Category: ЈЕЗИК И ПИСМО

На значајним славистичким катедрама без српског језика

Били смо под санкцијама, други су били наметљиви и офанзивни, па су лекторати српског језика постајали лекторати БХС (босанског/хрватског/српског) језика, хрватског, црногорског, a српски је остајао на маргини Србија је 2000. године на иностраним универзитетима имала 47 лектората за учење српског језика и књижевности, а сада их има двадесетак. Некада су наши лектори били познати писци, од Киша до Данојлића,...




Анђелија Станчић: Српски је најстарији језик Библије

Учитељица и болничарка, Анђелија Станчић Спајић била је члан Главног одбора Учитељског удружења Србије и сарадница Женског друштва у чијем је оснивању учествовала. Била је сарадница и у неколико листова: у сомборском „Голубу“, у „Босанској вили“, „Школици“ и „Зорици“. У поменутим часописима објављивани су њени преводи са француског, немачког и чешког језика, приповетке и песме. Писала је и приче и...




Матија Бећковић: Цео српски језик да се сажме у две речи: „супер“ и „јеботе“

Познати књижевник Матија Бећковић у свом ауторском, аналитичком тексту, који је написао у свом препознатљивом стилу, описао је како би српски језик изгледао када би имао само две речи – јеботе и супер. „Предлажем да се цео језик сажме у две речи. Он је већ и сажет, и ви већ погађате да су то речи: јеботе и супер! Не знам...




Старословенски и српскословенски језик

Мислим да је тешко претпоставити да би читаоци овога текста тачно одговорили на питање у, на пример, телевизијском квизу: „Из којег језика потичу неке речи у српском језику” То и није тешко замислити у средини у којој огромна већина не зна одговор ни на питање када су Срби постали писмени, и слична. Па… да кренемо редом… (узгред, тачан одговор на прво...




Распарчавање српског језика

Ако је језик којим нам се преко телевизије обраћа Расим Љајић бошњачки, језик којим говори Ивана Дулић Марковић – хрватски, а Мило Ђукановић – црногорски, који је онда српски језик Дa у Србији постоји центар за распарчавање српског језика и да он, под називом Одбор за стандардизацију српског језика, делује у Српској академији наука и уметности види се у књизи...




Даничићево двоименовање српског језика и противљење Лазе Костића

Прво двоименовање српског језика је извршио и `озваничио` филолог Ђурo Даничић у свом најзначајнијем дjелу ,,Рјечник хрватскога или српскога језика“. Ђура Даничић, право презиме Поповић, име Ђорђе, рођен је у Новом Саду 1825. године, а умро у Загребу 1882; своје презиме је промијенио прво у Југовић, а затим у Даничић, а име у Ђура. Био је син православог свештеника, али...




Декларација о заједничком језику нова подвала Србима

Из Сарајева је потекла Декларација о заједничком језику. Покренута од стране филолога и интелектуалаца, ова иницијатива на први поглед делује као прича о царевом новом оделу. Нешто што је очигледно деценијама да на просторима од Купе до Тимока и од Суботице до Дубровника, велика већина народа говори једним језиком формулисано је у документу који су већ потписале хиљаде грађана. Иако...




Дешифрован средњовјековни натпис са кичавске плоче

У студији “Жупан Радомир и црквица Кичавска“ филолог Радомир Илић је успио да, након дуге анализе, дешифрује средњовјековни запис на надгробном споменику који се налази у Археолошкој збирци бјелопољског Завичајног музеја од 1963. године. Илић је открио да је ријеч о епиграфском споменичком драгуљу, жупана Радомира, који датира у другу половину 14. и почетак 15. вијека. Илић каже да му...




Оснивање Српске читаонице у Бањалуци 1868. године: Тешка и дуга борба за националне институције

Свјесни да нова окупаторска власт, за разлику од претходне, турске, поред тијела жели да српском народу пороби и душу, Срби ступају у борбу за националне институције, културне, просвјетне и хуманитарне. Ослоњени на Црквену општину поново отварају Српску основну школу, граде цркву (1879), а потом се прихватају посла обнављања Српске читаонице, оснивања Српског пјевачког друштва “Јединство“ (1893), Добротворне задруге бањалучких Српкиња...




Средњовековни натпис из Зворника са поменом имена града

Зворник је стари град на левој (босанској) обали Дрине, у средњем делу њеног тока. У историографији је познат по богатој прошлости током позног средњег века, када је имао улогу трговинског средишта у подринском рударском басену. Град је две деценије био у рукама деспота Ђурђа Бранковића. У време османске власти Зворник је важио за веома значајно утврђење, “кључ Босне“, седиште санџака...