Category: НАТПИСИ И ЗАПИСИ

Гламоч: Архив ћирилице и српског народа у БиХ

Подручје Гламоча слободно се може назвати својеврсним архивом ћирилице и српског народа у БиХ – најстарији надгробни натпис је из 15. вијека, а скоро сви споменици из 19. и 20. вијека имају епитафе! Гламочко поље веома је богато археолошким остацима из скоро свих епоха, а право благо представљају надгробни споменици са сачуваним натписима. Најстарији ћирилични натпис пронађен у Гламочу је...

Астрономско тумачење најпознатијег мотива са стећака – човјека са подигнутом руком

Има ли човјек с подигнутом руком, можда, астрономско тумачење? Управо то тврди Миро Илић, требињски астроном и археолог аматер, који је основао и води Требињско астрономско удружење. Прошле године, наш интернет магазин је писао о Илићевој оргиналној хипотези о загонетним зидовима изнад требињског насеља Полице. Подсјећамо да он тврди да ти зидови представљају древну астрономску опсерваторију, јединствену у Европи. Пошто...

Најстарији ћирилични споменици из Поваља на Брачу: Поваљски праг из 1184. и листина из 1250.

Два за српску науку и јавност веома важна ћирилична писана споменика, које хрватска филолошка наука присваја и означава за најстарије сачуване натписе хрватског језика и то, како мегаломански тврде, писана “хрватском ћирилицом“, јесу Поваљски праг из 1184. и Поваљска листина из 1250. године са острва Брача. Брач је припадао неретљанској области која је, прије династије Немањића, уједињена са Србијом и...

Остоја Рајаковић – угледни српски властелин охридске области

Име властелина Остоје Рајаковића остало је забележено само на једном натпису. И поред тога, садржај његовог надгробног натписа и ликовна представа која се налази уз натпис откривају, или бар наговештају више података о овом властелину него што би се само на основу једног историјског остатка могло очекивати. Надгробни натпис Остоје Рајаковића налази се уз надгробну фреску у аркосолију нартекса цркве...

Дешифрован средњовјековни натпис са кичавске плоче

У студији “Жупан Радомир и црквица Кичавска“ филолог Радомир Илић је успио да, након дуге анализе, дешифрује средњовјековни запис на надгробном споменику који се налази у Археолошкој збирци бјелопољског Завичајног музеја од 1963. године. Илић је открио да је ријеч о епиграфском споменичком драгуљу, жупана Радомира, који датира у другу половину 14. и почетак 15. вијека. Илић каже да му...

Средњовековни натпис из Зворника са поменом имена града

Зворник је стари град на левој (босанској) обали Дрине, у средњем делу њеног тока. У историографији је познат по богатој прошлости током позног средњег века, када је имао улогу трговинског средишта у подринском рударском басену. Град је две деценије био у рукама деспота Ђурђа Бранковића. У време османске власти Зворник је важио за веома значајно утврђење, “кључ Босне“, седиште санџака...

Јеванђеље на језику анђела (Евангелие на языке ангелов)

Москва – 1717. године руски цар Петар Први путовао је у Француску. Обилазећи ту земљу господар Русије одлучио је да обиђе и стари град Ремс – традиционално место крунисања француских монарха. Када је дошао у катедралу у Ремсу, као знак нарочитог поштовања према високом госту, католички свештеници, показали су му главну реликвију храма – древну свету књигу, исписану тајанственим, непознатим...

Завештање Стефана Немање о Језику (Миле Медић)

⊕ „Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и...

Јeзик и писмо у средњовјековној Босни

Прве ћирилске библијске књиге коришћене на простору средњовјековне Босне (без Хумске земље и јадранског приморја), прихваћене су у Босни крајем XI вијека, у већ формираној српској редакцији. Тада је и успостављена Босанска бискупија која је у црквеном погледу била под јурисдикцијом Барске архиепископије, а у политичком, у оквиру српске државе са центром у Дукљи. Ово потврђује њихова језичка, палеографска и ортографска...

Представљено репринт издање „Савинског буквара“

Удружењe за очување националног писма „Ћирилица“ из Требиња вечерас је у Музеју Херцеговине представило репринт издање „Савинског буквара“, који је у цјелини урађен у Требињу.Савински буквар, из кога се учио правиопис прије три вијека, као комплетно енциклопедијско штиво, настао је 1692. године у Русији, а био је намијењен, како одраслима и дјеци, тако и женама, што је било неуобичајено за...