Category: ЈЕЗИК И ПИСМО

Двадесет разлога за ћирилицу

Матица српског језика: „Писање ћирилицом подсвесно ограничава употребу страних речи (туђица).“ Разлози за искључиво писање ћирилицом су многобројни. Основни су: естетски, лингвистички, пуристички, историјски, културни, верски, етички, духовни, национални, правни, политички, психолошки, педагошки, социолошки, војни, издавачки, рачунарски, економски, трговачки и туристички. 1. Естетски. Према општем уверењу, ћирилица је лепше, калиграфскије писмо. Замењивати је мање лепом латиницом знак је помањкања осећаја за...

Коледо – једна реч која се смеје званичној историји и лингвистици

Да ли је порекло речи календар заиста латинско или су српске речи „коледо“ и „коледар“ старије и позајмљене из српског у латински језик? Представљамо два супротстављена тумачења порекла ове речи, од којих свако у проблем ставља званичну историју и лингвистику. Прво тумачење показује да су Срби староседеоци Балкана. А друго показује… да су Срби староседеоци Балкана.  1. Назив за највећи српски...

Откуд сличност кипарског и иберског писма?

Да ли сте знали да писма древних народа са Кипра и древних Ибераца имају сличан облик и неке знакове? Иако знакови иберског писма не спадају баш у делокруг истраживања Пројекта „КРУС“ (CREWS), фасцинантни су и не могу да пропустим прилику да их објавим у нашем блогу. Упркос великој удаљености Кипра од Иберског Полуострва и чињенице да нису имали директну везу...

Ћирилица између истока и запада

Ћирилица између истока и запада

У оквиру јединствене ћириличке писмености, српска се ћирилица издваја низом специфичних одлика, услед чега се историјски и структурно може говорити о два типа ћирилице. Она се у том смислу условно може поделити на „источну” (или руско-бугарску) и на „западну” (или српску). У овом тексту биће речи о тим специфичностима које су битно утицале како на структуру српске ћирилице, тако и на...

Радован Дамјановић: Праотац

Пријатељство између јеврејског и српског народа траје хиљадама година уназад, још од времена Римске републике. Овако је говорио Натањаху приликом Вучићеве посете Израелу… Захваљујући интернету, то може лако свако да провери. Од овог говора израелског премијера на енглеском језику прошло је више од годину дана. Изненађује мук домаћих историчара. Кратко речено, изгледа да се они праве да то нису чули,...

Ћирилица – тајно писмо босанских бегова

Курзивну (брзописну) ћирилицу, понајчешће као облик скривене коресподенције, босански бегови задржали су у употреби све до аустроугарске окупације. Ова вјештина се, као тајна, у муслиманским породицама преносила само најстаријем сину… Историјска је чињеница да су се фрањевци у Босни дуго служили „босанчицом“, локалном односно аутохтоном варијантом ћириличног писма, оштро се противећи увођењу латинице. О томе свједочи и проглас у којем...

Келти и Срби – Откуда Келтима српски Луг?

Данас се сматра да су келтски обичаји, језик и вера најбоље сачувани у Бретањи, Велсу и Ирској. Келтисти су у ирским сагама открили највеће келтско божанство, Луг, чије име носи велики број важних места као Лион, Lugdunum, итд. Помоћу тих истих сага покушали су и да значај поменутога божанства објасне тражећи му право место у верском систему Келта и круг...

Гламоч: Архив ћирилице и српског народа у БиХ

Подручје Гламоча слободно се може назвати својеврсним архивом ћирилице и српског народа у БиХ – најстарији надгробни натпис је из 15. вијека, а скоро сви споменици из 19. и 20. вијека имају епитафе! Гламочко поље веома је богато археолошким остацима из скоро свих епоха, а право благо представљају надгробни споменици са сачуваним натписима. Најстарији ћирилични натпис пронађен у Гламочу је...

Буквари код Срба

Књижица димензија 10,1 са 7,8 центиметара, од свега четири стране, на којима су били отиснути 37 слова азбуке, молитва за вежбање читања и неколико бројева за учење рачунања – толики је био први српски ћирилични буквар. Као данашња „пушкица“! Штампан је 20. маја 1579. године, а пет дана касније изашло је друго, четворолисно издање, на осам страна. – Ове букваре...

Босански лавиринт за српски језик

Професорка Филозофског факултета у Источном Сарајеву Миланка Бабић објавила је књигу у којој анализира статус српског језика на универзитетима у БиХ Идем код хећим-баше да ми стави саргију, а после водим куче код хећима хајванског, пошто га је ујела баја. Ова реченица би у преводу са босанског на српски, гласила: Идем код примаријуса да ми стави завој, а после водим...