Category: 20. И 21. ВЕК

Како су комунисти убили војводу Петра Бојовића

Војвода Петар Бојовић преминуо је у 87. години живота 19. јануара 1945. у свом београдском стану. Комунистичка контраобавештајна служба преко радија је забранила присуствовање народа сахрани, а леш је на Ново гробље превезен таљигама Једна од срамнијих страница историје главног града Србије након ослобођења Београда од немачке окупације у јесен 1944. догодила се крајем те године на Врачару, у Трнској...

Саша Недељковић: Срби у Цавтату до 1945.

Крајем 19. и у првој половини 20. века већина становника у Цавтату се изјашњавала као Срби католици. Због тога је Цавтат био познат као „мали Београд”. Зато су становници Цавтата били у сталном сукобу са хрватским националистима, који су тежили да Цавтат претворе у хрватски град. Др Франо Кулишић, секретар  Матице Српске у Дубровнику и потстароста дубровачког Српског Сокола „Душан Силни“...

Милош Марић – Српски научник који је клонирао пре седам деценија

Милева Марић, генијална српска научница и прва супруга Алберта Ајнштајна, макар именом, добро је позната домаћој јавности. Са друге стране, њен брат на овом просторима заборављена је личност иако је реч о стручњаку светске славе чије име још увек и те како добро памте у Русији. Име Милеве Марић добро је познато највећем делу српске јавности. Понеко ће још знати...

Двобој двојице великана: Како је Црњански промашио Сондермајера

Без двојице великана историја наше земље током протеклог века била би незамислива. Један се звао Милош Црњански, а други је био Тадија Сондермајер. Први је оставио неизбрисив траг у нашој, али и европској књижевности, а други као светски пионир у ратном и цивилном ваздухопловству. Ипак, два великана су у једном тренутку била смртно завађена, а у духу двадесетих година прошлог...

Залазак сунца у Сарајеву

Враца. Стојим на мјесту гдје се налазе двије табле добродошлице. Погледала сам ка сјеверу и видјела да на једној табли пише: ‚‚Жупанија Сарајево”. Окренула сам се према југу и угледала још већу таблу на којој стоји исписано : ‚‚Добро дошли у Републику Српску”. Дуго сам ту стајала. У близини се налази спомен-парк, ашик-мјесто моје генерације. Знам да је то мјесто...

Привредник – пројекат српске економске заједнице

Загребачки Срби су на прелазу из 19. у 20. столеће остварили једне од највећих постигнућа у српској и југословенској историји. Предузетничка елита оног доба успела је да превазиђе поделе, углавном изазване политичко-страначким околностима и да се организује око заједничког циља. С тим у вези, у Загребу су основане институције које ће Србе јачати привредно и културно. Најзначајнија међу њима је...

Ратни буквар штампан на Крфу 1916. године

1916. године на Крфу је објављен буквар чија је намена, поред образовања ђака, била и описмењавање српских војника. Буквар за основне школе у Краљевини Србији штампало је Министарство просвете и црквених послова, 1916. године на Крфу. Иако је Први светски рат увелико био у току у скоро целој Европи, а само Министарство у избеглиштву на Крфу, један од главних задатака био...

Доктор који је са Исланда дошао да лечи Србе у рату

Живот је доктора са Исланда Јоханеса Аскеволда Јоханесена у време рата нанео у Србију. Његова помоћ нашем народу дирнула је све, а сада грађани Рековца желе да му захвале. Покренута је иницијатива да се, поред улице која већ носи његово име, по њему назове и здравствена установа у Рековцу. Јоханесен је рођен на Исланду, од оца Норвежанина из Бергена и...

Јунаци са Гучева пали у заборав

Јунаци са Гучева 1914. године скоро два месеца су из ровова тукли аустроугарску војску и омогућили Живојину Мишићу припрему за чувену Колубарску битку. Бој на овој планини изнад Бање Ковиљаче остао је неоправдано у сенци победа у Церској и Колубарској бици и није тако често помињан, иако је ту српска војска показала велику храброст, упорност и довитљивост у сукобу са много...

Амерички милионер који је током Првог светског рата спашавао српску сирочад

Било је то време у потпуности другачије од овог данашњег, иако је само годину дана раније било све исто као и сада: мирно, са неколико облака који су се надвијали над Европом као бауци рата, патње, страдања и људске катаклизме. А сви знамо ко највише пати када се помрачи човеков ум и он утоне у олују крви. Највише пате деца....