи­жев­ник Ди­ми­три­је Си­на­ит – ко­ји је жи­вео и ства­рао го­то­во чи­тав век пре...