Category: НОВИЈЕ ДОБА

Српска дубровачка омладина и споменик Ивану Гундулићу у Дубровнику 1892.

Још 1958. године купила је Библиотека САНУ од Српске књижевне задруге једну фасциклу у којој се налазило неколико плаката с краја прошлог века. Неким случајем остала је та фасцикла затурена све до недавно, када је, опет игром случаја, пронађена и стигла на обраду. Већ је летимичан поглед показао да се ради о веома занимљивом материјалу везаном за културну и политичку...

Тајанствене смрти српских владика у Бечу и другде

Мало је позната чињеница да је Беч град у коме су неки српски епископи и патријарси тајанствено завршили свој многонапаћени живот. Довољно је погледати књигу епископа Саве Шумадијског „Српски jерарси“ где су наведене кратке биографије свих српских познатих епископа до двадесетог века, па да се човек запита над чињеницом: како је толики број наших епископа „напрасно“ преминуо у овој европској...

Калипољски јунаци и битка која је заувек зауставила Турке да пређу Јавор

Србија је све до 1876. године била вазална – зависна кнежевина и плаћала је Турској годишњи данак. 1876. године Србија је повела борбу за независност. Битке за Јавор и око те планине 1876. године, биле су део великог сукоба са Турском у који је Србија ушла због страхотних репресалија окупаторске војске над српским живљем у Босни, због Херцеговачког устанка. Јаворско ратиште...

Нићифор Дучић – српски духовник, историчар и устанички вођа

Посебно мjесто међу научним, културним и националним личностима у Србији у 19. вијеку, заузима Нићифор Дучић. Нићифор Дучић је био српски историчар, добровољачки командант, калуђер, архимандрит Српске православне цркве и велики добротвор Српске краљевске академије, те предсједник Српског ученог друштва. Учествовао је у рату против Турака од 1876. до 1878. године. Био је и посланик у Народној скупштини у периоду 1877-1880,...

Прва „Велика чкоља“ подигнута 1854, учитеље звали – страшило!

После Другог српског устанка, први се тог посла латио Јован Павловић који је држао наставу по приватним кућама богатијих Лесковчана. У Лесковцу је 1854. године подигнута прва школа која се налазила у близини данашње цркве. Називали су је „Велика чкоља“, а први учитељ је био даскал (учитељ) Даца (Стојанча) који је имао своје помоћнике. За њега се говорило да је...

Необичне животне приче два Србина – Љуте гује за Србе, хероји за Турке и Мађаре

Необичне животне приче два Србина, Јована Дамјанића који је постао мађарски херој и Михаила Латаса кога славе Турци као најмлађег маршала, кроз векове па све до данас прате бројне контроверзе. Јован Дамјанић или Јанош Дамјанич како су га звали Мађари био је „граничарски официр, мађарски генерал рођен у Стази код Костајнице, на Банији 8. августа или 8. децембра 1804, а...

Историчар Натко Нодило – Становници Дубровника су Срби

Крајем деветнаестог столећа је историчар Натко Нодило проучавао национални састав становништво западног Балкана, па је своје мишљење изнео и о Дубровчанима. Он у овом граду не налази ни Хрвате ни хрватски језик. Натко Нодило (Сплит, 1834 – Загреб, 1912) био је политичар, историчар и публициста. Власта Швогер у књизи „Идеали, страсти и политика, Живот и дјело Андрије Торквата Брлића“, Хрватски...

Срби из Баната ратовали по целој Европи

Они су били и већинска војска у Лаудоновој регименти која је освојила Београд од Турака у последњем рату између два царства Време Хабзбуршке и Аустроугарске монархије свакако спада и у српску историју, али онај део који је био скрајнут у нашој новијој историографији. Околности се ипак мењају и све се више схвата да је реч и о положају знатног дела...

Војна, привредна и судска самоуправа Срба у Мађарској и Аустрији

Срби су, од 15. до 19. столећа имали своју самоуправу, потчињену једино аустријском цару. Простирала се на територијама Републике Српске Крајине (успостављене од 1991. до 1995), а простирала се и на друга подручја -Бар чак до Арада у Румунији. СТАТИСТИЧКИ ПОДАЦИ О СРБИМА У АУСТРИЈИ У XIX СТОЛЕЋУ 1. Павле Јосиф Шафарик је 1840. године написао у Словенском народопису да је...

Како је Америка признала Србију: Дипломатија сувих шљива

Занимање велике прекоморске силе за малу кнежевину на Балкану трајало је деценијама, пропраћено питалицама типа како ће њихови бродови моћи да уплове у овдашње луке… Све се свело на умешност важних трговаца. Само две недеље пошто је 22. фебруара 1882. године кнез Милан Обреновић прогласио „Књажевину Србију за краљевину а себе за наследног краља под именом Милан Први”, на четвртој...