Category: СРПСКО ПИТАЊЕ

Коран – први превод Курана српског војводе Миће Љубибратића Херцеговца

Велики херцеговачки војвода Михајло Мићо Љубибратић рођен је 1839. године у требињском селу Љубову у угледној старој средњовјековној српској племићкој породици Љубибратић. Љубибратићи су били угледно српско братство и властелинско племе у области Требиња и Конавла у 14. и 15. веку, које је временом издијељено на многе гране. И у каснијим вијековима чланови ове породице су имали важне црквене, војне...

Привредник – пројекат српске економске заједнице

Загребачки Срби су на прелазу из 19. у 20. столеће остварили једне од највећих постигнућа у српској и југословенској историји. Предузетничка елита оног доба успела је да превазиђе поделе, углавном изазване политичко-страначким околностима и да се организује око заједничког циља. С тим у вези, у Загребу су основане институције које ће Србе јачати привредно и културно. Најзначајнија међу њима је...

Готовуша – симбол опстанка Срба на Косову и Метохији

Између брда и долина прошараних рекама и потоцима, шумама и ливадама, протеже се шарпланинска варошица Готовуша са 1300 становника српске националности. Налази се у саставу општине Штрпце, на југу српске Аутономне покрајине Косово и Метохија, на североисточним падинама Шар-планине, са обе стране горњег тока реке Лепенац и Готовушке реке. Насеље је добило име по готовим, разрађеним пољима на која су...

Српски родослови стари два и по миленијума

Херцеговац Петар Ашкраба Загорски (64) открио порекло око 100.000 презимена нашег народа. Најстарији Велетићи, Калиновићи, Љутићи, Бодрићи, Драговићи… Порекло од Солуна до Алпа Око 100.000 српских фамилија „затрпало“ је истраживача из Херцеговине Петра Ашкрабу Загорског из села Јелашца код Калиновика. Деценијама се „рве“ са прецима, знаних и незнаних Срба и њиховим родословима, старим вековима! Половину је већ публиковао, а у...

Моје кумство једном Арнауташу на Косову

  У 1890. години упознао сам се са Бајрамом Авдићем из Добрева на Косову. На многобројно наваљивање, да му једног дана будем гост, ја му обећах да ћу 23. августа исте године доћи. И тога дана одем ја са свима својима Бајраму у госте. На по пута Бајрам нас је у пратњи десет Арнауташа на коњима дочекао и до своје...

Како је уобличена албанска нација? – разговор са Гораном Игићем, преводиоцем књиге Теодоре Толеве

Недавно је и код нас објављена књига бугарске историчарке Теодоре Толеве, која се бави питањем настанка албанске нације. Она је право откровење; о овој теми смо понешто знали, али нисмо могли ни да слутимо све аспекте проблема, чија је империјална димензија, преко деловања САД, и даље снажно присутна на Балкану. Толева, на жалост, није више међу нама, па смо разговор водили...

Салих Селимовић: Ми муслимани смо већином Срби

Историчар и публициста Салих Селимовић казао је да су велика већина Муслимана на простору Балкана поријеклом Срби. Он је навео да је српски језик матерњи језик Муслимана, додајући да се и на турском двору писало се и говорило српским језиком, а, између осталог, и султан Сулејман Законодавац одлично је говорио српски. Селимовић је рекао да је некада код Муслимана постојао култ Светог...

Заборављено Сарајево: Хотел Европа

Блистава историја породице Јефтановић у Сарајеву започиње у другој половини XVII вијека када је Петар Јефтановић из Тузле дошао у град на Миљацки. Петров син Манојло био је веома значајна личност. Као предсједник Црквене општине Сарајево много је урадио за православни живаљ. Међутим, по многима најзначајнија личност у родослову ове фамилије је свакако Глигорије Јефтановић. Глигорије је био угледни српски...

Време када је цео свет славио Видовдан

Не тако давно, српски празник Видовдан, који симболизује храбру борбу српске војске против Турака у Косовском боју, обележавао се у свим тим моћним земљама Запада, и то уз највеће почасти. Током Првог светског рата, Видовдан су прослављали и Британци, Французи и остали савезници сила Антанте, као знак захвалности храброј српској војсци и њеном доприносу у Првом светском рату. У свим...

Српство Меше Селимовића

Велики писац Меша Селимовић није имао дилеме ком народу припада, коју веру исповеда и којим језиком пише и говори. Лик књижевника Меше Селимовића (1910-1982) често се у последње време јавља у мозаицима знаменитих Бошњака, који у креирању националног идентитета вуку вертикале и траже корене чак и онамо где их нема и не може бити. Меша Селимовић је већ у младости...