Category: НАТПИСИ И ЗАПИСИ

Лингвистика карта Европе

Лингвистичка карта свијета из 1741. са ријечима молитве “Оче наш“ на разним језицима и писмима

Synopsis Universae Philologiae је први рад из компаративне лингвистике Готфридa Хенселa (Godofredus Henselius, 1687-1767), њемачког лингвисте који је радио као ректор у Хиршбергу (Јелења Гора) у Доњој Шлеској или Шлезији. Пуни наслов овог обимног дјела на латинском језику гласи: Synopsis universae philologiae: in qua: miranda unitas et harmonia linguarum totius...

Књига

Вараждински апостол

Вараждински апостол је ћирилични рукопис на српскословенском језику настао 1454. године у Вараждину. То је прва и најстарија, српскословенска књига написана на територији данашње Хрватске. Апостол је настао по наруџбини грофице Катарине Кантакузине, супруге грофа Урлиха II Цељског, и кћерке српског деспота Ђурађа Бранковића. Текст апостола исписан је у стилу...

Гламоч

Гламоч: Архив ћирилице и српског народа у БиХ

Подручје Гламоча слободно се може назвати својеврсним архивом ћирилице и српског народа у БиХ – најстарији надгробни натпис је из 15. вијека, а скоро сви споменици из 19. и 20. вијека имају епитафе! Гламочко поље веома је богато археолошким остацима из скоро свих епоха, а право благо представљају надгробни споменици...

Орион, Мраморје, Стећци

Астрономско тумачење најпознатијег мотива са стећака – човјека са подигнутом руком

Има ли човјек с подигнутом руком, можда, астрономско тумачење? Управо то тврди Миро Илић, требињски астроном и археолог аматер, који је основао и води Требињско астрономско удружење. Прошле године, наш интернет магазин је писао о Илићевој оргиналној хипотези о загонетним зидовима изнад требињског насеља Полице. Подсјећамо да он тврди да...

Најстарији ћирилични споменици из Поваља на Брачу: Поваљски праг из 1184. и листина из 1250.

Два за српску науку и јавност веома важна ћирилична писана споменика, које хрватска филолошка наука присваја и означава за најстарије сачуване натписе хрватског језика и то, како мегаломански тврде, писана “хрватском ћирилицом“, јесу Поваљски праг из 1184. и Поваљска листина из 1250. године са острва Брача. Брач је припадао неретљанској...

Остоја Рајаковић

Остоја Рајаковић – угледни српски властелин охридске области

Име властелина Остоје Рајаковића остало је забележено само на једном натпису. И поред тога, садржај његовог надгробног натписа и ликовна представа која се налази уз натпис откривају, или бар наговештају више података о овом властелину него што би се само на основу једног историјског остатка могло очекивати. Надгробни натпис Остоје...

Кичавска плоча

Дешифрован средњовјековни натпис са кичавске плоче

У студији “Жупан Радомир и црквица Кичавска“ филолог Радомир Илић је успио да, након дуге анализе, дешифрује средњовјековни запис на надгробном споменику који се налази у Археолошкој збирци бјелопољског Завичајног музеја од 1963. године. Илић је открио да је ријеч о епиграфском споменичком драгуљу, жупана Радомира, који датира у другу...

Зворник, Стећак

Средњовековни натпис из Зворника са поменом имена града

Зворник је стари град на левој (босанској) обали Дрине, у средњем делу њеног тока. У историографији је познат по богатој прошлости током позног средњег века, када је имао улогу трговинског средишта у подринском рударском басену. Град је две деценије био у рукама деспота Ђурђа Бранковића. У време османске власти Зворник...

Јеванђеље на језику анђела

Јеванђеље на језику анђела (Евангелие на языке ангелов)

Москва – 1717. године руски цар Петар Први путовао је у Француску. Обилазећи ту земљу господар Русије одлучио је да обиђе и стари град Ремс – традиционално место крунисања француских монарха. Када је дошао у катедралу у Ремсу, као знак нарочитог поштовања према високом госту, католички свештеници, показали су му...

Стефан Немања

Завештање Стефана Немање о Језику (Миле Медић)

Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу? ⊕ „Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли...

Лиштани, Босна

Језик и писмо у средњовјековној Босни

Прве ћирилске библијске књиге коришћене на простору средњовјековне Босне (без Хумске земље и јадранског приморја), прихваћене су у Босни крајем XI вијека, у већ формираној српској редакцији. Тада је и успостављена Босанска бискупија која је у црквеном погледу била под јурисдикцијом Барске архиепископије, а у политичком, у оквиру српске државе...

Савински буквар

Представљено репринт издање „Савинског буквара“

Удружењe за очување националног писма „Ћирилица“ из Требиња вечерас је у Музеју Херцеговине представило репринт издање „Савинског буквара“, који је у цјелини урађен у Требињу. Савински буквар настао је 1692. године у Русији, а био је намијењен, како одраслима и дјеци, тако и женама, што је било неуобичајено за то...

Почетие свиета

Почетие свиета – старосрпски текст о стварању света

Почетие свиета је текст којим се ,,нео-богомили,, неправедно служе у сврху доказивања некакве “богомилске“ средњовјековне историје Босне и Херцеговине. Текст је народно препричана и написана прича из Књиге Постања Старог завјета, о стварању свијета. Поистовјећивање цркве босанске и богумила је велика грешка, што чине многи заговорници нове босанске “Х“историје и...

Далимилова хроника

Чешка „Далимилова хроника“ из XIV века тврди: Не постоје Словени, него Срби

Пре него што почнете да бацате камење, ова теза није „наша“ идеја, она долази из чувеног средњевековног текста – „Далимилова хроника“. Ипак, велике су шансе да никада нисте чули за ово, а ето и разлога да га баш због тога објавимо. Дакле, шта је то Далимилова хроника? То је веома...

Етрурска, Етрурци

Пронађена етрурска стела са ретким натписом

Током археолошког ископавања храма у мјесту Пођо Кола у Тоскани пронађена је етрурска стела с ријетким натписом на етрурском језику. „Ово је вјероватно вјерски текст и биће значајан по томе што ће нам открити систем вјеровања ове изгубљене културе која је темељ западњачке традиције”, рекао је у саопштењу за јавност...

Димитријеви записи старији од Мирослављевог јеванђеља

Уколико се потврди истраживање нашег филолога из Института за српски језик САНУ и доцента на Катедри за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду др Виктора Савића, Мирослављево јеванђеље више неће бити најстарији споменик српске писмености. Он тврди, на основу свог вишегодишњег истраживања, да је наш најстарији књижевник Димитрије Синаит...